Odluka Ustavnog suda o proizvoljnoj primeni prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda zbog proizvoljne primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Sud je pogrešno odbacio predlog za izvršenje, nalažući da se kao izvršni dužnik označi i novi vlasnik založene nepokretnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „ S.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „S.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu Ii. 324/18 od 19. aprila 2018. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. „S.“ a.d. Beograd podneo je Ustavnom sudu, 9. oktobra 2018. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 36. i članom 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 145. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine, doneto u izvršnom postupku u kojem je podnosilac imao svojstvo izvršnog poverioca , a kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, ukinuto rešenje o izvršenje (koje je doneto na osnovu overene založne izjave) i predlog za izvršenje odbačen, sa obrazloženjem da je podnosilac kao izvršni poverilac bio dužan da u predlogu za izvršenje pored zalogodavca kao izvršnog dužnika označi i novog vlasnika založene nepokretnosti.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je odredbama člana 59. stav 1. i 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisana obaveza da se u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik označi zalogodavac, a ne novi vlasnik založene nepokretnosti; da se novom vlasniku založene nepokretnosti, u svrhu obaveštenja, dostavljaju samo akti i pismena stranaka i učesnika u postupku, a u smislu člana 153. navedenog zakona.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je naknadu materijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac „S.“ a.d. Beograd, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu, na osnovu izvršne isprave – overene založne izjave, protiv izvršnog dužnika Z. T, radi namirenja novčanog potraživanja. U predlogu za izvršenje je naznačeno da je posle sticanja založnog prava na nepokretnosti, založena nepokretnost u katastru nepokretnosti upisana u svojini SZTR „P. V .“ M. V .

Osnovni sud u u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu je rešenjem Ii. 324/18 od 19. aprila 2018. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, ukinuo rešenje o izvršenje i predlog za izvršenje odbacio, sa obrazloženjem da je podnosilac kao izvršni poverilac bio dužan da u predlogu za izvršenje pored zalogodavca Z. T, kao izvršnog dužnika, označi i novog vlasnika založene nepokretnosti, SZTR „P. V .“ M. V, kao lice koje je dužno da trpi namirenje na nepokretenosti.

4. Ustavni sud najpre ukazuje da se podnosilac ustavne žalbe pozvao na povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 36. i članom 58. Ustava, kao i člana 145. Ustava. Međutim, imajući u vidu navode i sadržinu ustavne žalbe, da podnosilac suštinski ukazuje na proizvoljnu primenu odredbama člana 59. stav 1. i člana 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, kao i to da traži poništaj osporenog akta, to je Ustavni sud ustavnu žalbu podnosioca posmatrao sa aspekta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje) bilo je propisano: da se u predlogu za izvršenje naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku ( član 30 .), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 59 . stav 1); da ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje zalogodavca kao izvršnog dužnika, a novi vlasnik dužan je da trpi namirenje na nepokretnosti (član 153. stav 1.); da akti suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku dostavljaju se i novom vlasniku nepokretnosti (član 153. stav 2.) .

6. Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine kojim je pravnosnažno odbačen predlog za izvršenje, sa obrazloženjem da je podnosilac kao izvršni poverilac bio dužan da u predlogu za izvršenje pored zalogodavca kao izvršnog dužnika označi i novog vlasnika založene nepokretnosti.

Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koje je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, predstavka broj 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, overene založne izjave, u kojoj je kao zalogodavac označen Z. T, a posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promenjen je vlasnik nepokretnosti i novi vlasnik založene nepokretnosti bio je SZTR „P. V .“ M. V , koji je označen u predlogu.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom član 59. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine (opšta odredba) propisana sadržina predloga za izvršenje i u skladu sa navedenom zakonskom odredbom podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac bio dužan da u predlogu za izvršenje od učesnika u postupku označi samo stranke u postupku – izvršnog dužnika i izvršnog poverioca i njihove identifikacione podatke („u predlogu za izvršenje naznačavaju se identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku“..). Osnovnim tekstom posebne odredbe člana 153. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano je da se zalogadavac označava kao izvršni dužnik u situciji kada se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, u konkretnom slučaju to je Z. T , a novi vlasnik dužan je da trpi namirenje na nepokretnosti, a u konkretnom slučaju to je SZTR „P. V .“ M. V . („da ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje zalogodavca kao izvršnog dužnika a novi vlasnik dužan je da trpi namirenje na nepokretnosti“.). Sticalac založene nepokretnosti, odnosno lice koje je naknadno steklo pravo svojine na nepokretnosti, dužno je da trpi namirenje na nepokretnosti, ali nije izvršni dužnik, te stoga nema osnova da se u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave, kao izvršni dužnik označi novi vlasnik fizičko lice, niti da se izvršenje odredi prema njemu (Bilten Privrednog apelacionog suda 1/17, str. 97).

Ustavni sud, dalje, ukazuje da je, suprotno činjeničnoj tvrdnji izvršnog suda, podnosilac ustavne žalbe u predlogu za izvršenje naznačio da je novi vlasnik založene nepokretnosti SZTR „P. V .“ M. V , upravo pozivajući se na odredbu člana 153. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, čime je podnosilac, po oceni Ustavnog suda, postupio u skladu sa zakonom. Označavanjem novog vlasnika založene nepokretnosti omogućeno je da se primeni odredba člana 153. stav 2. Zakona o izvrše nju i obezbeđenju iz 2015. godine kojom je propisano da se akti suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku dostavljaju i novom vlasniku nepokretnosti.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mog u otkloniti poništajem rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 3028/18 od 9. avgusta 2018. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu Ii. 324/18 od 19. aprila 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razm atrao istaknute povrede čl. 36, 58. i 145. Ustava.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi izvršnog dužnika biti ponovo odlučivano , te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka ) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o proizvoljnoj primeni prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti