Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrarne primene propisa o zastarelosti

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presude Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda. Sudovi su proizvoljno primenili Zakon o poreskom postupku i administraciji na građanskopravni odnos između zaposlenog i poslodavca u vezi sa uplatom doprinosa, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11435/2020
02.02.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzetnika J, … radnja „I.“ iz Ruskog Krstura kod Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. februara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba preduzetnika J, … radnja „I.“ iz Ruskog Krstura i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/21 od 8. jula 2021. godine i presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine, u delu koji se odnosi na odluke o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/21 od 8. jula 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine, u delu koji se odnosi na pravnosnažnu odluku o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzetnik J , … radnja „I .“ iz Ruskog Krstura kod Kule podneo je Ustavnom sudu, 18. novembra 2020. godine, preko punomoćnika dr M . J, advokata iz Kule, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da je tužbu tužioca trebalo odbaciti zbog neblagovremenosti, te da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 195. Zakona o radu i da nije bilo osnova za primenu drugih propisa; da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada ga je, kao tuženog, obavezao da tužiocu izvrši uplatu poreza i doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja; da je sud pogrešno primenio materijalno pravo našavši da potraživanje uplate poreza i doprinosa ne zastareva, jer predstavlja deo zarade; da u ovom slučaju nema mesta primeni Zakona o poreskom postupku i administraciji. Istakao je zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Dopunom ustavne žalbe od 27. decembra 2021. godine, podnetom preko istog punomoćnika, podnosilac je osporio presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/21 od 8. jula 2021. godine, zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P1. 179/18 od 9. decembra 2019. godine, u stavu jedan izreke, odbačena je tužba E. S. iz Kruščića u delu tužbenog zahteva kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, tužiocu na ime naknade za rad isplatio određeni iznos; u stavu drugom izreke odbijen je predlog tuženog za odbacivanje tužbe tužioca ; u stavu trećem izreke tužbeni zahtev tužioca delimično je usvojen ; u stavu četvrtom izreke utvrđeno je da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima zaključeni između parničnih stranaka 2015. i 2017. godine ništavi; u stavu petom izreke obavezan je tuženi da tužiocu za period od 15. jula 2015. godine do 8. jula 2017. godine uplati odgovarajuće doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje na ukupan i znos zarade od 992.121,00 dinar; u stavu šestom izreke odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog prethodnim stavom izreke; u stavu sedmom izreke obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac radio u preduzetničkoj radnji tuženog od 15. jula 2014. godine do 8. jula 2017. godine na radnom mestu radnika na gateru; da parnične stranke nisu zaključile ugovor o radu; da su parnične stranke 2. februara 2015. godine i 13. februara 2017. godine zaključile ugovore o privremenim i povremenim poslovima ; da po oceni suda ti ugovori ne predstavljaju privremene i povremene poslove, već poslove za kojima je postojala stalna potreba kod poslodavca, te da isti predstavljaju simulovane ugovore, pa su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za nastupanje pravne fikcije o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme; da su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje sastavni deo zarade prema čl. 104. i 105. Zakona o radu, te da je poslodavac dužan da obračuna i uplati; da bi takva obaveza poslodavca postojala i da navedeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima nisu poništeni; da pravo na uplatu doprinosa ne zastareva, saglasno odredbi člana 114e Zakona o poreskom postupku i administraciji, te prigovor o zastarelosti nije osnovan. Navedena presuda ispravljena je rešenjem istog suda P1. 179/18 od 20. februara 2020. godine. Protiv navedene presude u usvajajućem delu tuženi je izjavio žalbu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine žalba tuženog je odbijena i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P1. 179/18 od 9. decembra 2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1. 179/18 od 20. februara 2020. godine u pobijanom usvajajućem delu U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je radno angažovanje tužioca imalo sve odlike radnog odnosa u pogledu međusobnih prava i obaveza, te iz tog razloga nastupa fikcija o zasnivanju radnog odnosa danom stupanja na rad, saglasno članu 32. Zakona o radu; da za podnošenje tužbe za uplatu doprinosa na isplaćenu zaradu nije predviđen poseban rok, a sprema odredbama člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 114e Zakona o poreskom postupku i administraciji pravo na uplatu doprinosa na isplaćenu neto zaradu ne zastareva. Protiv pravnosnažne presude tuženi je izjavio reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom Rev2. 204/21 od 8. jula 2021. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine. U obrazloženju revizijske presude je, između ostalog, navedeno: da pravo na utvrđenje ništavosti ugovora ne zastareva, zbog čega nema mesta primeni člana 195. Zakona o radu; da je tužilac obavljao poslove koji su u okviru delatnosti tuženog bez zaključenog ugovora o radu, zbog čega je zasnovao radni odnos prema odredbama člana 32. stav 2. Zakona o radu; da nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je potraživanje tužioca na ime doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zastarelo, s obzirom na to da pravo poreske uprave na utvrđivanje i naplatu doprinosa ne zastareva, prema članu 114e Zakona o poreskom postupku i administraciji pravo, a da je u skladu sa članom 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa poslodavac.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utv rđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Članom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 , 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18), koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude, bila je regulisana sadržina ovog zakona, pa je tako bilo propisano da se njime uređuju postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, te da se ovim zakonom obrazuje Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija i uređuju njena nadležnost i organizacija. Glavom sedmom Zakona bili su propisani ostali oblici prestanka poreskog duga, odnosno zastarelost prava Poreske uprave i poreskog obveznika u postupku utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, te povraćaja sredstava, kao i vođenja prekršajnog postupka. Članom 114e navedenog zakona, dodatim 2007. godine u tekst zakona, propisano je da se odredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu ne primenjuju na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br 4/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14, 112/15, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21 i 118/2021), propisano je da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac, kao i da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. (član 51. st. 1. i 2.)

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18) je propisano: da se ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku i da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. (član 32.); da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 104. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, kao i da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. st. 1. i 2.); da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, te da je rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. (član 195.). Odredbom člana 196. predviđeno je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a u odnosu na deo koji se odnosi na odluku o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, Ustavni sud ukazuje da pravo na pravično suđenje podrazumeva da je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u zakonito sprovedenom postupku primenom odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrarne primene prava od strane redovnih sudova.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odbio reviziju podnosioca, kao tuženog, izjavljenu protiv pravnosnažne presude Apelacionog sud a u Novom Sadu , kojom je, između ostalog, pravnosnažno usvo jen tužbeni zahtev tužioca i obavezan podnosilac, da za tuženog izvrši obračun i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za vremenski period bliže određen izrekom presude, sa obrazloženjem da pravo na utvrđivanje i naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastareva, saglasno odredbi člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da sto ga nije osnovan prigovor zastarelosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da se Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje poreski postupak, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, kao i da se obrazuje Poreska uprava, kao organ uprave. Iz navedenih odredaba člana 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da su sa stanovišta državnih organa doprinosi koje je poslodavac dužan da uplati za zaposlenog javni prihod i spadaju u domen upravnog prava. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno citiranoj odredbi člana 105. stav 2. Zakona o radu, propisano da zarada u smislu ovog zakona čini zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema tome, doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni su deo zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa, dok je odnos između zaposlenog i poslodavca po svojoj prirodi građanskopravni, obligacioni odnos. Shodno navedenom, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, budući da nije reč o poreskom postupku i odnosu između Poreske uprave, s jedne, i poreskog obveznika, s druge strane. S obzirom na izneto, Ustavni sud nalazi da je osporena presuda doneta na osnovu proizvoljne primene merodavnog prava, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-7507/2019 od 21. aprila 2022. godine.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud nalazi da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/21 od 8. jula 2021. godine i presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine, u delu koji se odnosi na odluke o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da je utvrdio da su u konkretnom slučaju nadležni sudovi proizvoljno primenili merodavno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/21 od 8. jula 2021. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1412/20 od 6. oktobra 2020. godine, u delu koji se odnosi na pravnosnažnu odluku o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući ustavnu žalbu protiv osporene revizijske i pravnosnažne presude, u delu u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti osporenih ugovora, Ustavni sud nalazi da je Vrhovni kasacioni sud dao jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge zasnovane na pravilnoj primeni merodavnog prava za svoju odluku kojom je odbio reviziju podnosioca izjavljenu protiv pravnosnažne presude u tom delu, sa obrazloženjem da pravo na utvrđenje ništavosti ugovora ne zastareva, zbog čega nema mesta primeni člana 195. Zakona o radu, te da je tužilac obavljao poslove koji su u okviru delatnosti tuženog bez zaključenog ugovora o radu, zbog čega je zasnovao radni odnos prema odredbama člana 32. stav 2. Zakona o radu. Stoga je Ustavni sud ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da još jednom oceni zakonitost osporenih odluka.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahteve, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 102/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrarne primene propisa o zastarelosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti