Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno odbacio reviziju kao nedozvoljenu u radnom sporu. Utvrđeno je da zakon dozvoljava reviziju kada drugostepeni sud preinači presudu, osim u sporovima male vrednosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11433/2022
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i Maja Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. i N. S, obojice iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. i N. S. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1997/21 od 31. marta 2022. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1997/21 od 31. marta 2022. godine i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 21/20 od 12. marta 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. i N. S, obojica iz Valjeva, podneli su Ustavnom sudu, 1. oktobra 2022. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1997/21 od 31. marta 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su osporili pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije. Istakli su da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku, čime im je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako su drugi zaposleni kod istog poslodavca ostvarili sudsku zaštitu po istom pravnom osnovu, smatraju da su im istovremeno povređena i prava iz člana 36. Ustava. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno revizijsko rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1. 232/19 od 14. oktobra 2019. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili poništaj aneksa ugovora o radu od 23. marta 2018. godine.

Odlučujući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 21/20 od 12. marta 2021. godine, kojom je preinačena navedena prvostepena presuda, tako što su tužbeni zahtevi tužilaca u celini odbijeni kao neosnovani.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1997/21 od 31. marta 2022. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilaca. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su tužioci izjavili reviziju po osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava; da ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilaca nedozvoljena; da je predmet tužbenog zahteva poništaj aneksa ugovora o radu, pa stoga nema mesta primeni odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, shodno kojoj je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2. tačka 2)).

ZPP u XXIX glavi je uređen postupak u parnicama iz radnih odnosa na način da je, pored ostalog, odredbom člana 436. Zakona, kao opšte pravilo, predviđeno da će se u parnicama iz radnih odnosa, ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave, članom 441. Zakona, propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, i u ovom ustavnosudskom predmetu posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima, saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da ih oni zasnivaju na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u parnici u sporu iz radnog odnosa.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije, u konkretnom slučaju, zasnovao na stanovištu da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u kome je revizija, saglasno članu 441. ZPP, uvek dozvoljena.

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, izmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u postupku u sporovima male vrednosti. Kako se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništaj aneksa ugovora o radu odbijen kao neosnovan u celini, nije utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Sledom svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1997/21 od 31. marta 2022. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 21/20 od 12. marta 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

Imajući u vidu da o spornom pitanju koje je predmet ove ustavne žalbe Ustavni sud ima zauzet stav i dobro ustaljenu praksu, ustavna žalba nije dostavljena na izjašnjenje trećem (zainteresovanom) licu – tuženom u parničnom postupku u kome je doneto osporeno rešenje.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti