Sudska praksa

Ustavna žalba odbijena; revizija odbačena zbog proizvoljne primene procesnih normi o dozvoljenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljnom primenom procesnih normi odbacio reviziju podnositeljke. Sud je poništio rešenje i vratio predmet Vrhovnom kasacionom sudu na ponovno odlučivanje o reviziji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . B . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenj a Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1307/17 od 30. maja 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1307/17 od 30. maja 2018. godine, u stavu drugom izreke, i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnositeljk e ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2986/16 od 2. decembra 2016. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljk e ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Novog Sada je , 9. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika dr E. V , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1307/17 od 30. maja 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je osporil a pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije. Istakla je da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku, čime joj je povređeno pravo na pravično suđenje, a time i pravo na pristup sudu . Predložil a je da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno revizijsko rešenje. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 866/14 od 12. maja 201 6. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tužen og poslodavca – P . u . „ R.“ Novi Sad i poništen e su odredbe čl. 1. i 2. aneksa broj 1 koj i je tužilj a zaključil a sa tužen im 22. aprila 2014. godine, pa je utvrđeno da tužilja ima pravo na koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u predškolskom obrazovanju u visini od 17,32, što je tuženi dužan da trpi i da sprove de. Takođe, obavezan je tuženi da sa tužilj om zaključi aneks ugovora o radu u skladu sa važećim propisima , kao i da joj utvrdi koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u predškolskom obrazovanju.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 . 2986/16 od 2. decembra 2016. godine , žalba tuženog je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda delimično preinačena, tako što je odbijen kao neosnovan tužben i zahtev tužilj e u delu kojim je tražil a da se poništi odredba člana 1. aneksa broj 1 ugovora o radu , kao i da se obaveže tuženi da sa njom zaključi aneks ugovora o radu u skladu sa važećim propisima i da joj utvrdi koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u predškolskom obrazovanju. U pre ostalom delu je žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1307/17 od 30. maja 2018. godine, u stavu prvom izreke, nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužilje kao posebnoj, dok je u stavu drugom izreke revizija odbačena kao nedozvoljena. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena; da je spor za poništaj aneksa ugovora o radu radni spor, jer se podnetom tužbom traži zaštita prava iz radnog odnosa, ali da to nije spor iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da označena posebna procesna norma isključuje primenu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, po kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od da na dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtev ima stranaka (stav 2. tačka 2) ), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u XXIX glav i uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa na način da je , pored ostalog, odredbom člana 436. Zakona, kao opšte pravilo, predviđeno da će se u parnicama iz radnih odnosa, ako u ovoj glavi Zakona ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona , dok je poslednjom odredbom ove glave, članom 4 41. Zakona, propisano da je r evizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, i u ovom ustavnosudskom predmetu posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima , saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da on a svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u predmetnoj parnici iz radn og odnosa .

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije u konkretnom slučaju zasnovao na sledećim razlozima: 1) da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u kome je revizija , saglasno članu 441. ZPP, uvek dozvoljena i 2) da drugostepenom presudom protiv koje je izjavljena revizija jeste preinačena prvostepena presuda i drugostepeni sud je odlučio o tužbenom zahtevu, ali da odredba člana 441. isključuje primenu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Z PP.

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, i zmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju , dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP ). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u post upku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je delimično preinačena prvostepena presuda, tako što je delimično odbijen tužbeni zahtev podnositeljke u parnici iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe stavom drugim izreke osporen og rešenj a Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1307/17 od 30. maja 2018. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode kojima se osporava ocena o nepostojanju uslova da se o reviziji podnositeljke odluči kao o izuzetno dozvoljnoj, imajući u vidu da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji po opštim pravilima.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja , u označenom delu, i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponov o odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2986/16 od 2. decembra 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i poništeno osporeno rešenje, u okolnostima konkretnog slučaja, dovoljno da se postigne p ravično zadovoljenje podnositeljke zbog učinjene povrede ustavnog prava , iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu