Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Žalba protiv rešenja Vrhovnog suda odbačena je kao neblagovremena, a protiv odluke Sreskog suda iz 1947. godine kao nedopuštena jer je doneta pre Ustava iz 2006.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olivere Obradović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje Oliveri Obradović zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Olivere Obradović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Reh. 12/09 od 18. novembra 2009. godine i odluke Sreskog suda za grad Beograd I. 404/46/VI od 17. juna 1947. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olivera Obradović iz Beograda je 28. januara 2010. godine, preko punomoćnika Prijezde Popovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Reh. 12/09 od 18. novembra 2009. godine i odluke Sreskog suda za grad Beograd I. 404/46/VI od 17. juna 1947. godine, zbog povrede ustavnog načela zabrane diskriminacije i povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe, u kome punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe kao razlog propuštanja navodi da mu je „presuda Vrhovnog suda Srbije... stigla (po mom uvrenju) 29.12. ali su je primili (moji) ukućani jer je (sam) bio na rehabilitaciji te su upisali 28.12.“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine, i to u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno preduzimanja osporene radnje, koji može biti propušten samo iz opravdanih razloga.

3. Ustavni sud je utvrdio da se predlog za povraćaj u pređašnje stanje ne zasniva na opštepoznatim činjenicama, kao i da uz predlog za povraćaj u pređašnje stanje punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe nije priložio odgovarajuće dokaze na okolnost da se na dan dostavljanja osporene presude nalazio na rehabilitaciji. Takođe, po oceni Ustavnog suda, dokazi koji su dostavljeni uz predlog za povraćaj u pređašnje stanje ne ukazuju na to da su postojali opravdani razlozi za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, te je, u smislu odredbe člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Viši sud u Beogradu je dopisom Su. 1/10-185 od 24. marta 2010. godine obavestio Ustavni sud da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe, advokat Prijezda Popović, osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Reh. 12/09 od 18. novembra 2009. godine primio 28. decembra 2009. godine.

Imajući u vidu datum prijema osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije, te da je ustavna žalba podneta 28. januara 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. Kako je osporena odluka Sreskog suda za grad Beograd I. 404/46/VI doneta 17. juna 1947. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava od 2006. godine koji je uveo ustavnu žalbu kao pravno sredstvo, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti