Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 14 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dodelio podnosiocima naknadu nematerijalne štete, uzimajući u obzir njihov doprinos kašnjenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bisere Poturović, Esada Jusufovića, Rešada Jusufovića, Jasmine Nurković, Azre Adilović, Binase Nokić i Semira Kruševljanina, svi h iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bisere Poturović, Esada Jusufovića, Rešada Jusufovića, Jasmine Nurković, Azre Adilović, Binase Nokić i Semira Kruševljanina i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 360/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1392/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra za podnosioce Biseru Poturović, Azru Adilović, Binasu Nokić i Semira Kruševljanina, a u iznosu od po 500 evra za podnosioce Esada Jusufovića, Rešada Jusufovića i Jasminu Nurković , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bisera Poturović, Esad Jusufović, Rešad Jusufović, Jasmina Nurković, Azra Adilović, Binasa Nokić i Semir Kruševljanin, svi iz Novog Pazara, preko punomoćnika Mare Popović, advokat a iz Novog Pazara , podneli su 29. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6 . Evropse konvencije za zaštitu ljuds kih prava i osnovnih sloboda, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 360/09.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su njihovi pravni prethodnici još 17. aprila 1998. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženih A. M. i E.M. iz Novog Pazara, radi utvrđivanja prava svojine na nepokretnosti po osnovu zakonskog nasleđivanja; da do podnošenja ustavne žalbe, dakle skoro 12 godina, parnični postupak nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati; da im je takvim postupanjem nadležnog suda povređeno pra vo na suđenje u razumnom roku. Podnosioci zahtevaju i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 360/09, a sada predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 1392/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci Šućka Jusufović i Mevljuda Kruševljanin, pravni prethodnici podnosilaca ustavne žalbe, podneli su 17. aprila 1998. godine tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženih A. M. i E.M, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnostima po osnovu zakonskog nasleđivanja.

Opštinski sud u Novom Pazaru je do donošenja prvostepene presude 11. novembra 2008. godine, održao osam ročišta za glavnu raspravu, dok 11 ročišta nije održano, i to : pet jer tuženi nisu pristupili, jedno zbog nedolaska veštaka – geometra, jedno zbog bolesti tužilje, dva iz procesnih razloga, jedno zbog nedolaska tužilaca koji nisu bili uredno pozvani i jedno zbog bolesti postupajućeg sudije.

Na održanim ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem više svedoka, veštačenjem od strane veštaka geometra i uviđajem na licu mesta.

Na ročištu od 9. novembra 2000. godine postupak je prekinut zbog smrti tužilje Mevljude Kruševljanin, a kako su na ročištu bili prisutni njeni zakonski naslednici, ovde podnosioci ustavne žalbe Bisera Poturović, Azra Adilović, Binasa Nokić i Semir Kruševljanin , oni su izjavili da preuzimaju parnicu.

Na ročištu od 5. januara 2004. godine konstatovano je da je preminula i tužilja Šućka Jusufović, te je sud pozvao njene zakonske naslednike, ovde podnosioce ustavne žalbe Esada Jusufović a, Rešada Jusufović a i Jasmin u Nurković da se izjasne da li stupaju u parnicu.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 513/98 od 21. decembra 2004. godine prekinut je postupak zbog smrti tužilje Šućke Jusufović i određeno je da će postupak biti nastavljen kad naslednici sami preuzmu postupak ili ih sud , na poziv prot ivne strane pozove da to učine. Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe Esad Jusufović, Rešad Jusufović i Jasmina Nurković , su posle više od dve godine od prekida postupka, 5. februara. 2007. godine, predložili nastavak postupka.

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P.110/07 od 11. novembra 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa su obavezani tuženi da tužiocima plate troškove postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 474/09 od 13. aprila 2009. godine usvojena je žalba tuženih, ukinuta je presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 110/07 od 11. novembra 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, nakon uspostavljanj a nove mreže sudova u Republici Srbiji početkom 2010. godine , predmet je dobio broj P . 1392/10 . I pored više urgencija tužilaca za zakazivanje ročišta za glavnu raspravu, prvo ročište pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru je zakazano za 7. jun 2011. godine, ali nije održano zbog nedolaska tuženih. Na ročištu od 13. oktobra 2011. godine sud je doneo rešenje da se zastane sa postupkom , jer su se tužioci obratili Vrhovnom kasacionom sudu radi delegacije drugog suda za postupanje u tom predmetu.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R. 457/11 od 3.novembra 2011. godine odbijen je predlog tužilaca za određivanje drugog stvarno nadležnog suda pred kojim bi se vodio osporeni parnični postupak .

Na ročištu održano m 22. marta 2012. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem geodetske struke i uviđaj na licu mesta. Ročište zakazano za 12. jun 2012. godine nije održano zbog obustave rada advokata. Sledeće ročište je održano 9. oktobra 2012. godine , ali rasprava nije zaključena, tako da je predmet još uvek u fazi sprovođe nja dokaznog postupka pred prvostepenim sudom.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko osam godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 17. aprila 1998. godine pa nadalje.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje četrnaest godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Po oceni ovog suda, nezavisno od toga što je u postupku bilo više spornih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala izvođenje većeg broja dokaza, između ostalog geodetskim veštačenjem i uviđajem na licu mesta , i što se radi o složenom predmetu, dugogodišnje trajanje ovog postupka ukazuje na to da nadležni sudovi nisu postupali u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, u cilju efikasnog okončanja parničnog postupka.

Naime, od podnošenja tužbe 17. aprila 1998. godine do donošenja prvostepene presude 11. novembra 2008. godine, ne računajući vreme od dve godine kada je postupak bio prekinut zbog smrti jedne tužilje, ročišta nisu zakazivana redovno. U periodu od osam godina održano je samo osam ročišta , dok 11 ročišta nije održano bez krivice podnosilaca ustavne žalbe. Posle donošenja drugostepene odluke 13. aprila 2009. godine kojom je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano tek posle dve godine, i to nakon više urgencija tužilaca. U ponovnom postupku nije doneta prvostepena odluka.

Okončanje parničnog postupka u razumnom roku je bilo značajno za podnosioce ustavne žalbe, imajući u vidu da se tužbenim zahtevom traži utvrđenje predmeta zaostavštine pravnog prethodnika podnosilaca veće vrednosti i utvrđivanja imovinsk ih prava podnosilaca na zaostavštini po osnovu nasleđa. Podnosioci ustavne žalbe svojim radnjama nisu doprineli dužem trajanju postupka. Podnosioci su zbog odugovlačenja postupka podneli više pritužbi, kao i zahtev Vrhovnom kasacionom sudu za određivanje drugog stvarnog nadležnog suda. Zahtev podnosi laca za delegaciju drugog suda je odbijen i doveo je do zastoja prvostepenog postupka od nekoliko meseci, što se ne može pripisati u krivicu podnosiocima, s obzirom na to da su koristili svoja procesna ovlašć enja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem O pštinskog suda u Novom Pazaru u predmetu P. 360/09 , a zatim i Osnovnog suda u Novom Pazaru u predmetu P. 1392/2010, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je , saglasno odredb ama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke i kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere i radnje da bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

U vezi navoda iz ustavne žalbe o povredi prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se pravo na suđenje u razumnom roku iz navedenog člana sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , te je povredu navedenog prava cenio u odnosu na odredbe Ustava .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe Biser e Poturović, Azre Adilović, Binase Nokić i Semira Kruševljanin a, zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra po naosob, a podnosilaca ustavne žalbe Esada Jusufovića, Rešada Jusufovića i Jasmine Nurković u iznosu od po 500 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, vreme kada su podnosioci stupili u parnicu i period od tri godine kada zbog smrti jedne od tužilja prvostepeni sud nije mogao da preduzima radnje u postupku bez svoje krivice. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli usled neefikasnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete , Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji , kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević