Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba bivših zaposlenih i utvrđuje povreda prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne i materijalne štete u visini njihovih utvrđenih, a nenamirenih potraživanja prema stečajnom dužniku u društvenom vlasništvu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama E. V, O. Ž, M. R, M. Đ, R. Š, N. Đ, S. M, B. R, S. P, S. R, D. V, S. S. i D. K, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe E. V, O. Ž, M. R, M. Đ, R. Š, N. Đ, S. M, B. R, S. P, S. R, D. V, S. S. i D. K. i utvrđuje da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11.

2. Usvajaju se ustavne žalbe E. V, O. Ž, M. Đ, R. Š, B. R, S. P. i S. R. i utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo E. V, O. Ž, M. R, M. Đ, R. Š, N. Đ, S. M, B. R, S. P, S. R, D. V, S. S. i D. K. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. V, O. Ž, M. R, M. Đ, R. Š, N. Đ, S. M, B. R, S. P, S. R, D. V, S. S. i D. K, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 22. avgusta 2024. godine, preko punomoćnika P. L, advokata iz Beograda, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St. 32/11.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci su u ustavnim žalbama, između ostalog, istakli da su u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11 prijavili potraživanja iz radnog odnosa koja su im utvrđena, a koja nisu namirili. Dalje su istakli da osporeni stečajni postupak traje preko 13 godina i da im je povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena rešenjima nadležnog privrednog suda. Ustavnim žalbama su istakli povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u osporenom stečajnom postupku.

Podnositeljke ustavnih žalbi E. V, O. Ž, M. Đ, R. Š, B. R, S. P. i S. R. istakle su zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok su svi podnosioci ustavnih žalbi istakli zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku, kao i troškova na ime sastava ustavnih žalbi.

Podnositeljke N. Đ, B. R, S. R, D. K. i O. Ž, sve iz Beograda su 5, 6. i 7. juna 2024. godine, preko istog punomoćnika, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podnele Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbe protiv Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Beogradu, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Prvi osnovni sud u Beogradu je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnositeljke su u predmetnim tužbama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona smatraju ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), istakle da su u spornom stečajnom postupku podnele prijave potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku priznata, ali koja nisu naplatile, iako postupak traje više godina. Iz tog razloga su podnele prigovore radi ubrzavanja postupka, koji su usvojeni rešenjima nadležnog privrednog suda.

Podnositeljke su tužbama zahtevale naknadu materijalne štete u iznosu priznatog, a nenaplaćenog novčanog potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom. Takođe, podnositeljke su zahtevale naknadu troškova postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 32/11 od 5. maja 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP. „K.“ a za stečajnog upravnika imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik DP. „K.“ – u stečaju, Beograd je privredno društvo sa 100% društvenim kapitalom.

Podnosiocima ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku priznata prijavljena potraživanja iz radnog odnosa.

Privredni sud u Beogradu je rešenjima R4 St. 1354/23 od 1. septembra 2023. godine (predlagač E. V.), R4 St. 1352/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač O. Ž.), R4 St. 1350/23 od 1. septembra 2023. godine (predlagač M. R.), R4 St. 1345/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač M. Đ.), R4 St. 1343/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač R. Š.), R4 St. 1347/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač N. Đ.), R4 St. 1351/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač B. R.), R4 St. 1346/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač S. P.), R4 St. 1344/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač S. R.), R4 St. 1356/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač D. V.) i R4 St. 1348/23 od 25. avgusta 2023. godine (predlagač D. K.), usvojio prigovore navedenih podnosilaca ustavnih žalbi i utvrdio im povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, naložio stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca do dana prijema rešenja preudzme sve potrebe mere i radnje u cilju okončanja navedenog stečajnog postupka i obavezana je Republika Sribja da predlagačima isplati troškove postupka.

Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnositeljku S. M:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 1690/23 od 4. oktobra 2023. godine usvojen je prigovor Z. S. i utvrđeno je da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca do dana prijema rešenja preudzme sve potrebe mere i radnje u cilju okončanja navedenog stečajnog postupka i obavezana je Republika Sribja da predlagaču isplati troškove postupka.

Uvidom u dopunsko rešenje javnog beležnika Maje Božanić iz Beograda UPP: 322-2023 veza III-1-O. 3089/23 od 25. januara 2024. godine utvrđeno je da je na naknadno pronađenoj zaostavštini pok. Z. S, bivše iz Beograda-Vinča, koja se, između ostalog, sastoji od prava na novčano potraživanje priznato Z. S. kao stečajnom poveriocu trećeg isplatnog reda prema stečajnom dužniku DP. „K“, Beograd u ukupnom iznosu od 1.174.068,22 dinara na osnovu zaključka o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St. 32/11 od 17. novembra 2011. godine, za naslednika oglašena ćerka ostavilje S. M, ovde podnositeljka ustavne žalbe.

Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnositeljku S. S:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 1507/23 od 2. oktobra 2023. godine usvojen je prigovor M. S. i utvrđeno je da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca do dana prijema rešenja preduzme sve potrebe mere i radnje u cilju okončanja navedenog stečajnog postupka.

Uvidom u rešenje javnog beležnika Vladislava Todorovića iz Beograda UPP: 218/23 veza 2 O. 3394/23 od 7. jula 2023. godine utvrđeno je da je na zaostavštini pok. M. S, bivšeg iz Beograda, koja se između ostalog sastoji od potraživanja u iznosu od 1.813.108,58 dinara prema DP. „K.“, Beograd u stečaju, a prema zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St. 32/11 od 17. novembra 2011. godine, za naslednika oglašena supruga ostavioca S. S, ovde podnositeljka ustavne žalbe.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

5. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno podnosiocima ustavnih žalbi rešenjima nadležnog privrednog suda utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavne žalbe i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavnih žalbi E. V, O. Ž, M. Đ, R. Š, B. R, S. P. i S. R. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, umanjeniht za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnosilaca, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljki N. Đ, B. R, S. R, D. K. i O. Ž. za naknadu troškova parničnih postupaka koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji su nakon toga ustupljeni na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužbe podnositeljki u smislu citiranih izmena zakona smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev podnositeljki za naknadu troškova parničnih postupaka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je pred ovim sudom u toku veliki broj postupaka po ustupljenim predmetima - ustavnim žalbama podnosilaca sa zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog kašnjenja u naplati potraživanja prema preduzećima sa većinskim državnim/društvenim vlasništvom, a koji se nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i koji su podnosili posebne, pojedinačne ustavne žalbe preko istih advokata, pri čemu je i ova ustavna žalba dodatno veštački fragmentisane tako što je podnošena posebne ustavne žalbe (ranije tužbe) sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete, a posebne ustavna žalba (ranije tužbe) sa zahtevom za naknadu materijalne štete.

Ustavni sud smatra da ovakav način fragmentisanja postupaka ne može doprineti ekonomičnosti, niti efikasnosti odlučivanja u predmetima u kojima stranka već duži vremenski period čeka namirenje svog potraživanja iz radnog odnosa, a što je primarni cilj delotvorne zaštite prava. Istovremeno, ovakvo postupanje dovodi do rasta ukupnog broja sudskih predmeta i može negativno da utiče na organizaciju i opterećenost u radu sudova, a što dalje može dovesti do dužeg trajanja sudskih postupaka uopšte i usporiti proces odlučivanja (videti odluku Evropskog suda u predmetu Alessandro Ferrara protiv Italije i 18 drugih predstavki, predstavke br. 2394/22 i dr, od 16. maja 2023. godine, st. 45-68.) .

Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnositeljki ustavnih žalbi, koju će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu, budući da ti troškovi nisu bili opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti