Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Poništava se rešenje Višeg suda jer nije navedeno u kom delu predlog za izvršenje radi naplate izdržavanja nije u skladu sa izvršnom ispravom, čime je odluka ostala neobrazložena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi H . P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba H. P . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalaba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu I. 677/19 od 4. marta 2020. godine

3. Odbacuje se predlog podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. H. P . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 17. novembra 2020. godine, preko punomoćnika B . M , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine, zbog po vrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka se istovremeno pozvala i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava iz člana 1. Protokol a 1 uz Evropsku konvenciju, čije postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe iz č l. 32. i 58. Ustava kojima su zajemčena ista prava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u izvršnom p ostupku pokrenutog radi namirenja novčanog potraživanja na ime izdražavanja, u kojem je podnositeljka imala svojstvo izvršnog poverioca, a kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, obustavljen izvršni postupak, odbijen njen predlog za izvršenje i ukinute sprovedene izvršne radnje, sa obrazloženjem da podnositeljka nije opredelila predlog za izvršenje saglasno izreci izvršne isprave.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka kao izvršni poverilac podnela predlog za izvršenje koji je sadržao sve zakonom propisane elemente, u smi slu člana 59. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, te da drugostepeni izvršni sud u osporenom aktu nije obrazložio u kom delu predlog za izvršenje nije u saglasnosti sa izrekom izvršne isprave.

Podnositeljka ustavne žalbe p redložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povred u označenih ustavnih i konvencijskih prava i po ništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine . U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za za naknadu štete zbog gubitka iznosa na ime izdržavanja , kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku. Istakla je zahtev za odlaganje izvršenja osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac H. P , ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 4. novembra 2019. godine (uređeni) predlog za izvršenje Trećem osnovnom sudu u Beogradu proti v izvršnog dužnika O. P , na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 587/04 od 13. juna 2005. godine i pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 358/11 od 4. oktobra 2011. godine, radi namirenja novčanog potraživanja na ime doprinosa za izdržavanje podnositeljke ustavne žalbe (mesečni iznosi u određenim procentima od zarada koje ostvaruje izvršni dužnik). Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 677/19 od 4. marta 2020. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, obustavio izvršni postupak, odbio predlog za izvršenje i ukinuo sprovedene izvršne radnje, sa obrazloženjem da podnositeljka nije uređeni predlog za izvršenje opredelila saglasno izreci izvršne isprave, te da je izvršni sud vezan za izvršnu ispravu, a ne za predlog za izvršenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 59. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje i 54/19) propisano je : da se u predlogu za izvršenje naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (stav 1.); da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (stav 2 .); da ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju izvršnog poverioca, uz njega se ne prilaže izvršna isprava, a i ako se priloži, ne mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (stav 3 .); da se predlog za izvršenje podnosi najmanje u četiri primerka (stav 4.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka istaknutu povredu prava zasniva i na tvrdnji o neobrazloženosti osporene drugostepene sudske odluke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ističe da je jedan od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na obrazloženu sudsku odluku koje podrazumeva obavezu suda da navede jasne, dovoljne i razumljive razloge na kojima zasniva svoju odluku, čime se istovremeno daje garancija stranci da je sud razmotrio njene navode i dokaze koje je istakla u postupku i da se takva odluka može ispitati po žalbi. Pri tome, ovakva obaveza ne znači da je sud dužan da u odluci da detaljne odgovore na sva postavljena pitanja i iznete argumente. Mera u kojoj postoji obaveza davanja obrazloženja zavisi od prirode odluke i instancione nadležnosti suda koji odluku donosi. Takođe, u praksi Evropskog suda za ljudska prava, zauzet je stav da je za ocenu ispunjenosti standarda prava na pravično suđenje neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta (videti: predmet Helle protiv Finske, predstavka broj 157/1996/776/1977, presuda od 19. decembra 1997. godine, st. 55. i 60; predmet Kuznetsov i drugi protiv Rusije, predstavka broj 184/02, presuda od 11. januara 2007. godine, stav 83; i predmet Ruiz Torija protiv Španije, predstavka broj 18390/91, presuda od 9. decembra 1994. godine, stav 29).

Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud ocenjuje da je Viši sud u Beogradu osporenim aktom pravnosnažno odbio predlog za izvršenje, sa paušalnim obrazloženjem da podnositeljka nije predlog za izvršenje opredelila saglasno izreci izvršne isprave, pri čemu drugostepeni izvršni sud u osporenom aktu nije obrazložio zbog čega predlog za izvršenje nije u saglasnosti sa izrekom izvršne isprave, odnosno nije obrazložio u kom delu predlog za izvršenje nije u saglasnosti sa izrekom izvršne isprave.

Ustavni sud, dalje, ocenjuje da je odredbama člana 59. Zakona o izvršenja i obezbeđenju iz 2015. godine propisano koje zakonom propisane elemente mora da sadrži predlog za izvršenje i koje zakonom propisane isprave moraju da se prilože uz predlog (urednost i potpunost predloga). Ukoliko je predlog za izvršenja neuredan ili nepotpun, tada postoji zakonski osnov da se takav predlog odbije /odbaci u celini. Ustavni sud, međutim, ocenjuje, da drugostepeni izvršni sud u konkretnom slučaju nije doveo u pitanje urednost i potpunost predloga za izvršenje, odnosno nije utvrdio da predlog ne sadrži određeni zakonski element ili da nije priložena određena zakonska isprava. Ovo je od procesnog značaja jer zakonom propisanu sadržinu predloga za izvršenje određuje (pravilno) označavanje zakonom propisanih elemenata u predmetni predlog i prilaganje zakonom propisanih isprava uz predlog. Ustavni sud, stoga, ocenjuje da u procesnoj situaciji kada nije dovedeno u pitanje urednost i potpunost predloga za izvršenje, a predlogom se traži i izmirenje obaveze koja eventualno nije u saglasnosti sa izrekom izvršne isprave, to ne predstavlja zakonski razlog za odbijanje predloga za izvršenje u celini. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da je obaveza izvršnog dužnika na izdržavanje iz izvršne isprave odrediva, ali ne i određena (nije određen nominalni iznos obaveze izdržavanja), pri čemu označavanje konačnog obima obaveze izdržavanja izvršnog dužnika nije zakonska obaveza izvršnog poverioca u fazi određenja izvršenja, sa jedne strane, a sa druge strane, visina izdržavanja se konačno određuje u fazi sprovođenja izvršenja.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da osporeno drugostepeno rešenje nije obrazloženo na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava , te da je tim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu I. 677/19 od 4. marta 2020. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava na pravno sredstvo i prava na imovinu.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je odbacio predlog podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20 od 9. jula 2020. godine, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 3. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete (zbog gubitka iznosa na ime izdržavanja), Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi izvršnog dužnika biti ponovo odlučivano, te je odbacio predmetni zahtev, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku , Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrdio da je pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4.I. 579/18 od 5. septembra 2018. godine usvojen prigovor podnositeljke ustavne žalbe za ubrzavanje postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 3234/18 (IpvI. 488/18), a koji je kasnije ustupljen Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao mesno nadležnom sudu, pod novim brojem I. 677/19 (predmetni izvršni postupak). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da se trajanje postupka od 5. septembra 2018. godine, kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, do 9. jula 2020. godine, kada je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1275/20, odnosno do 20. oktobra 2020. godine, kada je osporeno drugostepeno rešenje dostavljeno punomoćniku podnositeljke, objektivno ne može smatrati nerazumno dugim u konkretnom slučaju. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 6. izreke.

11. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 4 6. tač. 3) i 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti