Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u sporu radi zaštite od uznemiravanja prava korišćenja zemljišta. Sud je ocenio da odluka nije bila proizvoljna, već zasnovana na dokazima iz katastra i da nezadovoljstvo ishodom parnice ne predstavlja povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1131/2011
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Novitovića i Latinke Nenadić, oboje iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Novitovića i Latinke Nenadić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1827/10 od 25. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Novitović i Latinka Nenadić, oboje iz Užica, izjavili su 12. marta 2011. godine, preko punomoćnika Svetlane Marinković advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1827/10 od 25. januara 2011. godine, donete u parnici vođenoj između podnosilaca ustavne žalbe u svojstvu tuženih i tužilaca B.M. i B.Ć, radi zaštite od uznemiravanja prava korišćenja zemljišta. Ustavna žalba je izjavljena zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo. Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud „ukine presudu Apelacionog suda Srbije Gž. 1827/10 od 25.1.2011 i naloži mu da ponovo odluči o žalbi tužioca na presudu Opštinskog suda u Užicu P. br. 1105/08 od 4.12.2009. godine.“

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 1105/08 vođena parnica između podnosilaca ustavne žalbe kao tuženih i tužilaca B.M. i B.Ć, radi zaštite od uznemiravanja prava korišćenja zemljišta; da je u toku parnice bilo sporno pravo korišćenja, odnosno pravo prolaza tuženih, na delu katastarske parcele tužilaca broj 1541/64 K.O. Užice, koji se graniči sa katastarskom parcelom podnosilaca ustavne žalbe broj 1541/11 K.O. Užice; da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Užicu P. 1105/08 od 4. decembra 2009. godine odbijen zahtev tužilaca da se podnosiocima ustavne žalbe zabrani da u opsegu katastarske parcele tužilaca koriste bilo kakav prolaz i da tako prestanu sa uznemiravanjem prava korišćenja tužilaca na toj parceli; da je Apelacioni sud u Kragujevcu, odlučujući o žalbi tužilaca, osporenom presudom preinačio predmetnu prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev usvojio, jer je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu dokazali da imaju bilo kakvo pravo da koriste katastarsku parcelu tužilaca i da zato tužioci imaju pravo na zaštitu od uznemiravanja prava korišćenja nepokretnosti na osnovu člana 42. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05); da katastarska parcela podnosilaca ustavne žalbe nikada nije obuhvatala sporno zemljište, ali da je parcela tužilaca, od 1966. godine kada je prvi put snimljena i ucrtana u katastar, sve vreme u svom sastavu imala i sporno zemljište; da podnosioci nisu uknjiženi kao titulari prava korišćenja na k.p. 1541/11 K.O. Užice, ali da na toj parceli imaju kuću; da parcela 1541/11 k.o. Užice ima pristup na javni put, ali da su podnosioci ustavne žalbe 2007. godine dozvolili trećem licu da ovaj pristup izbetonira radi pravljenja parking mesta za potrebe svog domaćinstva, te da od tada na javni put mogu da pristupe samo preko spornog dela katastarske parcele tužilaca.

Apelacioni sud u Kragujevcu je u osporenoj presudi takođe ocenio da veštak geodetske struke, zbog nepreciznih podataka sadržanih u ugovorima zaključenim pre oko 50 godina, na osnovu kojih su pravni prethodnici parničnih stranaka kupovali zemljište obuhvaćeno predmetnim parcelama, nije mogao da identifikuje kupljeno zemljište na terenu, ali da je sporni put kao "međuprostor" do danas neprekidno sastavni deo parcele na kojoj tužioci imaju uknjiženo pravo korišćenja.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da kad treće lice neosnovano uznemiri vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi način, a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, može tužbom zahtevati da to uznemiravanje prestane (actio negatoria).

5. Ustavni sud smatra da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi mogli ukazivati na povredu nekog od Ustavom zajemčenih prava, već da podnosioci izražavaju svoje subjektivno nezadovoljstvo osporenom preinačujućom presudom i traže da Ustavni sud, kao instanciono viši, preispita osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ispitivati utvrđene činjenice i primenu materijalnog prava u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava.

Stav Apelacionog suda u Kragujevcu po kome podnosioci ustavne žalbe, koji nikada nisu bili uknjiženi kao nosioci nekog stvarnog prava na zemljištu koje je obuhvaćeno katastarskom parcelnom 1541/64 K.O. Užice, niti imaju ugovor ili akt državnog organa na osnovu koga su oni, ili njihov pravnih prethodnik, stekli neko stvarno pravo na bilo kom delu zemljišta obuhvaćenom tom parcelom, „nisu dokazali da imaju ... bilo koje pravo da koriste kp. br. 1541/64 k.o. Užice u bilo kom delu“, ne ukazuje na prozivoljno postupanje.

Ovakva ocena drugostepenog suda ne izaziva sumnju u arbitrernost pri odlučivanju, niti ukazuje da je merodavno materijalno pravo primenjeno nepravično i očigledno na štetu podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u predmetnom postupku.

U slučaju kad tuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe, svoje činjenične navode zasnivaju na ugovoru njihovog pravnog prethodnika koji je zaključen pre oko 50 godina, u kome predmet prodaje nije dovoljno preciziran, i neformalnim raspolaganjima koje je pravni prethodnik podnosilaca, prema navodima ustavne žalbe, preduzeo da ne bi plaćao porez na zemljište koje kao prolaz koriste treća lica, a tužioci svoje na aktuelnim podacima iz važećeg registra nepokretnosti, nema osnova za sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje suda u osporenoj drugostepenoj odluci.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za neku od parničnih strana. Međutim, činjenica da je jedna od stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U svim imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, povreda imovinskih prava, treba prvenstveno da bude sagledana u odnosu na garancije pravičnog suđenja utvrđene odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da podnosioci nisu izneli tvrdnju da im je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da im je povređeno pravo na imovinu.

Kako podnosioci ustavne žalbe ne navode ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da im je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1827/10 od 25. januara 2011. godine povređeno označeno ustavno pravo, već zahtevaju da Ustavni sud kao instanciono-viši sud preispita osporenu presudu drugostepenog suda zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Na osnovu svega izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti