Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog računanja rokova

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Viši sud je proizvoljno odbacio podnesak za naknadu troškova kao neblagovremen, uzimajući kao merodavan datum prijema u sudu, a ne datum predaje pošti preporučenom pošiljkom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11386/2019
06.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Somboru Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Somboru Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13303/16 od 26. oktobra 2017. godine .

3. Odbacuje se zahtev podnos ioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 4. novembra 2019. godine, preko punomoćnika A . D. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalb u protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13303/16.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Somboru Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine kojim je usvojena žalba tužioca i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu preinačeno, tako što je odbačen kao neblagovremen podnesak podnosioca za naknadu troškova parničnog postupka .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno; da je tužilja protiv podnosioca kao prvotuženog povukla tužbu, pa je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo rešenje o povlačenju tužbe; da je podnosilac podneskom od 22. avgusta 2017. godine, u zakonskom roku od 8 dana, tražio da mu sud dosudi troškove parničnog postupka, a predmetni podnesak je dostavljen sudu preporučenom pošiljkom; da je prvostepeni sud rešenjem obavezao tužilju da podnosiocu plati troškove postupka, ali je Viši sud u Somboru osporenim rešenjem odbacio predmetni podnesak kao neblagovremen, sa obrazloženjem da je poslednji dan rok za predaju predmetnog podneska bio 22. avgust 2017. godine, a da je podnosilac predao sudu podnesak 23. avgusta 2017. godine, znači izvan zakonskog roka; da je odluka suda o neblagovremenosti podnetog zahteva za naknadu troškova postupka doneta uz apsolutnu povredu člana 104. stav 2. Zakona o parničnom postupku prema kojoj se dan predaje pismena pošti preporučenom pošiljkom smatra kao dan predaje sudu; da to dalje znači da je predmetni podnesak blagovremen, jer je podnet sudu preporučenom pošiljkom 22. avgusta 2017. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je naknadu materijalne štete na ime troškova parničnog postupka, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13303/16 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Direkcija … Beograda podnela je 14. februara 2014. godine Prvom osnovnog suda u Beogradu tužbu protiv tuženih Z . M, ovde podnosioca ustavne žalbe, i N . S.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 13303/16 od 1. avgusta 2017. godine utvrdio da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, jer je tužilja povukla tužbu.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo podnesak Prvom osnovnom sudu u Beogradu za naknadu troškova postupka. Na predmetnom podnesku nalazi se pečat navedenog suda kojim se utvrđuje da je podnesak primljen u sud 23. avgusta 2017. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 13303/16 od 26. oktobra 2017. godine obavezao tužilju da podnosiocu plati troškove parničnog postupka.

Viši sud u Somboru (kao delegirani sud) je osporenim rešenjem Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine žalbu tužioca usvojio i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu preinačio, tako što je odbacio podnesak podnosioca od 23. avgusta 2017. godine za naknadu troškova parničnog postupka. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da ako povlačenje tužbe nije izvršeno na ročištu zahtev za naknadu troškova može da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obaveštenja o povlačenju tužbe, odnosno dostavljanja odluke; da kako je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe odluku o povlačenju tužbe zaprimio 14. avgusta 2017. godine, to je poslednji dan za podnošenje zahteva za naknadu troškova bio 22. avgust 2017. godine; da je, međutim, punomoćnik podnosioca zahtev za nadoknadu troškova predao prvostepenom sudu tek 23. avgusta 2017. godine, pa je predmetni podnesak neblagovremen.

Uz ustavnu žalbu je priložena potvrda o prijemu pošiljke od 22 avgusta 2017. godine iz koje se vidi broj preporučene pošiljke ( RE287006588RS) i primalac preporučene pošiljke (Prvi osnovni sud u Beogradu), kao izveštaj o uručenju navedene pošiljke na kojem je utisnut pečat Prvog osnovnog suda u Beogradu sa datumom od 23. avgusta 2017. godine.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je : da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu (član 104. stav 2.); da tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog (član 157. stav 1.); da u slučaju iz člana 157. ovog zakona, ako povlačenje tužbe ili pravnog leka nije izvršeno na ročištu, kao i u drugim slučajevima kada je odluka doneta izvan ročišta, zahtev za naknadu troškova može da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obaveštenja o povlačenju tužbe, odnosno dostavljanja odluke (član 163. stav 7.).

Odredbama Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispr, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18) propisano je: da je zaposleni dužan da u zabelešci o prijemu pismena (štambilj broj 22) naznači, pored ostalog, i način prijema pismena (neposredno – poštom, obično – preporučeno)(član 154. stav 1.); da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan da na primljeno pismeno stavi zabelešku o prijemu pismena (štambilj broj 22) i uz pismeno zadrži poštansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi način (član 154. stav 3.); da pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima (član 170. stav 1.); da se pismena ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma (član 171. stav 1.); da upisnike i pomoćne knjige vodi pisarnica odvojeno za svaku vrstu predmeta (član 245. stav 1.); da se pismena u upisnike zavode hronološkim redom i na isti način vode se i pomoćne knjige, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno (član 247. stav 1.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Somboru Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine kojim je usvojena žalba tužioca i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu preinačeno, tako što je odbačen kao neblagovremen podnesak podnosioca za naknadu troškova parničnog postupka od 23. avgusta 2017. godine, a zadnji dna roka je bio 22. avgust 2017. godine .

S obzirom na činjenicu da se povreda prava na pravično suđenje ističe u odnosu na rešenje drugostepenog suda o troškovima postupka, Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome se odlučivanje o troškovima postupka smatra sastavnim delom suđenja, odnosno „delom utvrđenja građanskih prava i obaveza“, u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 23. septembra 1997. godine, broj predstavke 22410/93, stav 29. i Rotaru protiv Rumunije, od 4. maja 2000. godine, broj predstavke 28341/95, stav 78.). Takvo pravno stanovište Ustavni sud je takođe zauzeo u odlukama Už-914/2012 od 15. januara 2015. godine i Už-3844/2012 od 5. februara 2015. godine.

Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Primenjujući napred navedeno na konkretni slučaj i osporeno drugostepeno rešenje, Ustavni sud ukazuje da je u sprovedenom postupku utvrdio da je podnosilac podneo podnesak prvostepenom sudu za naknadu troškova postupka i da se na predmetnom podnesku nalazi pečat suda kojim se utvrđuje da je podnesak primljen u sud 23. avgusta 2017. godine, ali da na predmetnom podnesku nema otiska prijemnog štambilja iz kojeg bi se utvrdilo da li je predmetni podnesak predat sudu neposredno ili putem pošte običnom ili preporučenom pošiljkom (ako je u pitanju preporučena pošiljka označava se datum predaje preporučene pošiljke pošti). Ustavni sud, stoga, ocenjuje da je u konkretnom slučaju ustavnopravno neprihvatljiv pravni stav drugostepenog suda o neblagovremenosti predmetnog podneska podnosioca koji uzima kao merodavan datum 23. avgust 2017. godine iz pečata prvostepenog suda, a bez postojanja posebne napomene da li je predmetni podnesak predat neposredno sudu ili putem pošte običnom ili preporučenom pošiljkom, čime nije poštovana obaveza predviđena odredbom člana 154 . stav 1. Sudskog poslovnika kojim je predviđeno da se u prijemnom štambilju mora označiti i na koji je način primljen podnesak. To je od pravnog značaja, jer se podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu, u smislu člana 104. stav 2. ZPP iz 2011. godine (ovakvo pravno stanovište povodom slične pravne situacije je zauzeto u Odluci Už-3172/2019 od 18. marta 2021. godine).

Ustavni sud, dodatno, ukazuje da je uz ustavnu žalbu priložena potvrda o prijemu pošiljke od 22 avgusta 2017. godine iz koje se vidi broj preporučene pošiljke ( RE287006588RS) i primalac preporučene pošiljke (Prvi osnovni sud u Beogradu), kao i izveštaj o uručenju navedene pošiljke na kojem je utisnut pečat Prvog osnovnog suda u Beogradu sa datumom od 23. avgusta 2017. godine.

Ustavni sud dalje ukazuje da u skladu sa relevantnim odredbama Sudskog poslovnika da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan i uz pismeno zadrži poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj preporučene pošiljke i da vodi evidenciju o pismenima. U slučaju da je sud primio poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj preporučene pošiljke, ali da to nije uloženo u omot spisa konkretnog predmeta, onda štetne posledice takvog propusta ne može da snosi podnosilac ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da posledice bilo koje greške koju je učinio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (vid. presudu u predmetu Radchikov protiv Rusije , broj predstavke 65582/01, od 24. maja 2007. godine, stav 50.).

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Somboru Gž. 1055/19 od 15. jula 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Somboru i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13303/16 od 26. oktobra 2017. godine , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi tužioca biti ponovo odlučivano, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke .

8. Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13303/16. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak trajao preko pet godine. Ustavni sud je, međutim, uvidom u spise predmeta, najpre utvrdio da sud nije mogao u nekoliko navrata da dostavi tužbu na odgovor drugotuženom, koji je u međuvremenu promenio adresu prebivališta, da je zatim doneta presuda zbog propuštanja koja je ukinuta rešenjem drugostepenog suda, da je pre povlačenje tužbe izveden dokazni postupak veštačenjem i da je nakon donošenja rešenja o povlačenju tužbe vođe postupak za naknadu troškova postupka. Imajući navedeno, Ustavni sud nalazi da se trajanje postupka u konkretnom slučaju ne može smatrati nerazumno dugim, a sam podnosilac nije naveo propuste i periode neaktivnosti u postupanju suda. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi ovog Ustavom zajemčenog prava te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog računanja rokova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti