Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko osam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra zbog dugog perioda neaktivnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Ristić iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavice Ristić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1503/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Prištini sa sedištem u Nišu P1. 125/05) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Ristić iz Niša podnela je, 25. decembra 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1503/11.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da je u svojstvu tužilje podnela, 9. juna 2004. godine, Opštinskom sudu u Prištini, sa sedištem u Nišu, tužbu protiv tužene „Vojvođanske banke“ AD iz Novog Sada, radi isplate neisplaćenih zarada, naknade štete zbog neisplaćene naknade po osnovu nezaposlenosti, te uplate doprinosa odgovarajućim fondovima, kao i vraćanja radne knjižice; da je postupak pravnosnažno okončan tek donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1117/13 od 15. oktobra 2013. godine, zbog čega podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 1503/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu tužilje, podnela je, 9. juna 2004. godine, Opštinskom sudu u Prištini, sa sedištem u Nišu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužene „Vojvođanske banke“ AD iz Novog Sada, kojom je tražila od suda da obaveže tuženu da joj na ime manje isplaćene zarade i naknade štete zbog neisplaćene naknade po osnovu nezaposlenosti isplati određene novčane iznose, da za tužilju izvrši uplatu doprinosa odgovarajućim fondovima, kao i da tužilji vrati radnu knjižicu.

Opštinski sud se rešenjem P1. 71/04 od 5. aprila 2005. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje i odlučio da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Opštinskom sudu u Kraljevu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Postupajući po žalbi tužilje, Okružni sud u Prištini, sa sedištem u Nišu je rešenjem Gž. 34/05 od 10. novembra 2005. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda P1. 71/04 od 5. aprila 2005. godine.

Prvo ročište u postupku u predmetu P1. 125/05 je održano 9. marta 2006. godine, a do kraja te godine su održana još tri ročišta.

Tužilja je podneskom od 26. januara 2007. godine povukala tužbu u delu kojim je traženo vraćanje radne knjižice, kao i uplata doprinosa odgovarajućim fondovima.

U toku 2007. godine ročišta su održana 29. januara i 1. marta, nakon čega Opštinski sud nije zakazivao ročišta, niti preduzimao druge radnje u postupku do kraja 2009. godine.

Od 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Nišu (u daljem tekstu: Osnovni sud). Prvo ročište pred Osnovnim sudom u predmetu P1. 1503/11 održano je 17. maja 2011. godine, a do kraja 2011. godine održana su još tri ročišta.

Presudom Osnovnog suda P1. 1503/11 od 19. aprila 2012. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilje. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 1117/13 od 15. oktobra 2013. godine potvrdio ožalbenu presudu Osnovnog suda P1. 1503/11 od 19. aprila 2012. godine. Presuda je 26. novembra 2013. godine dostavljena punomoćniku tužilje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao e lement prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupa k po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu , Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , pokrenut 9. juna 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu , a pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1117/13 od 15. oktobra 2013. godine, trajao više od osam godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, predmetni spor nije bio složen, niti zahtevao sprovođenje obimnog dokaznog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, kao tužilju, jer se radilo o tužbenim zahtevima kojima je tražena isplata određenih novčanih iznosa po više osnova iz radnog odnosa. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka u periodu duže neaktivnosti sudova (od marta 2007. do maja 2011. godine) bila potpuno pasivna i nije tražila nastavak postupka i zakazivanje ročišta.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je dužem trajanju postupka doprinelo neefikasno postupanje nadležnih sudova. Naime, nakon što je 1. marta 2007. godine održano ročište pred Opštinskim sudom, taj sud nije do kraja 2009. godine zakazivao ročišta, niti preduzimao druge radnje u postupku, dok je Osnovni sud prvo ročište održao tek u maju 2011. godine, odnosno godinu i četiri meseca pošto je postupak pred tim sudom nastavljen.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1503/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Prištini sa sedištem u Nišu P1. 125/05), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2 . izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog parničnog postupka i pasivno ponašanje podnositeljke . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti