Odluka Ustavnog suda o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu S. Đ. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2000. godine. Naložena je hitna mera okončanja postupka i dosuđena naknada nematerijalne štete podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1137/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu u predmetu P. 178/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ. iz N. je 11. marta 2011. godine, preko punomoćnika N. S, advokata iz S, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred ranijim Opštinskim sudom u Sopotu u predmetu P. 216/2000.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da su tužioci M. Lj. i B. Lj. još 4. avgusta 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Sopotu tužbu protiv njega kao tuženog, radi duga i naknade štete; da je Opštinski sud u Sopotu presudom P. 216/2000 od 31. januara 2007. godine delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao podnosioca na isplatu određenog novčanog iznosa; da je podnosilac 2. marta 2007. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude ali da drugostepeni sud o žalbi nije odlučio; da su mu zbog takvog neefikasnog postupanja nadležnih sudova povređena označena ustavna prava. Podnosilac detaljno obrazlaže činjenično stanje, izvedene dokaze i tok predmetnog postupka navodeći da u ovom sudskom postupku koji je i dalje u toku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koji bi zahtevali dugotrajan dokazni postupak, a i sam podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda. Zahteva i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu P. 178/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci M. Lj. i B. Lj. su 4. avgusta 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Sopotu tužbu protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi duga i naknade štete. Predmet je dobio broj P. 216/2000.

Pred Opštinskim sudom u Sopotu održano je deset ročišta za glavnu raspravu, dok devet ročišta nije bilo održano, i to: dva na zahtev punomoćnika tuženog, pet iz procesnih razloga, dva zbog nedolaska veštaka.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem više svedoka, veštačenjem od strane različitih veštaka građevinske struke, saslušanjem veštaka, pribavljanjem određene dokumentacije iz zemljišnih knjiga katastarske opštine Nemenikuće i katastarske opštine Sopot.

Presudom Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000 od 31. januara 2007. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca M. Lj, pa je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, obavezan da tužiocu plati na ime neosnovanog obogaćenja zbog neizvršenih građevinskih radova, i po osnovu naknade štete zbog nedostataka - nekvalitetno izvedenih radova na kući tužioca u Sopotu, kao i po osnovu štete za neupotrebljeni građevinski materijal ukupan iznos od 1.541,63 evra, u dinarskoj protivvrednosti po važećem kursu na dan isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za više traženi iznos od 1.914,76 evra, kao i zahtev za naplatu zatezne kamate po domicilnoj stopi počev od 10. oktobra 1992. godine do isplate; u stavu drugom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca B.Lj, pa je obavezan tuženi da tužiocu plati po osnovu neosnovanog obogaćenja zbog neizvršenih građevinskih radova i po osnovu naknade štete zbog nedostataka - nekvalitetno izvedenih radova na kući tužioca u Sopotu, kao i po osnovu štete za neupotrebljeni građevinski materijal ukupan iznos od 1.967,06 evra, u dinarskoj protivvrednosti po važećem kursu u vreme isplate, dok je za više traženi iznos od 2.350,10 evra, kao i za zateznu kamatu na taj iznos po domicilnoj stopi počev od 15. septembra 1990. godine pa do isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000 od 3. aprila 2009. godine određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 14/14 od 9. februara 2014. godine, u stavu prvom izreke, ukinuo presudu Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000 od 31. januara 2007. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Mladenovcu - Sudska jedinica u Sopotu na ponovni postupak; u stavu drugom izreke ukinuto je dopunsko rešenje o troškovima postupka Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000 od 3. aprila 2009. godine i predmet je vraćen Osnovnom sudu u Mladenovcu - Sudska jedinica u Sopotu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 178/14 i nadležni prvostepeni sud je ročište u predmetu zakazao za 24. april 2014. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravim i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko šest godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe protiv podnosioca ustavne žalbe, 4. avgusta 2000. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da nadležni sudovi u osporenom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali i nisu preduzeli sve zakonske mere da se parnični postupak okonča u razumnom roku i da se o tužbi protiv podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, prvostepena presuda je doneta nakon šest i po godina od podnošenja tužbe i tom periodu bilo je održano deset ročišta dok devet ročišta nije bilo održano, dopunsko rešenje o troškovima postupka doneto je nakon više od dve godine od donošenja prvostepene presude. Zatim je drugostepeni sud odlučio posle sedam godina od donošenja prvostepene presude, tako što je ukinuo presudu kao i dopunsko rešenje i predmet vratio na ponovni postupak. Dakle, parnični postupak traje 13 godina i osam meseci a i dalje nije okončan što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da predmet nije bio posebno složen iako je radi potpunog utvrđenja činjeničnog stanja bilo potrebno izvesti dokaze veštačenjem tako da nema nikakvog opravdanja za trajanje postupka 13 godina i osam meseci, a koji i dalje nije okončan.

Takođe, predmet spora je bio značajan za podnosioca imajući u vidu da se radilo o naknadi štete za njega značajnog novčanog iznosa.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u manjoj meri doprineo dužini trajanja postupka imajući u vidu da na dva ročišta nije pristupio.

Međutim i pored manjeg doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka, Ustavni sud nalazi da je neefikasnim i nedelotvornim postupanjem parničnog suda u postupku koji nije okončan ni posle više od 13 i po godina podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Mladenovcu - Sudska jedinica u Sopotu u predmetu P. 178/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Sopotu P. 216/2000), te je, saglasno odredbama člana 89. stav 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, dok je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u što kraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos podnosioca dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi navoda podnosioca da mu je u predmetnom postupku povređeno pravo iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze o nejednakom postupanju nadležnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, te je Ustavni sud ocenio da ustavna žalbe ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja podnosioca da mu je u predmetnom postupku uskraćeno pravo na jednaku sudsku zaštitu prava.

Stoga je u drugom delu tačke 1. izreke ustavna žalba odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti