Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu podnetu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Žalba je podneta znatno nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja drugostepene presude, a inicijativa tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Mitrovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubomira Mitrovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 1041/04 337/06 od 19. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 630/07 od 16. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Mitrović iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu 23. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 1041/04 337/06 od 19. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 630/07 od 16. maja 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede slobode izražavanja, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 46. Ustava Republike Srbije, kao i odredbama čl. 6. i 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je protiv osporenih presuda 3. juna 2008. godine podneo inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, o čijem ishodu nije obavešten do trenutka podnošenja ustavne žalbe. Predložio je da Ustavni sud ukine osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Leskovcu K. 1041/04 337/06 od 19. oktobra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog učinjenog produženog krivičnog dela uvrede, osuđen na novčanu kaznu i obavezan da plati sudske troškove. Osporenom presudom Okružnog suda u Leskovcu Kž. 630/07 od 16. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedene prvostepene presude. Podnosilac ustavne žalbe je, kako i sam navodi, 3. juna 2008. godine podneo „molbu“, odnosno inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem podnosilac ustavne žalbe stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju podnosiocu ustavne žalbe, to se i postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati pretpostavkom za podnošenje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe protiv prvostepene presude, odnosno žalbe protiv drugostepene presude, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio i da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene presude kojom je predmetni krivični postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom slučaju, zakonski rok za podnošenje ustavne žalbe se računa od dana dostavljanja osporene presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 630/07 od 16. maja 2008. godine. Ustavni sud je utvrdio da je navedena presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena najkasnije 3. juna 2008. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 23. januara 2009. godine, dakle po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti