Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 17 godina i još nije okončan. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 1500 evra i nalaže se nadležnom sudu hitno postupanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić , Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branke Đurđević iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branke Đurđević i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1587/05 (P. 213/96) , a sada se vodi pred O snovnim sudom u Čačk u u predmetu P. 109 /10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 1500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačk u da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Br anka Đurđević iz Novog Sada je 1. februara 2010. godine, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji s e vo dio pr ed Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P . 1587/05 (P. 213/96) , k ao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je D. I. iz Čačka 29. januara 1996. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku tužbu za utvrđenje bračne tekovine i ništavosti ugovora o poklonu, koji je zaključio njen pokojni suprug sa tuženom, ovde podnositeljkom ustavne žalbe; da je predmet spora za podnositeljku ustavne žalbe važan, jer je u pitanju „njena imovina koju bez osnova zahvaljujući dugom vremenskom trajanju postup ka, dugi niz godina drži tužilja, kao suprotna strana “; da postupak po tužbi traje duže od 14 godina i još uvek nije okončan.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da joj se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 1587/05 (P. 213/96), a sada Osnovnog suda u Čačku P. 109 /10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja D. I. iz Čačka je 29. januara 1996. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tužene Branke Ivanović , ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđivanja bračne tekovine i ništavosti ugovora o poklonu, koji su zaključi li pokojni P. I. iz Čačka , tužiljin suprug i V. I. iz Čačka , staralac za poseban slučaj tada maloletne Branke Ivanović, sada Đurđević.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 213/96.

Do donošenja prvostepene presude P. 213/96 od 2. februara 1998. godine pred Opštinskim sudom u Čačku je bilo zakazano 17 ročišta za glavnu raspravu, koja su najvećem broju održana. Tokom sprovedenog dokaznog postupka, obavljeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, parnične stranke su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka, sud je izvršio uvid u spise predmeta Centra za socijalni rad u Čačku i saslušane su parnične stranke.

Presudom Opštinskog suda u Čačku P. 213/96 od 2. februara 1998. godine tužbeni zahtev u delu koji se odnosio n a utvrđivanje bračne tekovine je stavom prvim izreke usvojen , stavom drugim izreke odbijen kao neosnovan drugi deo tog zahteva, stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu koji se odnosio n a utvrđivanje ništavosti osporenog ugovora o poklonu, a stavom četvrtim izreke je obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu.

Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 779/08 od 28. maja 1998. godine, stavom prvim izreke , odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Opštinskog suda u Čačku P. 213/96 od 2. februara 1998. godine u stavu trećem izreke, kojim je odbijen kao ne osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje ništavosti osporenog ugovora o poklonu, stavom drugim izreke ukinuo navedenu presudu Opštinskog suda u Čačku u stavu drugom i četvrtom izreke, kojima je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje bračne tekovine u jednom delu, i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupaka , i predmet u ukinutom delu vratio na ponovni postupak.

Tužilja je izjavila reviziju protiv drugostepene presude u delu koji m je potvrđena prvostepena presuda.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 5834/98 od 21. oktobra 1998. odbio reviziju tužilje izjavljenu protiv stava prvog izreke presude Okružnog suda u Čačku Gž. 779/98 od 28. maja 1998. godine. U pono vnom postupku je preostalo da sud odluči o tužbenom zahtevu tužilje protiv tužene u pogledu prava suvlasništva na preostalom d elu nepokretne imovine – porodičnoj stambenoj zgradi u Čačku.

Ponovni postupak je nastavljen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 730/98. Taj sud je rešenjem P. 730/98 od 31. marta 2005. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, jer je tužilja preminula, s tim da će se postupak nastaviti po pismenom predlogu naslednika pok. tužilje. Punomoćnik tužilje i punomoćnik tužene su se odrekli prava na žalbu, tako da je rešenje posta lo pravnosnažno 31. marta 2005. godine. Do donošenja navedenog rešenja pred sudom je zakazano čak 39 ročišta za glavnu raspravu, koja su u najvećem broju održana, sproveden je obiman dokazni postupak u kojem je obavljeno veštačenje od strane tri veštaka građevinske struke, stranke su se izjasnile na nalaze i mišljenja veštaka, saslušani su veštaci, saslušano je deset p redloženih svedoka, traženi su finasijski izveštaji od banaka o stanju na računima i od poslodavaca o primanjima za pok. P. I iz Čačka, tužilju i tuženu.

Na ročištu od 30. septembra 2005. godine, povodom predloga za nastavak postupka, sud je rešenjem odredio da se postupak u o voj pravnoj stvari nastavlja i da se na strani tužilje kao njeni naslednici pojavljuju sestra V. P. i braća M. P. i S. P.

Parnični postupak je nastavljen pod brojem P. 1587/05.

Prvostepeni sud je do donošenja delimične presude zakazao 38 ročišta za glavnu raspravu , od kojih je deset ročišta odloženo. Ročišta su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije , štrajka radnika u pravosuđu i nedostavljanja nalaza i mišlje nja veštaka u ostavljenom roku. Tokom sprovedenog dokaznog postupka obavljena su tri dopunska veštačenja od strane veštaka građevinske i ekonomske struke, saslušani su tužioci , koji su stupili u parnicu na mesto svoje pravne prethodnice, kao i tužena, traženi su finansijski izveštaji o primanjima za pok. P. I. iz Čačka. Podneskom od 4. juna 2008. godine tužioci su preinačili tužbeni zahtev, tako što su umesto svojinskopravnog zahteva za utvrđivanje prava svojine na bračnoj tekovini, koji je postavila njihova pravna prethodnica, postavili obligacionopravni zahtev u kojem su istakli određeno novčano potraživanje na ime doprinosa njihove pravne prethodnice u sticanju bračne tekovine. Na ročištu od 26. juna 2008 . godine rešenjem je dozvoljeno preinačenje tužbenog zahteva. Tužena je podnela protivtužbu, koju je preinačila u podnesku od 4. marta 2009. godine, a na ročištu od 8. aprila 2010. godine sud je rešenjem dozvolio preinačenje protivtužbe tužene–protivtužilje iz podneska od 4. marta 2009. godine. Preinačenim protivtužbenim zahtevom tužena–protivtužilja je tražila da sud utvrdi da je prema tužiocima –protivtuženima, kao pravnim sledbenicima pok. D. I. iz Čačka, održajem stekla pravo svojine na porodičnoj stambenoj zgradi na određenoj katastarskoj parceli KO Čačak , kako je navedeno, s pravom trajnog korišćenja navedene nepokretnosti, što su tužioci–protivtuženi dužni da priznaju i da sud obaveže tužioce–protivtužene da joj na ime naknade štete zbog upotrebe navedene porodične zgrade isplate kao solidarni dužnici opredeljen novčani iznos , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja.

Nakon 1. januara 2010. godine postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku pod brojem P. 109/10, koji je doneo delimičnu presudu P. 109/10 od 9. decembra 2010. godine. Navedenom delimičnom presudom , u stavu prvom izreke, tužbeni zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan, a u stavu drugom izreke je navedeno da će se o protivtužbenom zahtevu tužene - protivtužilje i troškovima postupka odlučiti konačnom presudom.

Žalbu protiv delimične presude su izjavili tužioci.

Presudom Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž. 325/11 od 23. februara 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, delimična presuda Osnovnog suda u Č ačku P. 109/10 od 9. decembra 2010. godine je potvrđena i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka. U daljem postupku je preostalo da sud odluči o protivtužbenom zahtevu tužene – protivtužilje i troškovima postupka.

Postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 109/10 pred kojim su održana tri ročišta za glavnu raspravu (9. juna i 17. novembra 2011. godine i 26. aprila 20 12. godine), na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i ponovnim određivanjem veštačenja od strane veštaka građevinske struke.

Spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu krajem oktobra 2012. godine na odlučivanje o ustavnoj žalbi.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti na čin korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno sam o u skladu sa zakonom (član 58. st. 1, 2, 3. i 4.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 29. januara 1996 . godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku i da sud još uvek nije doneo konačnu odluku o protivtužbenom zahtevu , koji je postavljen tokom postupka, kao i o parničnim troškovima, iako je prošlo 17 godina od pokretanja postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, p rilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretn om predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je tokom predmetnog sudskog postupka došlo do preinačenja tužbe, a postavljen je i protivtuženi zahtev, da je predmetni parnični postupak iziskivao izvođenje većeg broja dokaza, odnosno određivanje veštačenja i dopunskih veštačenja od strane veštaka građevinske i ekonomske struke, sa slušanje većeg broja svedoka, pribavljanje više finansijskih izveštaja, što ukazuje na relativnu složenost činjeničnih pitanja koja su se raspravljala; da je podnositeljka ustavne žalbe delimično doprinela dužem trajanju postupka time što je tek 2009. godine podnela protivtuž beni zahtev; da je u osporenom postupku odlučivano o značajnom pravu za podnositeljku ustavne žalbe.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka ipak prevashodn o do prinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, nakon što je odlučio o tužbenom zahtevu, u relativno kratkom roku , presudom P. 213/96 od 2. februara 1998. godine , koja je delimično potvrđena pres udom Okružnog suda Gž. 779/08 od 28. maja 1998. godine, o preostalom delu tužbenog zahteva, koji je u međuvremenu preinačen 2005. godine, nakon smrti tužilje i stupanja njenih pravnih sledbenika u parnicu , i podnošenja protivtužbe, prvostepeni sud je odlučio delimičnom presudom P. 109/10 od 9. decembra 2010. godine , nakon više od 12 godina. Pri tome, navedenom delimičnom presudom nije odlučeno o protivtuženom zahtevu tužene – protivtužilje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1587/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 109/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i doneo Odlu ku kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 1500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio pored same dužine trajanja postupka i složenost predmeta spora i ponašanje podnositeljke ustavne žalbe , kao i značaj koji predmet spora ima za p odnositeljku ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pr etrpela prevashodno zbog neadekvatnog i neažurnog postupanja suda.

7. Imajući u vidu da podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da joj je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnositeljke da joj se utvrdi povreda ovog prava preuranjen iz razloga što u parničnom postup ku pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 109/10 još uvek nije odlučeno o njenom protivtužbenom zahtevu , niti su iscrpljena pravna sredstva za zaštitu navedenog prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b. stav 1. i člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević