Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust izvršnog suda da obezbedi namirenje potraživanja iz radnog odnosa protiv dužnika sa državnim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11362/2018
30.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12788/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenj em o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1105/08 od 5. februara 2008. godine, umanjenog za iznose koji su mu eventualno već isplaćeni po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . iz Beograda izjavio je 9. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika D . L, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12788/11.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 81/07 od 29. novembra 2007. godine obavezan tuženi DP „T.“, B, da podnosiocu na ime neisplaćene minimalne zarade i drugih primanja iz radnog osnosa isplati određene iznose navedene u izreci presude; da tuženi nije dobrovoljno izvršio obavezu iz navedene pravnosnažne presude, zbog čega je podnosilac 1. februara 20 08. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu iste presude kao izvršne isprave; da je Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo rešenje I. 1105/08 od 5. februara 2008. godine, kojim je u celini usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršnog postupka; da predmetni izvršni postupak još uvek traje i da podnosiocu nije ništa isplaćeno po rešenju o izvršenju; da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 380/15 od 28. juna 2016. godine, usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku izvršenja koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12788/11; da navedeni postupak i dalje nije okončan; da je podnosiocu ustavne žalbe zbog nemogućnosti izvršenja sudske odluke i nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u postupku protiv izvršnog dužnika koji je državni subjekt povređeno pravo na imovinu. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpeo kao posledicu učinjene povrede, a zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kojoj se nalazio u dužem periodu usled nemogućnosti da ostvari svoje stečeno imovinsko pravo, kao i materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju donetim u predmetnom izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1105/08 od 5. februara 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 81/07 od 29. novembra 2007. godine kojom je obavezan DP "T.", B, kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene minimalne zarade i otpremnine iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Kasnije se izvršni postupak vodio pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu i predmetu I. 12788/11.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 380/15 od 28. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnom postupku u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu I. 12788/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U stavu drugom izreke naloženo je prvostepenom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku. U stavu trećem izreke određena je predlagaču primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 60.000 dinara, dok je u stavu četvrtom izreke obavezana Republika Srbije da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta Trećeg osnovnog suda I. 12788/11, utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 1. februara 20 08. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je predlog za izvršenje usvojen rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1105/08 od 5. februara 2008. godine, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije naplatio svoja potraživanja; da je sud ceneći postupanje suda u ovom predmetu, kao i primenom kriterijuma za ocenu trajanja izvršnog postupka, našao da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku osnovan, zbog čega je doneo odluku kao u izreci rešenja.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom donetom u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika koji je u trenutku nastanka potraživanja imao pretežan državni /društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20 . juna 2013. godine , videti i Odluku Už-8249/2015 od 24. novembra 2016. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1105/08 od 5. februara 2008. godine, umanjenog za iznose koji su mu eventualno isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na imovinu i na naknadu materijalne štete, dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti