Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, jer izvršni postupak traje preko 12 godina bez namirenja poverioca. Nalaže se sudu da hitno okonča postupak i dosuđuje naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Ristića iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branislava Ristića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1645/01 , a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 169/10, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudom u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Ristić iz Leskovca je 11. marta 2011. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz čl. 32. stav 1. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1645/01 , a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 169/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom izvršnom postupku.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu postupanjem suda u konkretnom slučaju povređena označena ustavna prava, te da naloži izvršnom sudu da preduzme neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao, i da mu se dosudi naknada nematerijalne štete zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Tražio je troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 169/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 26. septembra 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, protiv izvršnog dužnika V.R, radi namirenja novčanog potraživanja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 1645/01 od 1. oktobra 2001. godine usvojio predloženo izvršenje.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari održano je 15. oktobra 2001. godine. U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari (u daljem tesktu: zapisnik) je konstatovano da je na licu mesta bila prisutna dužnikova majka koja je navela da je upoznata sa izvršnim postupkom i da traži rok od tri dana da izmiri predmetno potraživanje.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 17. april 2002. godine nije održano, jer izvršni dužnik nije nađen u stanu, te mu je ostavljeno obaveštenje da se sledećeg dana javi u Opštinskom sudu u Leskovcu radi izmirenja potraživanja.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 24. februar 2003. godine nije održano. U zapisniku je konstatovano da je majka izvršnog dužnikova navela da izvršni dužnik na datoj adresi ne poseduje pokretne stvari i da sva imovina pripada njoj.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 19. oktobar 2004. godine nije održano. U zapisniku je konstatovano da je izvršni dužnik naveo da na datoj adresi nema nikakve imovine, jer je oduzeta od suda po ranijim izvršenjima, kao i to da je sa izvršnim poveriocem postigao interni dogovor o otplati duga.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 25. januar 2006. godine je održano, popisane su određene stvari. Nakon popisa pokretnih stavri, Opštinski sud je rešenjem I. 1645/01 od 9. februara 2006. godine zakazao ročište za prodaju pokretnih stvri izvršnog dužnika za 20. februar 2006. godine, a rešenjem I. 1645/01 od 14. marta 2006. godine zakazao ročište za prodaju pokretnih stvri izvršnog dužnika za 24. mart 2006. godine.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 28. mart 2006. godine nije održano. U zapisniku je konstaovano da je izvršni dužnik naveo da trenutno nema novca za namirenje novčanog potraživanja izvršnog poverioca i da će novčano potraživanje izvršnog poverioca namiriti zaključno sa 31. martom 2006. godine.

Urgencija izvršnog poverioca od 27. decembra 2006. godine.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 10. januar 2007. godine nije održano. U zapisniku je konstatovano da je izvršni dužnik naveo da je namirio potraživanje izvršnog poverioca 14. januara 2007. godine.

Urgencija izvršnog poveioca i zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja od 20. februara 2007. godine.

Urgencija izvršnog poverioca od 23. februara 2007. godine.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 10. januar 2007. godine nije održano, jer se izvršni dužnik nije našao u stanu te mu je ostavljeno obaveštenje da se sledećeg dana javi u Opštinskom sudu u Leskovcu radi izmirenja potraživanja.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 30. novembar 2007. godine nije održano. U zapisniku je konstatovano da je izvršni dužnik naveo da je izvršnom poveriocu namirio novčano potraživanje izdavanjem deset blanko čekova „Meridijan banke“, a da će dokaze o tome dostaviti u roku od osam dana.

Izvršni poverilac se pritužbom obratio predsedniku Opštinskog suda u Leskovcu gde je tražio ponovo izuzeće sudskog izvršitelja.

Postupajući sudija je službenom beleškom od 11. septembra 2008. godine odbio predlog za izuzeće sudskog izvršitelja.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 9. mart 2009. godine nije održano, jer izvršni dužnik nije nađen na licu mesta, a stan izvršnog dužnika bio je zaključan, tako da mu je ostavljeno obaveštenje da se javi sudu u roku od tri dana, radi izmirenja duga.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 10. aprila 2009. godine nije održano, jer ćerka izvršnog dužnika nije dozvolila sudskom izvršitelju da uđe u stan.

Opštinski sud u Leskovcu je dopisom od 14. maja 2009. godine tražio asistenciju Policijske stanice Leskovac u sprovođenju izvršenja.

Opštinski sud u Leskovcu je dopisom od 14. maja 2009. godine tražio od izvršnog poverioca da se pojavi na licu mesta prilikom sprovođenja popisa pokretnih stvari, radi preuzimanja stvari do prodaje ili da stavi predlog da stvari ostanu kod izvršnog dužnika, a ako se ne izjasni, smatraće se da stvari ostaju kod izvršnog dužnika.

Ročište radi popisa i procene pokretnih stvari koje je zakazano za 3. jun 2009. godine nije održano, jer se izvršni poverilac nije pojavio, a izvršni dužnik je naveo da će izmiriti dug.

Nakon toga nisu preduzete nikakve radnje sprovođenja izvršenja, niti je doneta odluka kojim bi se formalno konstatovalo da je postupak izvršenja okončan.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se svakome jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakon o izvršnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je počeo da se primenjuje od jula meseca 2000. godine i koji se primenjivao u konkretnom izvršnom postupku do 17. septembra 2011. godine, u članu 262 . je propisivao da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 4. ovog zakona je bilo propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje 26. septembra 2001. godine i da izvršenje još uvek nije okončano ni posle više od 12 godina.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja i stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se namirenjem izvršnog poverioca ili donošenjem rešenja o obustavi postupka, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje nadležnom sudu, pa nadalje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovo izvršenje trajalo više od 12 godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak, značaja predmetnog zahteva za podnosioca i ponašanja podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugu trajanje izvršnog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da prinudno namiri svoje novčano potraživanje u postupku.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo.

Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja više od 12 godina je nepostupanje Opštinskog suda u Leskovcu, a sada Osnovnog suda u Lekovcu , u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju. Na nedolotvorno postupanje redovnog suda, tačnije sudskog izvršitelja koji je deo sudskog osoblja, ukazuje da je u predmetnom izvršenju zakazano čak 11 ročišta radi popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika, pri čemu je samo na ročištu od 25. januara 2006. godine izvršen popis (ali ne i procena), tačno određenih pokretnih stvari izvršnog dužnika. Međutim, stvari koji su popisane navedenog datuma nisu prodate, iako je sud zakazao dva ročišta za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, ali u spisima predmeta nema dokaza da li su zakazana ročišta održana ili nisu, ako nisu, iz kojih razloga nisu, te da li su pokretne stvari eventualno prodate izvršnom poveriocu za kupoprodajnu cenu koja odgovara njegovom potraživanju. Pored toga što je redovni sud zakazao čak 11 ročišta za popis i procenu pokretnih stvri izvršnog dužnika, predmetna ročišta nisu zakazivana u razumnim ili makar prihvatljivim vremenskim intervalima. Na kraju, od 3. juna 2009. godine, kada popis pokretnih stvari izvršnog dužnika nije uspeo, do dana odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi, dakle više od četiri godine, izvršni sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Krajnji rezultat svega navedenog, jeste da se izvršni postupak i nakon 12 godina nalazi u početnoj fazi izvršenja, popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, Ustavni sud ukazuje da dominantna primena načela oficijelnosti u izvršnom postupku ne isključuje proaktivan odnos izvršnog poverioca u izvršno m postupku. Izvršni poverilac koji teži da efikasno ostvari svoje novčano potraživanje treba da pokaže inicijativu za efikasnim sprovođenjem izvršenja naročito kada se u dužem vremenskom periodu ne sprovodi nijedna radnja izvršenja. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe se nakon 3. juna 2009. godine, kada je preduzeta poslednja radnja od strane suda, nijednim podneskom niti uregencijom nije obratio izvršnom sudu radi daljeg sprovođenja izvršnog postupka. Doduše do navedenog datuma, podnosilac ustavne žalbe je imao aktivan odnos prema izvršnom postupku tako što je u više navrata upuđivao urgenciju sudu i pritužbe na rad sudskog izvršitelja. Takođe, odlaganje ročišta radi popisa i procene pokretnih stvari od 3. juna 2009. godine ne može se staviti na teret podn osiocu ustavne žalbe, jer prisustvo stranaka u izvršnom postupku ne predstavlja neophodan procesni uslov za popis i procenu pokretnih izvršnog dužnika.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1645/01, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 169/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke , a saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke je naložio Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da navedeni propust suda da izvrši pravnosnažnu i izvršnu presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine stečene tim presudama, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetima „Vlahović protiv Srbije”, od 16. decembra 2008. godine i „Kačapor i drugi protiv Srbije”, od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je , pored drugih, u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno prav nosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, zatim da se podnosilac ustavne žalbe nakon 3. juna 2009. godine, kada je preduzeta poslednja radnja od strane suda, nijednim podneskom niti uregencijom nije obratio izvršnom sudu radi daljeg sprovođenja izvršnog postupka . Sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti