Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 11 godina. Zbog neefikasnosti prvostepenog suda, podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đuki ć, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M. Đ . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sedni ci Veća održanoj 18. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Đ . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 2226/13 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. Đ . izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2226/13 od 22. februara 2017. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4318/17 od 29 . septembra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Đ . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 14. decembra 2017. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da u konkretnom slučaju postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Takođe, osporava i presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2226/13 od 22. februara 2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4318/17 od 29 . septembra 2017. godine. Podnositeljka predlaže da se utvrdi povreda označenih prava, kao i da se poništi osporena drugostepena presuda. Ustavnom žalbom je tražena naknada nematerijalne štete, kao i naknada za troškove sastava ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2226/13 (ranije spis Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3563 /06) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe podnela je 13. novembra 2006. godine tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih N. M, D . M . i Lj . M, svi h iz Beograda , radi utvrđenja.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 35 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 17 održano, na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka, uviđajem na licu mesta i građevinskim veštačenjem , koje je jednom dopunjeno. Ostalih 18 ročišta nije održan o, i to četiri su otkazana na zahtev tužilje, jedno otkazano na zahtev punomoćnika stranaka, jedno nije održano zbog pokušaja mirnog rešenja spora, jedno nije održano zbog dojave da je postavlj ena bomba u zgradi suda , jedno nije održano jer nisu bili izneti spisi predmeta na ročište, tri su otkazana bez navođenja razloga, tri su otkazana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva zbog štrajka advokata, jedno na zahtev prvotuženog i jedno zbog nedolaska uredno pozvane trećetužene.

U periodu od 1. novembra 2007. do 19. novembra 2008. godine nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu.

U toku postupka je, prvobitno, doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17071/10 od 2. novembra 2011. godine koja je ukinuta u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3168/12 od 12. decembra 2012. godine, i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku je doneta osporena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2226/13 od 22. februara 2017. godine , koja je potvrđena osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4318/17 od 29 . septembra 2017. godine, u stavovima prvom i trećem izreke.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe - 13. novembra 2006. godine do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4318/17 od 29. septembra 2017. godine, kojim je pravosnažno okončan ovaj postupak, proteklo 10 godina i 11 meseci.

Navedeno trajanje postupka, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da ovaj parnični postupak nije bio činjenično složen, u prilog čemi govori i činjenica da je sproveden dokazni postupak samo saslušanjem stranaka, kao i uviđajem na licu mesta i građevinskim veštačenjem.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe i njenog punomoćnika, Ustavni sud je ocenio da su oni delimično doprineli dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su četiri ročišta otkazana na njihov zahtev i jedno na zahtev stranaka, ali da to nije bilo od odlučnog značaja na trajanje postupka. Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dao postupajući prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud utvrdio da je postupak pred prvostepenim sudovima trajao ukupno devet godina. Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je od 35 zakazanih roči šta za glavnu raspravu održao 17, na kojima je sproveo dokazni postupak samo sasl ušanjem stranaka, kao i uviđajem na licu mesta i građevinskim veštačenjem, a da čak 18 ročišta nije održano , od kojih tri zbog sprečenosti postupaju ćeg sudije, jedno zbog neiznošenja spisa predmeta na ročište i tri bez navođenja razloga. Pri čemu, u periodu od 1. novembra 2007. do 19. novembra 2008. godine nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu. Činjenica da dva r očišta nisu održana zbog štrajka advokata i jedno zbog dojave o postavljenoj bombi u zgradi suda ne može biti opravdanje za navedeno trajanje osporenog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno imajući u vidu dužinu trajanja postupka i delimični doprinos podnositeljke njegovom trajanju . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda.

6. Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na osporene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2226/13 od 22. februara 2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4318/17 od 29 . septembra 2017. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti