Odbačena ustavna žalba; prestanak prava plodouživanja na nepokretnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za utvrđenje prestanka prava plodouživanja. Sud je zaključio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1136/2008
04.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavke Dević, Aleksandra Devića i mal. Predraga Devića, čiji je zakonski zastupnik majka Slavka Dević, svih iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavke Dević, Aleksandra Devića i mal. Predraga Devića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P. 464/06 od 6. februara 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2100/07 od 28. novembra 2007 godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 866/08 od 6. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavka Dević, Aleksandar Dević i mal. Predrag Dević, čiji je zakonski zastupnik majka Slavka Dević, svi iz Bačke Palanke, su 29. septembra 2008. godine, preko punomoćnika Dragana Blagojevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede ''načela nepristrasnosti u smislu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda'' i prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

U ustavnoj žalbi se navodi da je ugovorom o poklonu E.D. (tužena u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe), kao vlasnik nepokretnosti, 1988. godine istu poklonila svom sinu, uz zadržavanje prava doživotnog plodouživanja. Ističe se da je predmetna stambena zgrada bila stara, te da su tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe i njen pok. suprug, sin tužene, uz saglasnost tužene, srušili staru kuću i na istom mestu sagradili novu, te je na taj način, po mišljenu podnosilaca ustavne žalbe, prestalo i pravo plodouživanja tužene. Podnosioci ustavne žalbe smatraju, da su ''zaključci revizijskog suda pogrešni, zbog čega je i pravno mišljenje dato u obrazloženju pobijane presude pogrešno''.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Bačkoj Palanci vođen parnični postupak, radi utvrđenja prestanka prava plodouživanja, protiv tužene E.D. Osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P. 464/06 od 6. februara 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se utvrdi da ne postoji pravo plodouživanja u korist tužene, na nepokretnosti bliže opisanoj u izreci presude, te da se izvrši brisanje istog prava u zemljišnim knjigama, kao i tužbeni zahtev da se utvrdi je prestalo pravo doživotnog plodouživanja u korist tužene na navedenim nepokretnostima, te da se izvrši brisanje istog iz zemljišnih knjiga. Stavom drugim izreke presude obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 866/08 od 6. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnoslaca ustavne žalbe, izjavljena protiv osporene presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2100/07 od 28. novembra 2007. godine, kojom je potvrđena navedena prvostepena presuda. U obrazloženju revizijske presude je navedeno: da je nižestepeni sud pravilno primenio pravna pravila Građanskog zakonika iz 1844. godine, kojima je regulisana lična službenost; da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za prestanak prava plodouživanja tužene; da je pogrešno stanovište revidenta da je davanjem saglasnosti tužene za rušenje starog objekta prestalo njeno pravo plodouživanja, jer plodouživalac koji je imao pravo doživotnog plodouživanja na staroj kući zadržava to svoje pravo i na novoj kući, ako su se stranke tako sporazumele; da je tužena uz saglasnost svoje ugovorne strane iz ugovora o poklonu isto pravo zadržala i na novoj kući, na šta ukazuje i činjenica da je nakon podizanja nove kuće, sve do smrti svoga sina, a i danas tužilja upisana sa pravom plodouživanja u zemljišnim knjigama, a na osnovu ugovora o poklonu.

4. Podnosioci ustavne žalbe se pozivaju na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 1. Protokola 1 uz Konvenciju. S obzirom na to da se odredbe člana 32 stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Konvencije, Ustavni sud je eventualnu povredu prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

5. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda prava na koja se u žalbi ukazuje. Naime, podnosioci ustavne žalbe navode da su osporene presude zasnovane na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, odnosno pogrešnom zaključku sudova ''da davanjem saglasnosti tužene za rušenje starog objekta, nije prestalo njeno pravo plodouživanja'', te da je pogrešnom primenom zakona povređeno njihovo pravo na imovinu.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog parničnog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona. Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni sud Srbije dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi o pristrasnosti sudova koji su doneli osporene odluke, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba; prestanak prava plodouživanja na nepokretnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti