Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka duže od osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete. Deo žalbe protiv meritornih presuda o naknadi štete je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1138/2008
19.01.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gradske mesne zajednice „Majdanpek“ iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. januara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gradske mesne zajednice „Majdanpek“ izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Zaječaru P. 685/05 od 16. marta 2006. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6998/06 od 28. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 168/08 od 17. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gradska mesna zajednica „Majdanpek“ iz Majdanpeka je 29. septembra 2008. godine, preko punomoćnika Dragana Vasiljevića, advokata iz Majdenpeka, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Zaječaru P. 685/05 od 16. marta 2006. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6998/06 od 28. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 168/08 od 17. juna 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da podnosilac ustavne žalbe nikada nije bio vlasnik sportske hale u kojoj je načinjen utrošak električne energije, već da je u momentu nastanka duga vlasnik bio Rudnik bakra „Majdanpek“ iz Majdanpeka, a u vreme presuđenja Sportsko rekreacioni centar „6. avgust“ u Majdanpeku; da podnosilac nije bio ni zakupac, niti bilo kakav korisnik predmetne sportske hale, te ni u kom slučaju ne može biti pasivno legitimisan da ga sudovi obavežu na plaćanje struje, koju nije ni koristio, niti je struja isporučivana u objektu koji je njegovo vlasništvo; da je upravnik „Elektrodistribucije Majdanpek“ potpisao ugovor o isporuci električne energije za predmetnu sportsku halu, te je bio ovlašćen da potpiše i izveštaj Komisije o oprostu duga; da Statut javnog preduzeća propisuje da li je upravnik dela preduzeća ovlašćen za nešto ili nije, a ne Zakon o obligacionim odnosima; da upravnik dela preduzeća u konkretnom slučaju nije morao da ima posebno punomoćje za oproštaj duga. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene presude i odredi uklanjanje štetnih posledica tih presuda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trgovinskog suda u Zaječaru P. 685/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Trgovinski sud u Zaječaru je 16. marta 2006. godine doneo osporenu presudu P. 685/05 kojom je: u stavu prvom izreke, zbog promene istovetnosti tužbenog zahteva, ukinuo rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Majdanpeku Iv. 302/97 od 16. maja 1997. godine, u obavezujućem delu u celini za glavni dug u iznosu od 438.510,51 dinara, zateznu kamatu i troškove izvršenja u iznosu od 14.385,00 dinara; u stavu drugom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, te je obavezao tuženog da tužiocu na ime utroška električne energije isplati iznos od 424.726,93 dinara, sa zateznom kamatom po stopi Zakona o visini stope zatezne kamate počev od 1. septembra 2008. godine do isplate; u stavu trećem izreke odredio da tuženi naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu. U obrazloženju osporene prvostepene presude, pored ostalog, je navedeno: da je u spornom periodu od februara 1995. godine do decembra 1997. godine tužilac isporučivao električnu energiju hali sportova u Majdanpeku, u kojoj su bila smeštena izbegla lica; da u spornom periodu hala sportova nije imala status pravnog lica, već je ista predstavljala objekat u vlasništvu tužene mesne zajednice, pa je iz tog razloga tužena mesna zajednica bila u ugovornom odnosu sa tužiocem; da je u toku postupka tužilac dostavio sudu ugovor o isporuci električne energije, zaključen između tužioca i tuženog 18. februara 1993. godine, na osnovu koga je utvrđeno da su tužilac i tuženi bili u ugovornom odnosu po osnovu isporuke električne energije, te da je ugovorena potrošnja električene energije i za halu sportova; da je iz ovih razloga tuženi pasivno legitimisan po ovoj tužbi tužioca. U obrazloženju prvostepene presude je, takođe, navedeno: da je obrazovana Komisija za procenu potrošnje električne energije za period dok su u hali sportova boravila izbegla lica, koja je 18. februara 1998. godine sačinila izveštaj broj 9-14/98-01 sa utvrđenom visinom duga za period od 1. februara 1995. godine do 31. decembra 1997. godine, koji je potpisan od strane upravnika „Elektrodistribucije Majdanpek“; da je članom 18. Statuta Javnog preduzeća za distribuciju električne energije „Elektrotimok“ Zaječar utvrđeno koja su ovlašćenja delova javnog preduzeća, a među tim ovlašćenjima nije i ovlašćenje za zaključivanje ugovora o otpustu duga; da stoga sud nalazi da navedeni izveštaj komisije nije sporazum o otpustu duga i ne ispunjava uslove iz člana 344. Zakona o obligacionim odnosima, te je tuženi dužan da plati razliku za utrošenu struju, uz mogućnost regresiranja isplaćenog iznosa od lica obavezanih da snose troškove smeštaja izbeglica; da je u članu 40. navedenog Statuta utvrđeno da upravni odbor tužioca samostalno utvrđuje poslovnu politiku tužioca, u skladu sa poslovnom politikom „Elektroprivrede Srbije“, a to znači da bi samo upravni odbor tužioca mogao da donese odluku da se otpiše neko potraživanje potrošača, što u svakom slučaju ne može da uradi upravnik „Elektrodistribucije Majdanpek“, jer na to nije ovlašćen, a nije ni naknadno dobio saglasnost upravnog odbora tužioca za ovu odluku; da je „Elektrodistribucija Majdanpek“ u to vreme bila samo deo Javnog preduzeća i nije imala svojstvo pravnog lica, te tadašnji upravnik „Elektrodistribucije Majdanpek“ nije bio ovlašćen da daje otpis duga.

Viši trgovinski sud je 28. decembra 2007. godine doneo osporenu presudu Pž. 6998/06 kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Trgovinskog suda u Zaječaru P. 685/05 od 16. marta 2006. godine, a u stavu drugom izreke odbio zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. U obrazloženju osporene drugostepene presude, pored ostalog, je navedeno: da u postupku donošenja pobijane presude nije bilo bitnih povreda odredba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje taj sud pazi po službenoj dužnosti, a žalbom tuženog se ne ukazuje na postojanje bitnih povreda odredba parničnog postupka, koje bi bile od uticaja na zakonito i pravilno presuđenje; da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo i to odredbe čl. 17, 124, 262. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni sud Srbije je 17. juna 2008. godine doneo osporenu presudu Prev. 168/08 kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6998/06 od 28. decembra 2007. godine. U obrazloženju osporene revizijske presude, pored ostalog, je navedeno: da tuženi neosnovano ističe u reviziji da je vlasnik hale sportova u Majdanpeku kojoj je isporučena struja bio Rudnik bakra „Majdanpek“ iz Majdanpeka, jer u konkretnom slučaju nije od značaja pitanje vlasništva; da je od značaja za obavezu tuženog za isplatu električne energije ugovor o isporuci električne energije od 18. februara 1993. godine, kojim je ugovorena isporuka električne energije i za halu sportova u Majdanpeku i da je obveznik plaćanja iste tužena mesna zajednica; da je suprotno navodima revizije tuženi mogao i kao nevlasnik objekta da sa tužiocem zaključi ugovor o isporuci električne energije; da je, po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, za presuđenje merodavan momenat nastanka duga tuženog prema tužiocu, a to je period od februara 1995. godine do decembra 1997. godine, u kom periodu hala sportova u Majdanpeku nije imala status pravnog lica, jer je prema utvrđenju nižestepenih sudova bila u vlasništvu tužene mesne zajednice; da Vrhovni sud Srbije smatra da je drugostepeni sud pravilno zaključio da lice koje je u ime tužioca potpisalo izveštaj Komisije za procenu potrošnje električne energije nije imalo ovlašćenje za zaključenje sporazuma o otpisu duga; da stoga predmetni izveštaj ne predstavlja sporazum o otpustu duga, jer ne ispunjava uslove iz člana 344. Zakona o obligacionim odnosima; da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da jedino upravni odbor tužioca, utvrđujući poslovnu politiku u skladu sa poslovnom politikom „Elektroprivrede Srbije“, može da donese odluku o otpustu duga potrošača, te da u svakom slučaju to ne može da učini upravnik „Elektrodistribucije Majdanpek“, jer nije ovlašćen, a nije ni naknadno dobio saglasnost upravnog odbora tužioca.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 91. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da punomoćnik može preuzimati samo one poslove za čije preduzimanje je ovlašćen (stav 1.); da punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koje dolaze u redovno poslovanje (stav 2.); da posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada (stav 3.); da punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj preuzeti meničnu obavezu, zaključiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odreći se nekog prava bez naknade (stav 4.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno ovom odredbom Ustava.

Naime, u parničnom postupku je utvrđeno da je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, bio u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu isporučene električne energije za halu sportova u Majdanpeku, koja u spornom periodu nije imala status pravnog lica, te da dug nije u celini izmirio. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim zaključak redovnih sudova da je tužena mesna zajednica imala pasivnu legitimaciju u parnici, te da je obveznik plaćanja utrošene električne energije u predmetnoj hali.

Ustavni sud nalazi da su sudovi u osporenim presudama dali ustavnopravno prihvatljive razloge i za ocenu da izveštaj Komisije za procenu potrošnje električne energije od 18. februara 1998. godine ne predstavlja sporazum o otpuštanju duga. Naime, upravnik „Elektrodistribucije Majdanpek“ je potpisao u ime tužioca izveštaj predmetne Komisije o otpuštanju duga tuženoj mesnoj zajednici. Članom 18. Statuta Javnog preduzeća za distribuciju električne energije „Elektrotimok“ Zaječar je utvrđeno koja su ovlašćenja delova javnog preduzeća, a među tim ovlašćenjima nije i ovlašćenje za zaključivanje sporazuma o otpuštanju duga. Takođe, saglasno odredbi člana 91. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, potrebno je posebno ovlašćenje za odricanje nekog prava bez naknade. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da su sudovi pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za zaključak da je upravniku „Elektrodistribucije Majdanpek“ bilo potrebno posebno ovlašćenje za zaključenje sporazuma o otpuštanju duga. Kako je u parničnom postupku utvrđeno da upravnik „Elektrodistribucije Majdanpek“ nije imao posebno ovlašćenje za preduzimanje tog posla, niti je upravni odbor tužioca naknadno odobrio njegovo preduzimanje, Ustavni sud je našao da su ustavnopravno prihvatljivi razlozi dati u osporenim presudama za ocenu da izveštaj predmetne Komisije ne predstavlja sporazum o otpuštanju duga tuženoj mesnoj zajednici.

Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU

PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija dr Agneš Kartag Odri

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti