Ustavna žalba zbog dužine trajanja poreskog postupka i naknada štete

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku koji je trajao preko šest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra zbog propusta organa, dok je žalba u preostalom delu koji pobija zakonitost odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11279/2022
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i Maja Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. Š. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. Š. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 u predmetu broj 0132-438-01-04329C/2014 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo B. Š. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. Š. iz Beograda je 30. septembra 2022. godine, preko punomoćnika I. K, advokata iz Čačka, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 u predmetu broj 0132-438-01-04329C/2014, kao i protiv presude Upravnog suda U. 5350/18 od 16. juna 2022. godine, rešenja Ministarstvom finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd broj 438-01-00213/2017-39 od 23. februara 2018. godine i rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 broj 0132-438-01-04329C/2014 od 14. decembra 2016. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnosilac ukazuje na nerazumno dugo trajanje postupka i postavio je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Takođe je istakao da je bilo nedostataka sprovedenog postupka pred nadležnim poreskim organima i Upravnim sudom, koji su imali za posledicu da u postupku činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, a iz čega je, po mišljenju podnosioca, proizašla ustavnopravno neprihvatljiva primena prava na štetu podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac je naveo i da osporena presuda nije obrazložena.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 broj 0132-438-01-04329A/2014 od 6. novembra 2015. godine određeno je, pored ostalog: da se po službenoj dužnosti ponavlja postupak utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak okončan rešenjem broj 0132-438-01-4329/2014 od 9. januara 2015. godine; da se poništava rešenje broj 0132-438-01-4329/2014 od 9. januara 2015. godine; da se podnosiocu utvrđuje porez na kapitalni dobitak u iznosu od 6.007.580,12 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 4. decembra 2015. godine izjavio žalbu, pa je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava - Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Beograd broj 300-438-01-00132/2015-I1000 od 22. januara 2016. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 broj 0132-438-01-04329B/2014 od 11. marta 2016. godine određeno je, pored ostalog: da se po službenoj dužnosti ponavlja postupak utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak okončan rešenjem broj 0132-438-01-04329A/2014 od 6. novembra 2015. godine; da se poništava rešenje broj 0132-438-01-4329/2014 od 9. januara 2015. godine; da se podnosiocu utvrđuje porez na kapitalni dobitak u iznosu od 6.009.494,52 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 10. aprila 2016. godine izjavio žalbu, pa je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava - Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Beograd broj 300-438-01-00084/2016-I1000 od 4. oktobra 2016. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 broj 0132-438-01-04329C/2014 od 14. decembra 2016. godine određeno je, pored ostalog: da se po službenoj dužnosti ponavlja postupak utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak okončan rešenjem broj 0132-438-01-04329B/2014 od 11. marta 2016. godine; da se poništava rešenje broj 0132-438-01-04329B/2014 od 11. marta 2016. godine; da se podnosiocu utvrđuje porez na kapitalni dobitak u iznosu od 5.258.794,06 dinara.

Zaključkom o ispravci greške broj 0132-438-01-04329C/2014 od 21. februara 2018. godine ispravljeno je prethodno rešenje, u smislu da se po službenoj dužnosti ponavlja postupak utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak okončan rešenjem broj 0132-438-01-4329/2014 od 9. januara 2015. godine, da se poništava rešenje broj 0132-438-01-4329/2014 od 9. januara 2015. godine i da se podnosiocu utvrđuje porez na kapitalni dobitak u iznosu od 5.258.794,06 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd broj 438-01-00213/2017-39 od 23. februara 2018. godine.

Podnosilac je 29. marta 2018. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 5350/18 od 16. juna 2022. godine. U obrazloženju osporene presude je, nakon detaljnog iznošenja činjeničnog stanja utvrđenog pred poreskim organom i citiranja merodavnih zakonskih odredbi, pored ostalog, navedeno: da je u toku upravnog postupka nesumnjivo utvrđeno da je podnosilac na osnovu ugovora o prodaji od 28. marta 2007. godine prodao predmetnu nepokretnost; da mu je rešenjem prvostepenog poreskog organa od 9. januara 2015. godine utvrđen kapitalni gubitak; da je prvostepeni poreski organ 28. jula 2015. godine saznao za nove činjenice i dokaze, pa je po službenoj dužnosti ponovio postupak i poništio rešenje od 9. januara 2015. godine, te utvrdio da je podnosilac po osnovu prodaje predmetne nepokretnosti ostvario kapitalni dobitak; da je sud cenio sve navode tužbe, koji predstavljaju ponovljene navode žalbe, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju zakonitost konačnog upravnog akta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18), propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd 2 u predmetu broj 0132-438-01-04329C/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu da li je podnosiocu povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo merodavan period od 4. decembra 2015. godine, kada je podnosilac podneo žalbu protiv prvostepenog poreskog rešenja kojim je po službenoj dužnosti ponovljen postupak utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak, do njegovog pravnosnažnog okončanja, odnosno donošenja osporene presude Upravnog suda U. 5350/18 od 16. juna 2022. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za šest i po godina.

Navedeno trajanje postupka može ukazivati da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, kao i značaja predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno, ali se nisu postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao značajan interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju organa uprave kako bi bilo potrebe za korišćenjem procesnopravnih sredstava protiv ćutanja uprave.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su za šest i po godina u predmetnom postupku doneta dva rešenja prvostepenog organa uprave, tri rešenja drugostepenog organa i da je vođen jedan upravni spor. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, predstavka broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, Sud ukazuje da je Upravni sud o tužbi odlučio tek nakon više od četiri godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i suda.

7. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac izjavio ustavnu žalbu i protiv presude Upravnog suda U. 5350/18 od 16. juna 2022. godine i nižestepenih akata, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedenu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, još jednom ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koji su isticani u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je ocenio da je u osporenoj presudi jasno obrazloženo zašto se odbija tužba podnosioca kao neosnovana, te šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je na taj način odlučeno. Upravni sud je o tužbi odlučio na osnovu činjenica koje su utvrđene u poreskom postupku, za koje je ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ uprave za svoju odluku dao potpune i detaljno obrazložene razloge.

Sud dodatno i ovom prilikom ponavlja da je već sama osporena presuda Upravnog suda koja je doneta u upravnom sporu po tužbi podnosioca podnetoj protiv konačnog upravnog akta, dokaz da je podnosilac imao i da je iskoristio pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, budući da se ovim pravom ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Konačno, kako povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava podnosilac, u suštini, izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazeći od prethodno iznetog, ove navode nije posebno razmatrao.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešivši kao u drugom delu izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Ustavna žalba zbog dužine trajanja poreskog postupka i naknada štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti