Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu Save i Danice Gavrilović, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak radi prestanka uznemiravanja, pokrenut 1999. godine, još uvek nije okončan, te je sudu naloženo da ga hitno završi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1129/2011
26.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Save Gavrilovića i Danice Gavrilović , oboje iz Kaone, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Save Gavrilovića i Danice Gavrilović i utvrđuje da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo u predmetu P. 1034/11.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u predmetu iz tačke 1. preduzme sve mere kako bi se postupak okončao, u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

4. Odbacuje se ustavna žalba Save Gavrilovića i Danice Gavrilović izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo P. 1707/10 od 3. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sava Gavrilović i Danica Gavrilović, oboje iz Kaone, podneli su 10. marta 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Vukojevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 4. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosioci su se istovremeno pozvali i na povredu prava iz čl ana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz tu evropsku konvenciju.

Podnosioci ustavne žalbe, iznoseći činjenice koje su bile od značaja za pokretanje i tok parničnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navode da je osporeni postupak pokrenut još 1999. godine i da još nije okončan. Stoga smatraju da im je na taj način povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa predlažu da se naloži postupajućem sudu da preduzme sve mere da bi se osporeni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da se odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije". Podnosioci, takođe, osporavaju i rešenje Osnovnog sud a u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo P. 1707/10 od 3. februara 2011. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo P. 1034/11 i celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosioci ustavne žalbe su 20. septembra 1999. godine podneli tužbu protiv tuženih D.Č. i V.L, obe iz Kaone, radi prestanka uznemiravanja i naknade štete.

U toku postupku pred prvostepenim sudom sproveden je dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i dva svedoka, uviđajem na licu mesta kao i veštačenjem.

Opštinski sud u Kučevu je doneo rešenje P. 336/99 od 25. maja 2009. godine kojim se smatra tužba povučenom. Isti sud je rešenjem P. 336/99 od 17. juna 2009. godine odbio kao neosnovan predlog punomoćnika tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta od 25. maja 2009. godine. Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 1362/09 od 14. septembra 2009. godine preinačio rešenje Opštinskog suda u Kučevu P. 336/99 od 17. juna 2009. godine i usvojio predlog za vraćanje u pređašnje stanje, te je ukinuo rešenje prvostepenog suda P. 336/99 od 25. maja 2009. godine kojim se tužba smatra povučenom i spisi su vraćeni prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo P. 1707/10 od 3. februara 2011. godine odbačena je tužba zbog nedostatka aktivne legitimacije. Postupajući po žalbi tužilaca, Viši sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 479/11 od 28. marta 2011. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo P. 1707/10 od 3. februara 2011. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku , Osnovni sud u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo je presudom P. 1034/11 od 4. oktobra 2011. godine , u stavu prvom izreke , odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim bi se tuženima zabranilo otpuštanje otpadnih, fekalnih površinskih i atmosferskih voda sa svojih parcela i na taj način presta lo zagađ enje vode u bunaru tužioca koji se nalaz i na njihovim parcelama , dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim bi tužene bile obavezne da uklone izvor opasnosti za tužioce na taj način što bi bile obavezne da izvrše asanaciju upojne jame koja se nalazi na njihovoj parceli. U obrazloženju ove presude je navedeno da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije, jer u momentu podnošenja tužbe tužioci nisu bili vlasnici predmetnih parcela u kojima se nalazi bunar.

Protiv navedene prvostepene presude tužioci su izjavili žalbu 9. decembra 2011. godine, o kojoj još nije odlučeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 20. septembra 19 99. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kučevu i da j oš nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom je postupak trajno okončan, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja osporenog sudskog postupka .

Kada je reč o dužini predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak traje više od 14 godina. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca , Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, trajanje sudskog postupka od 14 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo stoga što je prva meritorna odluka u tom postupku doneta tek nakon 12 godina od pokretanja postupka, pri čemu je tom prvostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije, jer u momentu podnošenja tužbe tužioci nisu bili vlasnici predmetnih parcela u kojima se nalazi bunar. Dakle , nakon podnošenja tužbe sproveden je dokazni postupak, da bi nakon 12 godina bilo utvrđeno da tužioci u trenutku podnošenja tužbe nisu imali aktivnu legitimaciju. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da postupak po žalbi pred drugostepenim sudom traje više od dve godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se osporeni postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete, krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, u tački 3. izreke Sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na osporeno rešenj e Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Kučevo P. 1707/10 od 3. februara 2011. godine , Ustavni sud je utvrdio da tim rešenjem nije konačno odlučivano o pravima i obavezama podnosi laca ustavne žalbe, budući da je navedeno rešenje ukinuto , te da ne predstavlja akt koji može biti predmet ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava, jer se ne nalazi u pravnom poretku. Stoga je, Ustavni sud u tom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Zahtev podnosilaca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava navedenih u ustavnoj žalbi za sada je preuranjen, imajući u vidu da parnični postupak nije pravnosnažno okončan, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, kao u tački 4. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti