Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na nepovredivost integriteta, a u preostalom delu je odbacuje. Utvrđeno je da je istraga o navodnom policijskom zlostavljanju bila delotvorna i da dokazi nisu potkrepili tvrdnje podnosilaca „izvan razumne sumnje“.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11271/2018
28.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . i S . S, oboje iz sela Pržutovac kod Mladenovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. S . i S . S . izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/18 od 17. maja 2018. godine, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 587/18 od 29. avgusta 2018. godine i postupanja policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova – Polici jska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije i policijskih službenika Policijske stanice Mladenovac dana 21. aprila 2017. godine, u odnosu na povredu prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zajemčenog odredbama člana 25. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . i S . S , oboje iz sela Pržutovac kod Mladenovca, podneli su Ustavnom sudu, 6. oktobra 201 8. godine, preko punomoćnika A. O, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/18 od 17. maja 2018. godine, rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 587/18 od 29. avgusta 2018. godine i postupanja policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije i policijskih službenika Policijske stanice Mladenovac dana 21. aprila 2017. godine , zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na slobodu i bezbednost, posebnih prava lica lišenih slobode, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 25, 27, 28 , 32. i 36. Ustava Republike Srbije , kao i načela iz člana 21. Ustava.

Podnosioci su istakli i povredu prava iz čl . 3 , 5. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 12 uz navedenu Evropsku konvenciju. Kako se prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu dostavili 30. oktobra 2018. godine još jednu ustavnu žalbu kojom su osporili iste akte i radnje i istakli povredu istih prava, dopunjujući obrazloženje u pogledu činjenica u vezi sa kritičnim događajem koje su hronološki opisivali.

U ustavnoj žalbi i njenoj dopuni je navedeno da su dana 21. aprila 2017. godine oko 13.30 do 14.00 časova u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd, nakon poligrafskog ispitivanja, policijski službenici razdvojili podnosioce ustavne žalbe radi ispitivanja u vezi sa nestankom sopstvenog automobila, čiji su nestanak podnosioci ustavne žalbe, prethodno tog jutra, prijavili Policijskoj stanici Mlade novac.

Podnosioci su naveli da su ih policijski službenici prilikom ispitivanja zlostavljali i mučili u cilju iznuđivanja priznanja da su putničko motorno vozilo, čiji su nestanak prijavili policiji, sami ukrali i sakrili, u cilju naplate osiguranja.

Podnosilac ustavne žalbe M. S je naveo da su mu policijski inspektori psovali „majku cigansku“, da su ga šamarali i šutirali i tankim kožnim bičem udarali sa gornje strane šaka, te su mu preko glave stavili plastičnu kesu zbog koje nije mogao da diše, i da mu je jedan od inspektora repetiran pištolj prislonio na šaku i pretio da će pucati ako ne prizna, uz napomenu da će mu ta ko ostati uspomena za ceo život. U ustavnoj žalbi je izražena izvesna kontradiktornost u navodima kojima podnosilac obrazlaže tvrdnje o fizičkom i psihičkom zlostavljanju, pa je tako na jednom mestu navedeno da mu je NN policijski službenik prislonio repetiran pištolj u otvorenu šaku preteći da će pucati, ako ne prizna, i da će mu tako ostaviti uspomenu za ceo život, dok je u drugom delu ustavne žalbe ovaj događaj drugačije interpretiran, tako što je podnosilac tvrdio da mu je pištolj bio uperen u glavu.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u mučenju i zlostavljanju učestvovalo osam inspektora, koji su se međusobno smenjivali, te da su ga najpre policijski inspektori PS Mladenovac – Ž. M . i još jedan NN, te policijski inspektor duge crne kose vezane u rep, sa nadimkom „S.“ i plavokosi inspektor sa nadimkom „R.“ naterali da kleči sat vremena, a onda su ga šamarali i šutira li u predelu stomaka , dok su ga „R.“ i Ž. M . tankim bičem udarali sa gornje strane otvorenih šaka , a Ž. M . mu je dodatno pretio da će mu deca biti oduzeta, tako što je pred njim telefonirao Centru za socijalni rad i rekao da su spremni da na njihov poziv maloletne devojčice odmah prevezu u Zvečansku.

Podnositeljka ustavne žalbe S. S . je navela da je bila izložena psihičkom maltretiranju u vidu zastrašivanja da će joj deca biti oduzeta i odvedena u Zvečansku, pretnji i uvreda, tako što je dok je njen suprug saslušavan drugoj prostoriji , policijski službenik Policijske uprave za grad Beograd, koji ju je ispitivao, pretio pritvorom od 30 dana , ako ne prizna, navodeći da je njen suprug sve priznao i potpisao i da je M . S . sa njom u braku „samo zbog papira“ i da mu ona služi kao „maska organizovane bande“. Podnositeljka je navela da su je policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd povremeno psovali i vređali, a da su ona i suprug oko 20.00 časova prebačeni u policijsku stanicu Mladenovac gde su dodatno zadržani do 22.00 sata.

U pogledu proceduralnog aspekta zabrane mučenja podnosioci su naveli da istraga nije zadovoljila standarde delotvornosti, jer istragu nije sprovodilo tužilaštvo, već policija. U ustavnoj žalbi je navedeno da je ceo postupak bio delegiran Odeljenju za kontrolu zakonitosti u radu koji funkcioniše u sklopu Direkcije policije za grad Beograd iste organizacione jedinice u sklopu koje rade policijski službenici na koje se pritužba podnosilaca odnosi. U ustavnoj žalbi je navedeno i da istraga nije ispunila standard adekvatnosti iz razloga što javno tužilaštvo nije uzelo u razmatranje sve dokaze koje su podnosioci predložili uz krivičnu prijavu – nije saslušao svedoke koje su podnosioci naveli niti je dato obrazloženje zašto nije razmatralo dostavljenu lekarsku dokumentaciju (lekarski pregled M. S . od 21. aprila 2017. godine u 22.35 u Domu zdravlja „M .“; specijalistički pregled M. S . od 22. aprila 2017. godine u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije; neuropsihij atrijski pregled M. S . od 26. aprila 2017. godine).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Više javno tužilaštvo u Beogradu osporenim aktom prekršilo pravo tužioca na pravično suđenje jer je pogrešno primenjeno materijalno pravo u pogledu utvrđivanja postojanja osnova sumnje, pa samim tim i razloga za pokretanje krivičnog postupka, kao i da nisu identifikovani svi policijski službenici koji su učestvovali u zlostavljanju, već samo njih trojica.

U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, u ustavnoj žalbi je navedeno da je o odbacivanju krivične prijave i o odbijanju prigovora odlučivao isti organ, jer su sva javna tužilaštva jedan isti organ koji je strogo hijerarhijski ustrojen, sa Republičkim javnim tužiocem na čelu, kao i da dostavljanje prvostepenog rešenja nije izvršeno punomoćniku podnosilaca krivične prijave, već su ona istaknuta na oglasnoj tabli jer dostavljanje oštećenima direktno nije bilo moguće na adresi u Pružatovcu, jer oni više vremena provode u Beču.

Obrazlažući povredu načela zabrane diskriminacije, podnosioci su naveli da su verbalno zlostavljanje i uvrede na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi zanemarene od strane Višeg javnog tužilaštva bez ikakvog obrazloženja , niti su ovi navodi krivične prijave istraženi, ukazujući da je sveobuhvatno postupanje prema podnosiocima ustane žalbe i njihovo verbalno, psihičko i fizičko zlostavljanje posledica činjenice da su oni romske nacionalnosti.

Povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava i člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda podnosioci zasnivaju na tvrdnji da su bili protivpravno lišeni slobode 13 sati, jer su dana 21. aprila 2017. godine, u periodu od 9.00 do 22.00 sati, bili u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd i Policijske stanice Mladenovac, bez mogućnosti da iste napuste.

U ustavnoj žalbi je istaknut zahtev da se utvrdi povreda označenih prava i da Ustavni sud naredi sprovođenje delotvorne istrage na osnovu podnete krivične prijave od 9. maja 2017. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-O dluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe , dostavljene dokumentacije , te uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/18 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 9. maja 201 7. godine, preko punomoćnika A. O , podneli krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv četvoro NN policijskih službenika, inspektora Uprave kriminalističke policije – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala nadležn e za međunarodno krijumčarenje kradenih motornih vozila pri Policijskoj upravi za grad Beograd, jednog NN inspektora zvanog „S.“, jednog inspektora zvanog „R.“, inspektora Policijske stanice Mladenovac – Ž. M . i još jednog policijskog službenika Policijske stanice Mladenovac, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. Krivičnog zakonika i krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. st av 2. Krivičnog zakonika , povodom koje je formiran predmet Kt. 2745/18.

Zahtevom za prikupljanje potrebnih obaveštenja Osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2727/17 od 18. maja 201 7. godine Policijskoj upravi za grad Beograd – Odeljenju z a kontrolu zakonitosti u radu, povereno je da se utvrdi identitet svih policijskih službenika koji su postupali po krivičnoj prijavi M. i S . S . od 21. aprila 2017. godine zbog izvršenja krivičnog d ela krađe, te da se sa tim policijskim službenicima obavi razgovor na sve navode podnete krivične prijave, a naročito da li su podnosioci krivične prijave, nakon što su prijavili krađu vozila dovođeni u službene prostorije Policijske uprave za grad Beograd, da li su oni bili zadržani, iz kog razloga i po čijem nalogu, kao i da se izvrši kontrola zakonitosti u radu policijskih službenika koji su postupali u navedenom predmetu, odnosno da li je njihovo postupanje bilo u skladu sa ovlašćenjima.

Postupajući po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2727/17, ovlašćeno službeno lice Policijske uprave za grad Beograd – Odeljenje za kontrolu zakonitosti u radu je obavilo razgovor u formi prikupljanja obaveštenja od građana sa prijavljenim policijskim službenikom Policijske stanice Mladenovac – Ž . M, te sa policijskim službenicima koji su postupali povodom krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe za krivično delo krađe njihovog putničkog motornog vozila: D . R . ( kriminalistički tehničar u PS Mladenovac), B. S . (v.d. šef Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima Drugog odeljenja Uprave kriminalističke policije – Pol icijske uprave za grad Beograd), D . S . (inspektor Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima Drugog odeljenja Uprave kriminalističke policije – Pol icijske uprave za grad Beograd) te S. P . (policijski službenik Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima Drugog odeljenja Uprave kriminalističke policije – Policijske uprave za grad Beograd) .

Zahtevom za prikupljanje potrebnih obaveštenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2727/17 od 15. septembra 2017. godine Policijskoj upravi za grad Beograd – Odeljenju za kontrolu zakonitosti u radu, povereno je da se obavi razgovor sa podnosiocima krivične prijave M . i S . S . na sve okolnosti iz krivične prijave, naročito da li mogu da opišu lica koja terete za zlostavljanje, kao i razloge zbog kojih nisu prijavili nastanak telesnih povreda, te da pribave video zapis sa sigurnosnih kamera u službenim prostorijama PS Ml adenovac koji je sačinjen 21. aprila 2017. godine, da se obavi razgovor u svojstvu građanina sa D. S, kao i da se decidno utvrdi koja su službena lica obavljala razgovor sa podnosiocima prijave dana 21. aprila 2017. godine i da se sa svima njima obavi razgovor.

O postupanju po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2727/17 od 15. septembra 2017. godine tom tužilaštvu je dostavljen izveštaj Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu Ku.Po. 1129/17 od 11. decembra 2017. godine .

Osporenim rešenjem Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/2018 od 17. maja 2018. godine odbačena je krivična prijava koju su M. i S . S . podneli protiv D. S, S . P, Ž . M . i D . R . zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje u saizvršilaštvu iz člana 137. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja navedeno je da je nakon preduzetih dokaznih radnji (prikupljanja obaveštenja od građana – podnosilaca krivične prijave, prijavljenih policijskih službenika, te policijskih službenika koji su imali neposredna ili posredna saznanja o kritičnom događaju od 21. aprila 2017. godine, kao i uvidom u kopiju izveštaja Doma zdravlja M. za M . S, kopiju izveštaja lekara specijaliste Urgentnog centra Beograd PO.56106/17 za M . S . od 22. aprila 2017. godine i fotografije M . S . bez datuma) , javno tužilaštvo našlo da ne postoje osnovi sumnje da su prijavljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, kao ni bilo koje drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti, s obzirom na to da, pored toga što prijavljeni negiraju izvršenje krivičnog dela, ni podnositeljka krivične prijave u svom usmenom iskazu nije navela da je bila fizički i psihički maltretirana, kao i da je u službenoj belešci od 21. aprila 2017. godine konstatovano da podnosilac krivične prijave nije imao primedbe na p ostupanje policijskih službenika i da se na snimku sigurnosnih kamera u Policijskoj stanici Mladenovac ne vide bilo kakve povrede k od podnosilaca krivične prijave, a u medicinskoj dokumentaciji Doma zdravlja M. od 21. aprila 2017. godine u kojoj su konstatovane povrede kod M . S, konstatovano je da lice, koje je pregledano, kod sebe nije imalo lična dokumenta, te nije bilo moguće nesumnjivo utvrditi identitet osobe kod koje su pregledom konstatovane povrede, dok je ostala medicinska dokumentacije kasnijeg datuma, a ne postoje drugi dokazni predlozi kojima bi bili potkrepljeni navodi krivične prijave.

Osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 587/18 od 29. avgusta 2018. godine odbijen je prigovor punomoćnika oštećenih podnet protiv rešenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/18 od 17. maja 2018. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su u osporenom rešenju dati zakoniti i pravilni razlozi zbog kojih je odbačena krivična prijava, s obzirom na to da je utvrđen identitet policijskih službenika koji su preduzimali radnje u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila i njegovog izvršioca po krivičnoj prijavi podnosilaca i da nema dokaza kojima bi bili potkrepljeni osnovi sumnje da su policijski službenici izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, niti neko drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, kao i da je Prvo osnovno javno tužilaštvo dalo pravilnu ocenu dostavljenih lekarskih izveštaja.

U odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Po licijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za kontrolu rada 03.15.1.2 broj PO-1129/17 od 14. juna 2021. godine navedeno je da je dana 21. aprila 2017. godine oko 7.15 časova M. S . pozvao putem telefona Dežurnu službu PS Mladenovac i prijavio da je tog dana u vremenskom periodu od 00.30 do 3.30 časova sa parking prostora , koji je pokriven video nadzorom, u ulici Pržutovačka 102 otuđeno putničko motorno vozilo koje je u vlasništvu njegove supruge S . K , a da su se u vozilu nalazila njegova lična dokumenta i novac u iznosu od 3.200,00 evra. Policijski službenici su izvršili kriminalističko – tehnički pregled lica mesta i sačinili Izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta K. 114-187/17, te su izuzeli snimak video kamere sa objekta preduzeća „A.“, s obzirom na to da video kamera, na koju je ukazao podnosilac krivične prijave, na kući dede M. S . nije bila u funkciji, što je izazvalo sumnju kod policijskih službenika, da je možda ta kamera namerno bila isključena u vreme izvršenja prijavljenog krivičnog dela, a koje sumnje su bile potkrepljene određenim nelogičnostima u iskazima M . S . i S . K, te su policijski službenici PS Mladenovac o svemu obavestili dežurnog zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Mladenovcu i vršioca dužnosti šefa Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima, Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd – B . S, te je dogovoreno da se podnosioci prijave podvrgnu poligrafskom testiranju, ukoliko budu na to pristali.

U odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Po licijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za kontrolu rada 03.15.1.2 broj PO-1129/17 od 14. juna 2021. godine dalje je navedeno da je dana 21. aprila 2017. godine u PU za grad Beograd izvršeno poligrafsko testiranje M. S . i S . S . o kojem je poligrafski ispitivač dao mišljenje da se iskazi imenovanih ne mogu prihvatiti sa nesumnjivom sigurnošću, te da su potrebne dalje provere u vezi predmetnog krivičnog dela, te su , po nalogu vršioca dužnosti javnog tužioca Osnovnog suda u Mladenovcu I. K, policijski službenici Ž . M . i G. M . obavili razgovor sa M . S, o čemu je sačinjena službena beleška u kojoj je konstatovano da M . S . nema primedbu na postupanje policijskih službenika PS Mladenovac i PU za grad Beograd, a koju je ispitivani M . S . bez primedbi potpisao. Razgovor sa S . K . je obavio policijski službenik G . M . o čemu je sačinjena službena beleška u kojoj je navedeno da S . K . nema primedbe na postupanje policijskih službenika PS Mladenovac i PU za grad Beograd, a koju je S . S . (ranije K .) bez primedbi potpisala. Policijski službenici PS Mladenovac su 21. aprila 2017. godine izvršili pregled dvorišta lica na koje su podnosioci krivične prijave ukazali, kao moguće izvršioce krivičnog dela krađe njihovog vozila.

U odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Po licijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za kontrolu rada 03.15.1.2 broj PO-1129/17 od 14. juna 2021. godine zatim je navedeno da su M . i S . S . 9. maja 2017. godine podneli krivičnu prijavu protiv više službenih lica Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd , kao i protiv policijskog inspektora PS Mladenovac Ž. M . i još jednog NN inspektora PS Mladenovac, povodom koje je 18. maja 2017. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo Odeljenju za kontrolu rada PU za grad Beograd zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Kt. 2727/17 kojim je naloženo utvrđivanje identiteta policijskih službenika i obavljanje razgovora sa njima na okolnosti krivične prijave. U razgovoru ovlašćenog policijskog službenika Odeljenja za kontrolu rada PU za grad Beograd sa policijskim službenicima koji su postupali prema podnosiocima krivične prijave dana 21. aprila 2017. godine utvrđeno je da M . i S . S . nisu bili zadržani, kao i da su u prostorije PU za grad Beograd dovedeni radi podvrgavanja poligrafskom testiranju uz njihov pristanak i u dogovoru sa nadležnim javnim tužiocem, zbog sumnje d a se radi o lažnom prijavljivanju, te je o svim preduzetim radnjama sačinjen izveštaj PO 1129/17 koji je dostavljen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu dana 22. avgusta 2017. godine, a Prvo osnovno javno tužilaštvo je 15. septembra 2017. godine naložilo vršenje dodatnih provera, što je i učinjeno, te je 11. decembra 2017. godine nadležnom javnom tužilaštvu dostavljen izveštaj PO 1129/17.

U odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Po licijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za kontrolu rada 03.15.1.2 broj PO-1129/17 od 14. juna 2021. godine dodatno je navedeno da je Odeljenje za kontrolu rada u organizacionom sastavu Biroa načelnika PU za grad Beograd i hijerarhijski i institucionalno iznad Uprave kriminalističke policije i policijske stanice, pa samim tim i rad policijskih službenika navedenog odeljenja je nezavistan u odnosu na policijske službenike drugih organizacionih jedinica.

4. Članom 21. Ustava utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.).

Odredbama člana 25. Ustava je utvrđeno: da je fizički i psihički integritet nepovrediv (stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (stav 2.).

Odredbama člana 27. Ustava utvrđeno je: da s vako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (stav 4.).

Odredbama člana 28. Ustava garantuje se: da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (stav 1.); da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (stav 2.); da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. Ustava svakom se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava, koju podnosioci ustavne žalbe zasnivaju na tvrdnji da su bili protivpravno lišeni slobode 13 sati, jer su dana 21. aprila 2017. godine, u periodu od 9.00 do 22.00 sata, bili u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd i Policijske stanice Mladenovac, bez mogućnosti da iste svojevoljno napuste , Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu u odnosu na osporene radnje policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova – Po licijska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije i policijskih službenika Policijske stanice Mladenovac od 21. aprila 2017. godine zbog istaknute povrede prava iz člana 27. Ustava , rešavajući kao u drugom delu izreke.

6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe sa aspekta sadržine prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koju podnosioci obrazlažu navodima da je osporenim rešenjima pogrešno primenjeno materijalno pravo u pogledu utvrđivanja postojanja osnovane sumnje, Ustavni sud ukazuje na to da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da se po podnetoj krivičnoj prijavi pokrene krivični postupak, te da podnosilac krivične prijave nema ni Ustavom, ni zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni, odnosno podnosilac krivične prijave iz razloga što po krivičnoj prijavi nije pokrenut krivični postupak po službenoj dužnosti, ne može pozivati na to da su rešenja o odbačaju krivične prijave nepravična. Ovakav stav je Ustavni sud izrazio u više svojih odluka (videti npr. Rešenje Už-713/2008 od 27. januara 2010. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj 6. aprila 2004. godine u predmetu Krzak protiv Poljske, predstavka broj 51515/99, st. 23. do 25.), kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao ratione personae nedopuštenu u odnosu na pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , rešavajući takođe kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od navoda ustavne žalbe u odnosu na povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji bi se mogao dovesti u vezu sa sadržinom prava iz člana 36. Ustava. S tim u vezi Ustavni sud ukazuje na to da se pravom iz člana 36. Ustava, garantuje jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, Ustavni sud ukazuje da iz sadržine zajemčenog prava iz člana 36. stav 1. Ustava sledi da do uskraćivanja jednake zaštite prava pred sudovima, odnosno drugim organima i organizacijama čije se radnje i akti mogu osporavati ustavnom žalbom, može doći pre svega nejednakim postupanjem u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Međutim, podnosioci ustavne žalbe nisu naveli u kojim konkretnim slučajevima su nadležni organi krivičnog gonjenja u bitno sličnoj ili istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupali i odlučivali na drugačiji način, niti su za svoje tvrdnje priložili odgovarajuće dokaze, što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe izjavili prigovor protiv prvostepenog rešenja, a kako je o njemu odlučivao nadležan drugostepeni organ, to su očigledno podnosioci iskoristili pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava i prava na čovečno postupanje sa licem lišenim slobode garantovanog odredbama člana 28. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe povredu navedenih prava zasnivaju na tvrdnji da su dana 21. aprila 201 7. godine bili izloženi fizičkom i verbalnom maltretiranju od strane policijskih službenika PU za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije i PS Mladenovac , kao i da je sprovedena istraga u predmetu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Kt. 2745/18 bila nedelotvorna i neadekvatna.

Stoga je Ustavni sud navode podnosilaca ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu zabrane zlostavljanja iz člana 28. Ustava cenio u okviru prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta iz člana 25. Ustava.

Kada je reč o materijalnom aspektu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta utvrđenog odredbama čl ana 25. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da ovo pravo jeste jedna od temeljnih vrednosti demokratskog društva , te predstavlja zabranu apsolutnog karaktera i ne dopušta nikakvo odstupanje, pa čak ni u vreme rata ili drugog vanrednog stanja koje ugrožava opstanak stanovništva. Stoga, kada se govori o postupanju sa licem lišenim slobode, Ustavni sud dodatno ukazuje na to da je svaki oblik zlostavljanja zabranjen, nezavisno od okolnosti i ponašanja žrtve. Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da zahtevi istrage i nesumnjivo velike poteškoće koje nosi borba protiv kriminala, te priroda krivičnog dela za koje postoji sumnja da je određeno lice izvršilo ne mogu biti opravdanje za postupanje kojim se vređa fizički i psihički integritet određene osobe.

Ustavni sud dalje konstatuje da prilikom postupanja sa licem lišenim slobode nadležni državni organi moraju voditi računa o tome da svako pribegavanje fizičkoj sili koja nije neophodna zbog njegovog ponašanja (aktivnog/pasivnog otpora) u načelu može dovesti do ugrožavanja ili povrede njegovog fizičkog i psihičkog integriteta. Što se tiče upotrebe sile od strane policije, u situacijama održavanja reda, sprečavanja izvršenja krivičnih dela, hvatanja navodnih izvršilaca kaznenih dela i zaštite sebe i drugih pojedinaca, policijski službenici imaju pravo upotrebiti odgovarajuća sredstva prinude, uključujući i silu. Ipak, takva sila se sme upotrebiti samo ako je neophodna i ne sme biti prekomerna (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ivan Vasilev protiv Bugarske, broj predstavke 48130/99, od 12. aprila 2007. godine, stav 63 .). Pribegavanje sili, koje pojedinac nije učinio nužnim svojim ponašanjem, umanjuje ljudsko dostojanstvo, te u načelu predstavlja povredu zabrane zlostavljanja ( videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kuzmenko protiv Rusije, broj predstavke 18541/04, od 21. decembra 2010. godine, stav 41.). Ustavni sud, na ovom mestu ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je utvrđeno da pretnja postupkom koji je zabranjen članom 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pod uslovom da je dovoljno stvarna i neposredna, može doći u sukob sa tom odredbom (videti. Gefgen protiv Nemačke, broj predstavke 22978/05, od 1. juna 2010. godine, stav 91.) Prema tome, i pretnja nekom pojedincu mučenjem može, u najmanjem, predstavljati neljudski postupak.

Međutim, kada se govori o materijalnom aspektu člana 25. Ustava, Ustavni sud konstatuje da navodi o zlostavljanju moraju biti potkrepljeni odgovarajućim dokazima. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi generalno primenjivao dokazni standard „van razumne sumnje“ (videti presudu Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 18. januara 1978, serija A br. 25, str. 64–65, stav 161.). Međutim, takav dokaz može proizlaziti iz koegzistencije dovoljno snažnih, jasnih i neprotivrečnih zaključaka ili sličnih neosporenih činjeničnih pretpostavki (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Salman protiv Turske, broj predstavke 21986/93, od 27 juna 2000. godine, stav 100.).

Sa druge strane, postoji pozitivna obaveza nadležnih državnih organa da poštuju i zaštite procesni aspekt člana 25. Ustava i člana 3. Evropske konvencije, a koji podrazumeva obavezu da se sprovede delotvorna zvanična istraga u slučaju kada pojedinac iznese potkrepljenu tvrdnju da je od strane službenih lica pretrpeo neki od oblika zlostavljanja. Iako obaveza istrage nije obaveza postizanja rezultata, već obaveza sredstava, postoji nekoliko kriterijuma koje istraga treba da ispuni u svrhu procesne obaveze iz člana 25. Ustava, odnosno člana 3. Evropske konvencije.

Prvo, delotvorna istraga je ona koja je adekvatna, odnosno istraga koja može da omogući identifikaciju i kažnjavanje odgovornih (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Labita protiv Italije, broj predstavke 26772/95, od 6. aprila 2000. godine, stav 131. ).

Drugo, da bi se istraga mogla smatrati delotvornom, generalno se može smatrati neophodnim da osobe nadležne za sprovođenje istrage i osobe koje je sprovode budu nezavisne od osoba koje su učestvovale u događajima, što znači ne samo nepostojanje hijerarhijske ili institucionalne veze, već i praktičnu nezavisnost (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ramsahai i drugi protiv Holandije, broj predstavke 52391/99, od 15. maja 2007. godine , stav 325.)

Treće, istraga mora biti temeljna, što znači da nadležni državni organi moraju uvek ozbiljno nastojati da utvrde šta se desilo i ne treba da se oslone na brze ili neosnovane zaključke radi završetka istrage ili kao osnovu za njihove odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Assenov i drugi protiv Bugarske, broj predstavke 90/1997/874/1086, od 28. oktobra 1998. godine, stav 103.).

Četvrto, postoji obaveza da se odmah reaguje i preduzmu mere čim se podnese zvanična pritužba. Čak i ako, striktno govoreći, nije podneta nikakva pritužba, istraga mora početi ako postoje dovoljno jasne indikacije da se dogodilo zlostavljanje (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanimirović protiv Srbije, broj predstavke 26088/06 od 18. oktobra 2011. godine, stav 39.). Naime, brz odgovor nadležnih vlasti suštinski je važan za održavanje poverenja javnosti u njihovo poštovanje vladavine prava, kao i za sprečavanje bilo kakvog utiska o postojanju nekog dogovora ili tolerancije prema nezakonitim radnjama (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Šilih protiv Slovenije, broj predstavke 71463/01, od 9. aprila 2009. godine, stav 195. )

Peto, delotvorna istraga je ona koja ima dovoljan element javnog ispitivanja da bi se osigurala odgovornost. Iako stepen javnog ispitivanja može varirati, podnosiocu pritužbe se mora omogućiti delotvoran pristup postupku istrage u svim slučajevima (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Đekić i drugi protiv Srbije, br. 32277/07, od 29. aprila 2014. godine , stav 33.).

8.1. Primenom navedenih principa na konkret an slučaj, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe prvi put izneli pritužbe o zlostavljanju od strane policije nakon napuštanja PS Mladenovac dana 21. aprila 2017. godine u 22.35 sati u Domu zdravlja Mladenovac. Polazeći od toga da je u medicinskoj dokumentaciji DZ Mladenovac od 21. aprila 2017. godine za M. S . konstatovano da su utvrđene „povrede prijavljene policiji“ , Ustavni sud smatra da su tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe , praćene telesnim povredama koje su konstatovane lekarskim pregledom, bile dovoljno ozbiljne da su zahtevale efikasnu zvaničnu istragu. Ustavni sud je takođe utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe 9. maja 2017. godine podneli krivičnu prijavu protiv osam policijskih službenika, kao i da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nakon devet dana (18. maja 2017. godine) od prijem a krivične prijave (9. maja 2017. godine) podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom kritičnog događaja od 21. aprila 2017. godine koje je poverilo Policijskoj upravi za grad Beograd – Odeljenju za kontrolu zakonitosti u radu , kao organizacion oj jedinic i, koja iako, u sastavu Policijske uprave za grad Beograd, nije u hijerarhijskoj podređenosti u odnosu na Upravu kriminalističke policije niti u odnosu na Policijsku stanicu Mladenovac.

Ustavni sud je zatim utvrdio da je u toku prikupljanja potrebnih obaveštenja nakon utvrđivanja identiteta policijskih službenika koji su dana 21. aprila 2017. godine preduzimali radnje povodom krivične prijave podnosilaca zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, obavljen razgovor sa svakim od njih, kao i da su obavljeni razgovori sa podnosiocima krivične prijave, ovde podnosiocima ustavne žalbe i da je izvršen uvid u medicinsku dokumentaciju na koju su se podnosioci krivične prijave pozvali radi utvrđivanja povreda kod oštećenih, te je obavljen razgovor sa svedocima (policijskim službenicima) koji su imali neposredna i posredna saznanja o kritičnom događaju, te su tako izvedeni svi dokazi koje je nadležno tužilaštvo smatralo neophodnim.

Ustavni sud je uvidom u sveobuhvatnu dokumentaciju utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 2745/18 od 17. maja 2018. godine pravnosnažno odbačena krivična prijava podnosilaca ustavne žalbe s obzirom na to da u tom predmetu nema dokaza, osim tvrdnji podnosilaca ustavne žalbe , da su policijski službenici prema podnosiocima ustavne žalbe prekoračili službena ovlašćenja i da su ih zlostavljali dana 21. aprila 2017. godine. Sa druge strane, u službenoj belešci PS Mladenovac o obaveštenju primljenom od građanina M. S . od 21. aprila 2017. godine, koju je podnosilac ustavne žalbe potpisao bez primedbi, je konstatovano : da je davanje obaveštenja započeto u 19.00 časova i da je trajalo do 20.15 sati; da on nema nikakvih primedbi na postupanje policijskih službenika PS Mladenovac i PU za grad Beograd i da je pristao na davanje obaveštenja duže od zakonom predviđenog vremena. Službenu belešku PS Mladenovac od 21. aprila 2017. godine o obaveštenju primljenom od građana S. K. je potpisala bez primedbi, sa konstatacijom: da je pristala na davanje obaveštenja duže od zakonom predviđenog vremena; dok se podnositeljka ustavne žalbe prilikom davanja izjave 8. decembra 2017. godine (Odeljenje za kontrolu zakonitosti u radu PO. 1129/17) nije žalila na fizičko maltretiranje i izjavila je da je ispitivana samo u PS Mladenovac, a da je u prostorijama UKP PU za grad Beograd njeno kretanje bilo ograničeno, jer nije smela ni do toaleta da ode, te je izjavila da nije tučena od strane policijski službenika PU za grad Beograd niti od strane službenika PS Mladenovac , te da nema nikakve povrede, ali ima primedbu na psihičko maltretiranje onako kako je navedeno u njenoj krivičnoj prijavi (policijski službenik „S.“ joj je „psovao majku“, govorio da „ne jede govna“, pitao je „šta ona bela radi sa njim crnim“, nazivao ju je „skrivenom šiptarkom“, označio je za masku bande i pretio pritvorom od 30 dana jer je njen suprug sve priznao“ , dok je policijski službenik „R.“ „nudio rakiju i tablete, pa ju je obavestio da je njenom mužu određen pritvor u trajanju od 30 dana, te da će joj zbog toga oduzeti dvoje maloletne dece“; da je policijski službenik PS Mladenovac Ž. M . „prilikom ispitivanja njenog supruga otvorio vrata kada je pozivao Centar za socijalni rad, tako da je ona čula da govori da su spremna kola da po njihovom pozivu odu po decu i vode ih u Zvečansku, što je ona čula jer se nalazila u susednoj kancelariji“; citirani su navodi iz krivične prijave od 9. maja 2017. godine, s tim da za policijskog službenika PS Mladenovac NN nema navoda u krivičnoj prijavi kojima bi se on teretio za zlostavljanje i mučenje S. S . (napomena Ustavnog suda).

Nadalje, iz medicinske dokumentacije za podnosioca ustavne žalbe M. S . proizlazi: da je identitet lica koje je pregledano dana 21. aprila 2017. godine u 22.35 sati u Domu zdravlja M . utvrđen na osnovu iskaza R . V . (navedeno da je otac podnosioca ustavne žalbe) jer podnosilac kod sebe nije imao lična dokumenta; da su tom prilikom konstatovane povrede – eritem (crvenilo) u predelu leve slepoočnice, diskretan otok levog gornjeg kapka, par sićušnih eritematoznih tačkica u predelu leve bubrežne lože, a na desnom kolenu trag od pritiska nečeg tvrdog, bez crvenila. Iz medicinske dokumentacije Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije od 22. aprila 2017. godine proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe bio podvrgnut neurohirurškom, ortopeds kom i opštem hirurškom pregledu, da nisu konstatovane frakture, da radiološkim pregledom abdomena nisu uočene traumatske lezije parenhimatoznih organa u abdomenu, niti je uočena slobodna tečnost u abdomenu i maloj karlici, a prikazana pluća su očuvane transparencije, da mu je data medikametozna terapija i savet za mirovanjem i kontrolom po potrebi. Iz lekarske dokumentacije Doma zdravlja R. u Beogradu od 26. aprila 2017. godine utvrđeno je da podnosilac ustavne žalbe pregledan od strane neuropsihijatra, da mu je preporučena medikametozna terapija i da je upućen na dalji dijagnostički pregled, s tim da nije dostavljena medicinska dokumentacija o daljim preduzetim lekarskim pregledima i dijagnozama.

Polazeći od navedenog Ustavni sud ne može utvrditi „izvan razumne sumnje“ da su povrede koje su konstatovane u dostavljenoj medicinskoj dokumentaciji podnosiocu ustavne žalbe nanete kritičnog dana 21. aprila 2017. godine od strane policijskih službenika PU za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije ili PS Mladenovac. Navedeno najpre zbog toga što je podnosilac ustavne žalbe u prostorijama PS Mladenovac nakon davanja izjave u 20.15 sati potpisao službenu belešku od 21. aprila 2017. godine u kojoj je konstatovano da nema nikakvih primedbi na postupanje policijskih službenika PS Mladenovac i PU za grad Beograd , kao i zbog toga što se njegove tvrdnje u krivičnoj prijavi o postupcima policijskih službenika (šamaranje od strane osmorice policijskih službenika, šutiranje u stomak, bičevanje po dlanovima, davljenje plastičnom kesom) u bitnom ne mogu dovesti u vezu sa povredama koje su konstatovane u lekarskom izveštaju Doma zdravlja M . (crvenilo u predelu leve slepoočnice, diskretan otok levog gornjeg kapka, par sićušnih eritematoznih tačkica u predelu leve bubrežne lože, a na desnom kolenu trag od pritiska nečeg tvrdog, bez crvenila), a drugi izvedeni dokazi ne ukazuju nesumnjivo na to da povrede koje su konstatovane u medicinskoj dokumentaciji DZ M. od 21. aprila 2017. godine u 22.35 sati, nisu mogle nastati nakon napuštanja Policijske stanice u Mladenovcu. Naime, Ustavni sud je iz spisa predmeta Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/18 utvrdio da iz iskaz a policijskog službenika B . S . od 7. jula 2017. godine (Odeljenje za kontrolu zakonitosti u radu) , proizlazi da je on u ranim jutarnjim časovima 22. aprila 2017. godine od strane kolege iz PS Mladenovac obavešten da su se podnosioci ustavne žalbe žalili na postupanje policijskih službenika dok su bilu u Beogradu i da su se pojavili u PS Mladenovac sa medicinskom dokumentacijom o zadobijenim povredama, kao i da su podnosioci ustavne žalbe napustili PS Mladenovac oko 21.00 sat dana 21. aprila 2017. godine, što je snimljeno sigurnosnom kamerom, na kom snimku se ne vide povrede, a iz dostavljene medicinske dokumentacije proizlazi da je pregled u Domu zdravlja M . obavljen tek u 22.35 sati i da je podnosilac ustavne žalbe došao u pratnji oca , da je tvrdio da je pretučen od strane policijskih inspektora u Beogradu koji su ga saslušavali u periodu od 15 sati do 17 sati, te da su konstatovane povrede „prijavljene policiji“; a da je u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije pregledan sutradan (22. aprila 2017. godine) .

Prilikom ocene osnovanosti navoda o istaknutoj povredi prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zajemčenog odredbama člana 25. Ustava podnosioca ustavne žalbe M. S, pored napred navedenog, Ustavni sud je, naročito, imao u vidu da je podnosilac u ustavnoj žalbi navodio kontradiktorne tvrdnje o kritičnom događaju, što, po oceni Suda, umanjuje veru u istinitost svih njegovih optužbi protiv policijskih službenika na koje ukazuje u ustavnoj žalbi .

Što se tiče navoda podnositeljke ustavne žalbe S. S . u pogledu psihičko g maltretiranj a, Ustavni sud je iz pribavljene dokumentacije utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe prilikom davanja obaveštenja pred Odeljenjem za kontrolu zakonitosti u radu PO. 1129/17 od 8. decembra 2017. godine izjavila da nije saslušavana u prostorijama UKP PU za grad Beograd, već je saslušavana samo u PS Mladenovac u pogledu navoda iz krivične prijave koju je podnela zbog krađe svog vozila , a kako iz navoda podnete krivične prijave od 9. maja 2017. godine proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe doživela kao pretnju, pre svega, telefonski razgovor koji se odvijao između policijskog službenika Ž. M . i Centra za socijalni rad, kojem ona nije prisustvovala već je slučajno čula dok je čekala u susednoj prostoriji, kao i navode policijskog službenika „S.“ koji joj je rekao da je njen muž sve priznao i da će im zbog učinjenog krivičnog dela biti određen pritvor u trajanju od 30 dana, Ustavni sud nalazi da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi ustavne žalbe da je navedenim postupanjem policijskih službenika došlo do povrede Ustavom garantovanih prava na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi. Navedeno stoga što podnositeljka ustavne žalbe nijednim navodom u krivičnoj prijavi, niti pred ovlašćenim službenim licem Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu nije ukazala da su policijski službenici u prostorijama PS Mladenovac, gde je jedin o bila saslušavana dana 21. aprila 2017. godine u periodu od 20,40 do 21,30 časova, primenili bilo koje nedozvoljeno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznude iskaz ili neku drugu izjavu od podnositeljke ustavne žalbe, dok se sadržina telefonskog razgovora koji je slučajno čula, u prepodnevnim časovima tog dana u prostorijama UKP PU za grad Beograd, a koji se nije ni odvijao u prostoriji u kojoj je ona bila prisutna, ne može smatrati povredom prava iz člana 25. u vezi sa članom 28. stav 3. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, do povrede Ustavom garantovanih prava na koje se podnositeljka ustavne žalbe poziva nije doveo ni razgovor sa policijskim službenikom „S .“ u prostorijama UKP PU za grad Beograd, s obzirom na to da iz navoda ustavne žalbe i pribavljene dokumentacije proizlazi da se radi o neformalnom (neslužbenom) razgovoru sa suprugom lica sa kojim se u odvojenoj prostoriji odvijao službeni razgovor, a u kojem policijski službenik ukazuje na mogućnost određivanja pritvora ukoliko postoje dokazi koji ukazuju na osnovanu sumnju da je ona izvršila krivično delo, u konkretnom – priznanje njenog supruga da su zajedno izvršili krivično delo .

Naime, Ustavni sud je utvrdio, iz navoda ustavne žalbe i službene beleške Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu PO. 1129/17 od 8. decembra 2017. godine, da sa podnositeljkom ustavne žalbe nije obavljen službeni razgovor u prostorijama UKP PU za grad Beograd u toku dana 21. aprila 2017. godine, već je to učinjeno istog dana u večernjim satima u prostorijama PS Mladenovac u koje su podnositeljka ustavne žalbe i njen suprug dovedeni zajedno, pa je u tom zajedničkom putu do Mladenovca u razgovoru sa svojim suprugom mogla da sazna sadržinu njegovog razgovora sa policijskim službenikom u Beogradu, te se stoga tvrdnje policijskog službenika „S.“ da je njen suprug „priznao izvršenje krivičnog dela“, iako su netačne i date pre njenog zvaničnog ispitivanja u PS Mladenovac, u okolnostima konkretnog slučaja, ne mogu smatrati „psihičkim maltretiranjem“ u cilju iznuđivanja iskaza, kako je navedeno u ustavnoj žalbi.

Rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 2745/18 od 17. maja 201 8. godine pravnosnažno je odbačena krivična prijava podnosilaca ustavne žalbe s obzirom na to da, pored toga što prijavljeni policijski službenici negiraju izvršenje krivičnih dela, ni podnositeljka krivične prijave u svom usmenom iskazu nije navela da je bila fizički maltretirana, kao i da je u službenoj belešci od 21. aprila 2017. godine konstatovano da podnosilac krivične prijave nije imao primedbe na postupanje policijskih službenika, te da se na snimku sigurnosnih kamera u Policijskoj stanici Mladenovac ne vide bilo kakve povrede kod podnosilaca krivične prijave, a u medicinskoj dokumentaciji Doma zdravlja M. od 21. aprila 2017. godine , u kojoj su konstatovane povrede kod M . S, konstatovano je da lice, koje je pregledano , kod sebe nije imalo lična dokumenta, te nije bilo moguće nesumnjivo utvrditi njegov identitet, dok je ostala medicinska dokumentacije kasnijeg datuma, a ne postoji nijedan drugi dokaz kojim bi bili potkrepljeni navodi krivične prijave.

Ustavni sud, na osnovu napred navedenog, smatra da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu u kratkom roku od saznanja za kritični događaj od 21. aprila 2017. godine preduzelo hitne mere kako bi se detaljno i sveobuhvatno utvrdilo činjenično stanje u vezi sa postupanjem policijskih službenika prema podnosiocima ustavne žalbe.

Po oceni Ustavnog suda, preduzete istražne radnje su dovele do identifikacij e lica koja su kritičnog dana 21. aprila 2017. godine učestvoval a u saslušavanju, odnosno uzimanju obaveštenja od građana povodom krivične prijave koju su podnosioci ustavne žalbe podneli zbog nestanka njihovog vozila .

Ustavni sud je zatim utvrdio da su policijski službenici Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu PU za grad Beograd koji su prikupljali potrebna obaveštenja povodom krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe zbog krivičnog dela zlostavljanja i mučenja iz člana 137. Krivičnog zakonika od strane policijskih službenika UKP PU za grad Beograd i PS Mladenovac bili hijerarhijski nezavisni od policijskih službenika koji su bili prijavljeni za izvršenje krivičnog dela zlostavljanja i mučenja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da, nasuprot mišljenju podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da su nadležni organi krivičnog gonjenja preduzeli sve raspoložive mere iz svoje nadležnosti, kako bi se utvrdilo šta se kritičnog dana zaista desilo, te da je istraga povodom kritičnog događaja od 21. aprila 2017. godine u prostorijama Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd i PS Mladenovac ispunila zahteve adekvatnosti, nepristrasnosti, temeljnosti i hitnosti. Stoga Ustavni sud , u konkretnim okolnostima slučaja, ne može utvrditi povredu prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zajemčenog članom 25. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2745/18 od 17. maja 2018. godine i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 587/18 od 29. avgusta 2018. godine i radnjama policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova – PU za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije i PS Mladenovac od 21. aprila 2017. godine podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 25. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

9. Što se tiče istaknut e povred e načela zabrane diskriminacije zajemčenog odredbom člana 21. Ustava, koju podnosioci obrazlažu navodima da su verbalno zlostavljanje i uvrede na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi zanemarene od strane Višeg javnog tužilaštva bez ikakvog obrazloženja, Ustavni sud ukazuje da je zabrana diskriminacije jedno od Ustavom utvrđenih načela u skladu sa kojim se ostvaruju sva Ustavom zajemčena prava i slobode, te je stoga povreda označenog ustavnog načela akcesorne prirode, što znači da može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. Kako u konkretnom slučaju takva povreda prava nije utvrđena, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu načela zabrane diskriminacije.

Stoga je i u ovom delu Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

10. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 13919/2018: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog zloupotrebe službenog položaja
• Už 2179/2017: Odbacivanje žalbe zbog navoda o zlostavljanju od strane policije
• Už 9916/2020: Ustavna žalba M. R. zbog navodnog policijskog zlostavljanja
• Už 3387/2018: Nepostojanje povrede prava na život usled delotvorne istrage nakon saobraćajne nezgode
• Už 7688/2020: Odluka o povredi prava na delotvornu istragu u slučaju navodnog policijskog zlostavljanja
• Už 10205/2018: Odluka Ustavnog suda o žalbi zbog navodnog policijskog zlostavljanja i diskriminacije
• Už 1454/2018: Odbijena ustavna žalba u vezi sa produženjem pritvora