Ustavna žalba: Povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao devet godina i dva meseca. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne štete od po 600 evra zbog nedelotvornog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M, P. P. i D. N, svih iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M, P. P. i D. N. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P1. 306/05 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 306/05), a okončan pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P. 188/14.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M. iz Velike Plane podne o je, 26. decembra 2013. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Velike Plane, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 306/05, kasnije pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P 1. 306/05, a potom pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P. 631/13. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-11396/2013.

P. P. i D. N, obojica iz Velike Plane, podneli su 26. decembra 2013. godine, preko istog punomoćnika M. R, advokata iz Velike Plane, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 306/05, kasnije pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P 1. 306/05, a potom pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P. 631/13. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-11400/2013.

Imajući u vidu da se u postupku po navedenim ustavnim žalbama osporava isti parnični postupak, te da su svi podnosioci ustavnih žalbi u osporenom parničnom postupku bili tužioci, Ustavni sud je odlučio da se, na osnovu člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavna žalba u predmetu Už-11400/2013 spoji sa ustavnom žalbom u predmetu Už-11396/2013.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 28. februara 2005. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani, radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa; da je postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani; da je usled posledica otvaranja postupka likvidacije nad tuženim postupak dalje vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P. 631/13, ali da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije doneta ni prvostepena presuda.

Podnosioci ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi im pravo na naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe , na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 306/05 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 306/05), a potom Privrednog suda u Požarevcu P. 188/14 (ranije P. 631/13), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci Z. M, P. P. i D. N, ovde podnosioci ustavne žalbe , podne li su 28. februara 2005. godine, Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženog D. p. h. u. "P." iz Velike Plane , radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 306/05.

Do donošenja rešenja o prekidu postupka P. 306/05 od 9. avgusta 2007. godine, na predlog parničnih stranaka, dok jedna od stranaka ne zatraži nastavak postupka, zakazano je deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno zbog sprečenosti postupajućeg sudije i nedolaska pozvanog svedoka i tuženog. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je finansijsko veštačenje na okolnosti iz tužbe, dopuna tog veštačenja i stranke su se izjasnile u pogledu veštačenja.

Tužioci su 27. jula 2010. godine tražili nastavak postupka.

Osnovni sud u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani je rešenjem P1. 306/05 od 27. februara 2013. godine dozvolio nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje i odredio da se spisi predmeta po pravnosnažnosti rešenja dostave na nadležnost Privrednom sudu u Požarevcu, sa obrazloženjem da je rešenjem Agencije za privredne registre od 8. aprila 2011. godine nad tuženim pokrenut likvidacioni postupak.

Spisi predmeta su 10. decembra 2013. godine dostavljeni Privrednom sudu u Požarevcu, a predmetu je dodeljen broj P. 631/13.

Nakon zakazana četiri ročišta za glavnu raspravu (28. januara, 27. februara, 27. marta i 15. aprila 2014. godine) i odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, zbog izostanka stranaka sa ročišta od 27. marta 2014. godine, predmetu je dodeljen nov broj P. 188/14.

Presudom Privrednog suda u Požarevcu P. 188/14 od 15. aprila 2014. godine obavezan je tuženi da tužiocima Z. M, P. P. i D. N, ovde podnosiocima ustavne žalbe, isplati određene iznose na ime razlike između isplaćene minimalne zarade i obračunate zarade, na ime minulog rada i na ime regresa za godišnji odmor, kao i da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti nadležnim fondovima.

Presuda je 15. maja 2014. godine postala pravnosnažna.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se postupak, pored ostalog, prekida i kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije; (član 214. tačka 5)); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1)-5) ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.) .

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je tužba podneta 28. februara 2005. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Privrednog suda u Požarevcu P. 188/14 od 1 5. aprila 2014. godine . Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak ukupno trajao devet godina i dva meseca, što može uka zivati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak vođen radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa tužilac a, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud nalazi da je parnični postupak bio relativno činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je prvostepeni sud u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje odredio finansijsko veštačenje i dopunu tog veštačenja za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe Ustavni sud je ocenio da su podnosi oci, kao tužioci, doprineli dužini trajanja postupka, imajući pri tome u vidu da je sud na predlog parničnih stranaka odredio prekid postupka, dok jedna od stranaka ne zatraži nastavak postupka, koji je trajao skoro tri godine, od 9. avgusta 2007. do 27. jula 2010. godine, dok podnosioci nisu tražili nastavak postupka, kao i da su imali legitiman interes da se parnica koju su vodili radi ostvarenja prava iz radnog odnosa okonča u razumnom roku.

Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je, ipak , nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koji nije preduzima o sve zakonom pred viđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi i istaknutim tužbenim zahtevima odl uči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Ustavni sud ukazuje da je, i bez podrobnije analize čitavog toka parničnog postupka, činjenica da je on trajao devet godina i dva meseca, sama po sebi, dovoljna da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Dužnost sudova je da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Kada je reč o postupanju nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud, nakon dve i po godine odlučio o predlogu tužilaca (od 27. jula 2010. godine) da se postupak nastavi rešenjem P1. 306/05 od 27. februara 2013. godine, a spise predmeta je dostavio Privrednom sudu u Požarevcu, kao stvarno nadležnom sudu, deset meseci nakon toga.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno duž inu trajanja parničnog postupka i doprinos podnosilaca ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Ustavna žalba: Povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti