Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnetu zbog navodne povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Sud je utvrdio da redovni sudovi nisu povredili prava podnositeljke, jer je postupak sproveden efikasno i u skladu sa zakonom o ograničenju izvršenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1133/2008
11.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Snežane Filipović izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1402/08 od 23. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, je 29. septembra 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Milisava St. Vasića iz Loznice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1402/08 od 23. jula 2008. godine, zbog povreda prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi: da su rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine odbijeni svi njeni predlozi, kao izvršnog poverioca, koji se odnose na sprovođenje izvršenja određenog rešenjem istog suda od 29. januara 2008. godine; da je činjenično stanje utvrđeno van ročišta, te da njoj nije pružena mogućnost da se izjasni o izveštaju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i to da prilikom dostavljanja izveštaja nisu ispoštovani zakonski rokovi, jer je izveštaj dostavljen tek 18. juna 2008. godine, iako je predlog podnet 30. maja 2008. godine; da je zbog bitnih povreda odredaba postupka došlo do nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a što je za posledicu imalo pogrešnu primenu materijalnog prava; da je rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1402/08 od 23. jula 2008. godine potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine, a da pri tome Oktužni sud nije ocenio navode žalbe, a posebno navode da su izvršnom dužniku isplaćeni iznosi penzije koji su bili obuhvaćeni zabranom, te da Okružni sud nije ni naveo ni obrazložio materijalnopravne propise na kojima je zasnovao svoju odluku. Dodala je i to da je sporno izvršenje započelo 10. juna 2008. godine, a okončano 24. oktobra 2008. godine, te da ona nije podnela žalbu zato što sporno potraživanje nije naplatila, već iz razloga što su joj osporenim odlukama povređena prava zagarantovana članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Sud usvoji ustavnu žalbu i da poništi rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 1402/08 od 23. jula 2008. godine.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlogom izvršnog poverioca Snežane Filipović, ovde podnositeljke ustavne žalbe, od 30. maja 2008. godine, predloženo je da se izrekne novčana kazna dužniku izvršnog dužnika i da se obaveže na isplatu svih dospelih obroka penzije. U obrazloženju predloga navodi se: da je rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 29. januara 2008. godine zabranjeno blagajni dužnika izvršnog dužnika – Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, da izvršnom dužniku Nadeždi Ivanović iz Loznice i trećim licima isplaćuje deo penzije dok se izvršni poverilac ne namiri u celosti; da je dužnik izvršnog dužnika, izvršnom dužniku dana 10. maja 2008. godine i 24. maja 2008. godine isplatio preostali deo penzije koji je bio obuhvaćen zabranom u ukupnom iznosu od 6.989,00 dinara, čime je propustio da izvršnom poveriocu isplati dospele iznose dužnikovog primanja za mesec april 2008. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine – stavom prvim izreke odbijen je predlog izvršnog poverioca za obavezivanje dužnika izvršnog dužnika - Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, za isplatu svih dospelih obroka penzije Nadežde Ivanović, koje je propustio da obustavi i isplati prema rešenju o izvršenju I. 99/08 od 29. januara 2008. godine, stavom drugim odbijen je predlog izvršnog poverioca da se obaveže dužnik izvršnog dužnika - Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na naknadu troškova postupka, a stavom trećim odbijen je predlog izvršnog poverioca kojim je tražio da se zbog nepoštovanja zabrane iz člana 159. Zakona o izvršnom postupku, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih izrekne novčana kazna iz člana 45. Zakona o izvršnom postupku. U obrazloženju rešenja navodi se: da je rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 29. januara 2008. godine na predlog izvršnog poverioca Snežane Filipović, a na osnovu izvršne i pravosnažne presude Opštinskog suda u Loznici P. 54/05 od 28. septembra 2006. godine, radi naplate novčanih potraživanja u iznosu od 10.000,00 dinara, prema izvršnom dužniku Nadeždi Ivanović određeno izvršenje zaplenom i prenosom 2/3 penzije koju izvršni dužnik ostvaruje kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac i zabranjeno je Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac da izvršnom dužniku i trećim licima isplaćuje zaplenjeni deo penzije dok se izvršni poverioci ne namire u celosti; da je navedeno rešenje nakon pravosnažnosti dostavljeno blagajni Fonda PIO Šabac 26. marta 2008. godine; da je iz izveštaja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac utvrđeno da je rešenje o izvršenju I. 99/08 od 29. januara 2008. godine počelo da se izvršava uz prvi deo penzije izvršnog dužnika Nadežde Ivanović za maj 2008. godine i da je obustavljeni iznos isplaćen na tekući račun poverioca Snežane Filipović, a da navedeno rešenje nije moglo biti ranije sprovedeno, jer je isplatna služba filijale već plenila 2/3 penzije izvršnom dužniku po rešenju I. 195/07; da je iz svega navedenog utvrđeno da su neosnovani navodi izvršnog poverioca iz predloga od 30. maja 2008. godine te da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac postupio u svemu po rešenju Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 29. januara 2008. godine; da sud o predlogu poverioca nije mogao da odluči pre nego što je pribavio izveštaj Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac, a koji je dostavljen sudu 18. juna 2008. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1401/08 od 23. jula 2008. godine, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine, odbijena je žalba i potvrđeno navedeno rešenje. U obrazloženju rešenja navedeno je: da je prvostepeni sud pravilno utvrdio na osnovu izveštaja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac da nije bilo mogućnosti da se do maja meseca vrši obustava penzije izvršnog dužnika, a za račun izvršnog poverioca Snežane Filipović, zato što je već postojao izvršni naslov po kome je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac vršio obustavu penzije; da prvostepeni sud nije povredio odredbe člana 5. Zakona o izvršnom postupku koje govore o hitnosti u postupanju u predmetima izvršenja, iz razloga jer je izveštaj od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac zatražen zaključkom 5. juna 2008. godine a isti je dostavljen sudu 18. juna 2008. godine.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su osporenim rešenjima povređena njena Ustavom garantovana prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da se ovim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i sprovode obezbeđenje potraživanja, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 1. stav 1.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade (član 156. stav 1.).

5. Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo utvrđeno odredbama člana 36. Ustava, jer su osporena rešenja doneta od strane sudova ustanovljenih zakonom, koji su postupali u granicama svoje nadležnosti i u propisanom sastavu, kao i da je izvršni postupak sproveden u skladu sa zakonskim odredbama. Podnositeljki ustavne žalbe je bilo omogućeno učestvovanje u postupku pred prvostepenim sudom, izjavljivanje redovnog pravnog leka i preduzimanje zakonom dopuštenih radnji.

Prema oceni Ustavnog suda, u obrazloženjima osporenih rešenja odgovoreno je na bitne navode podnositeljke, a pravni stavovi sudova izneti u obrazloženjima osporenih rešenja zasnivaju se na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava na činjenično stanje koje je utvrđeno na osnovu nespornih dokaza. Naime, tvrdnja podnositeljke da je dužnik izvršnog dužnika postupio protivno rešenju o izvršenju I. 99/08 od 29. januara 2008. godine i propustio da isplati izvršnom poveriocu deo penzije izvršnog dužnika za mesec april, izraz su isključivo njene subjektivne ocene i neupućenosti u činjenicu da je isplatna služba Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac već plenila 2/3 penzije izvršnom dužniku po rešenju I. 195/07, te nisu bili ispunjeni zakonski uslovi predviđeni članom 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku da se podnositeljki ustavne žalbe isplati deo penzije izvršnog dužnika za mesec april. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je izvršenje po rešenju Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 29. januara 2008. godine, u kojem postupku je podnositeljka ustavne žalbe bila izvršni poverilac, započelo 10. juna 2008. godine, odnosno pre donošenja osporenog prvostepenog rešenja, i okončano 24. oktobra 2008. godine, tako da je u konkretnom slučaju ostvaren cilj izvršnog postupka – namirenje potraživanja izvršnog poverioca.

Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani ni navodi podnositeljka ustavne žalbe o nezakonitom odugovlačenju izvršnog postupka. Analizirajući dužinu trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak u kome su doneta osporena rešenja pokrenut predlogom podnositeljke ustavne žalbe 30. maja 2008. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 23. juna 2008. godine, a da je po njenoj žalbi izjavljenoj 30. juna 2008. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 23. jula 2008. godine. Pri tome Sud je imao u vidu i da prvostepeni sud nije mogao ranije da odluči, jer je izveštaj Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – filijala Šabac dostavljen sudu 18. juna 2008. godine, iako je tražen 5. juna 2008. godine, a navedeni izveštaj je sudu bio neophodan radi donošenja rešenja. Ustavni sud je imao u vidu da je odredbom član 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku propisano da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, ali nalazi da u konkretnom slučaju činjenica da je prvostepeni sud o podnetom predlogu odlučio u roku dužem od tri dana ne može biti osnov za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je odluka nužno zavisila od pribavljanja izveštaja nadležnog Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je sud blagovremeno tražio, a i pribavio u roku od 13 dana, koji se ne može smatrati nerazumno dugim, niti je vreme pribavljanja izveštaja i odlučivanja o podnetom predlogu suštinski uticalo na hitnost izvršnog postupka, posebno imajući u vidu da je samo izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe započelo i pre dostavljanja traženog izveštaja sudu. Dakle, Ustavni sud nalazi da su sudovi u oba stepena postupali ažurno i delotvorno, a traženo izvršenje je i počelo da se sprovodi 10. juna 2008. godine, odnosno pre donošenja osporenog rešenja prvostepenog suda.

Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. Ustava. Ovo stoga što podnositeljki ustavne žalbe nije uskraćeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo, već je, naprotiv, protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 99/08 od 23. juna 2008. godine izjavila žalbu drugostepenom sudu, drugostepeni sud je razmatrajući sve žalbene navode, doneo rešenje Gž. 1401/08 od 23. jula 2008. godine, kojim je žalba odbijena kao neosnovana. Ustavni sud naglašava da ne može biti osnova u tvrdnjama o povredi prava na jednaku zaštitu prava podnositeljke ustavne žalbe kada je u sprovedenom izvršnom postupku namireno njeno potraživanje.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti