Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Drugostepeni sud je o žalbi u radnom sporu, koji zahteva hitno postupanje, odlučivao tri godine i pet meseci, što predstavlja nerazumno dugo trajanje i nedelotvorno postupanje suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, mr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vasilija Bulatovića iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Vasilija Bulatovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1492/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žal be na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Vasilije Bulatović iz Inđije je, preko punomoćnika Nikole Jasike, advokata iz Inđije 8. januara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u drugostepenom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1492/06.

Podnosilac je naveo da je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici posle tri godine i pet meseci odlučio o žalbi protiv prvostepene presude. Dakle, podnosilac ustavne žalbe osporava samo trajanje drugostepenog postupka pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici i traži naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska pravna i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom. Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac vodio spor iz radnog odnosa protiv tužene Specijalne bolnice "Dr Borivoje Gnjatić" iz Starog Slankamena, radi naknade štete.

Prvostepenom presudom Opštinskog suda u Inđiji P1-7/04 od 14. marta 2006. godine obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati 1.007.227,94 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i na taj iznos uplati pripadajuće doprinose i to za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti za period od 1. septembra 1995. godine do 31. decembra 1997. godine, prema obračunu Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na dan uplate ovih doprinosa i da mu na ime parničnih troškova isplati 272.373,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Protiv prvostepene presude tužena je izjavila žalbu 29. maja 2006. godine. Prvostepeni sud je povodom izjavljene žalbe 1. avgusta 2006. godine dostavio spise predmeta drugostepenom sudu i Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo presudu Gž. 1492/06 od 13. oktobra 2009. godine kojom je žalba tužene delimično uvažena pa je presuda Opštinskog suda u Inđiji P1-7/04 od 14. marta 2006. godine potvrđena u delu kojim je usvojen zahtev tužioca za isplatu iznosa od 1.007.227,94 dinara , sa kamatom, te za uplatu pripadajućih doprinosa za period od 1. septembra 1996. godine do 31. decembra 1997. godine, a preinač ena u pogledu odluke o troškovima pa je iznos dosuđen tužiocu prvostepenom presudom na ime troškova sa 272.373,23 dinara snižen na 122.400,00 dinara, a zahtev za troškove preko tog do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa sa kamatom odbij en.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano da je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione tmporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen osam meseci, tako da je za ocenu eventualnog postupanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana donošenja prvostepene presude 14. marta 2006. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti -sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko-pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1492/06.

Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog drugostepenog suda.

Naime, prvostepena presuda je doneta 14. marta 2006. godine, žalba protiv navedene prvostepene presude je uložena 29. maja 2006. godine a drugostepeni sud je doneo presudu 13. oktobra 2009. godine, dakle posle tri godine i pet meseci.

Po oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje postupka pred drugostepenim sudom, posebno jer se radilo o radnom sporu , predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka imajući u vidu i praksu Ustavnog suda , kao i kriterijume međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem drugostepenog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, prvi deo.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve značajne okolnosti u konkretnom slučaju a posebno dužinu trajanja predmetnog drugostepenog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi isticanja povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud nalazi da se sadržina ustavne žalbe odnosi samo na povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred drugostepenim sudom i da podnosilac ne daje nikakve razloge za povredu prava na pravično suđenje. Na osnovu navedenog, ustavna žalba je u tom delu u tački 1. izreke odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 426 stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti