Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe u vezi troškova postupka
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluke Vrhovnog suda o troškovima postupka. Sud je ocenio da odluka kojom nisu dosuđeni neopredeljeni troškovi za sudske takse nije proizvoljna i ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „Drago San“ iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je:
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba „Drago San“ izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 395/09 od 28. oktobra 2010. godine u stavu četvrtom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
1. „Drago San“ iz Beograda, preko punomoćnika Mirjane Rajić, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 29. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 395/09 od 28. oktobra 2010. godine u stavu četvrtom izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je navedenom revizijskom presudom u osporenom stavu četvrtom izreke odlučeno o troškovima postupka, pri čemu podnosiocu ustavne žalbe nisu dosuđeni troškovi na ime sudskih taksi, osim takse za tužbu, sa obrazloženjem da on kao revident nije opredelio troškove na ime sudski taksi. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je odluka o troškovima postupka u suprotnosti sa sudskom praksom i odredbom člana 159. stav 2. Zakona o parninom postupku, jer je dovoljno da stranka samo traži troškove postupka na ime sudskih taksi po odmerenju suda.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 395/09 od 28. novembra 2009. godine u osporenom stavu četvrtom izreke obavezan tuženi da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati troškove parničnog postupka u označenom novčanom iznosu. U obrazloženju navedene presude u vezi odluke o troškovima postupka je ukazano da tužilac u reviziji nije opredelio troškove na ime sudskih taksi za žalbu, drugostepenu presudu, reviziju i revizijsku presudu, pa mu stoga ovi troškovi mu nisu ni priznati.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, a formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporene presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 395/09 od 28. oktobra 2010. godine u stavu četvrtom izreke, koji sadrži odluku o parničnim troškovima, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u donošenju takve odluke.
Naime, odredbom člana 150. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti. Vrhovni sud Srbije je osporenu odluku o parničnim troškovima doneo krećući se u okvirima navedenih zakonskih ovlašćenja. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe u parničnom postupku je bio dužan da u izjavljenoj reviziji opredeli troškove postupka na ime sudskih taksi u apsolutnom iznosu, a ne da navedene troškove traži opštom formulacijom, jer se ta okolnost može ceniti prilikom dosuđivanja troškova postupka, a što je i urađeno u konkretnom slučaju.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić