Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 12 godina. Postupak radi ustanovljenja službenosti puta je šest puta vraćan na ponovno suđenje zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1145/2008
03.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Prokića iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milutina Prokića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu u predmetu P. 129/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije"

O b r a z l o ž e nj e

1. Milutin Prokić iz Aranđelovca je 1. oktobra 2008. godine preko punomoćnika Tatjane Todorović, advokata iz Kragujevca Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu u predmetu P. 129/07 kao i zbog povrede ustavnih prava iz čl. 58. i 67. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe detaljno i hronološki obrazlaže činjenično stanje i navodi sve pojedinačne akte koji su preduzeti u postupku koji osporava a koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu u predmetu P. 129/07. Navodi da je podneo tužbu još 1996. godine i da je postupak pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu trajao do 2008. godine, odnosno ukupno 12 godina. Smatra da predmet nije bio složen niti je zahtevao izvođenje velikog broja dokaza da bi se ovakva dužina trajanja postupka mogla smatrati razumnom. Navodi da su prvostepene presude šest puta ukidane, a osnovni razlog ukidanja je bio nepostupanje prvostepenog suda po prethodnim nalozima Okružnog suda.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da su mu u osporenom postupku povređena navedena ustavna prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175.stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj,Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a članom 67. Ustava da se svakome, pod uslovima određenim zakonom,jemči pravo na pravnu pomoć.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 129/07 Opštinskog suda u Aranđelovcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je u prvoj polovini 1996. godine podneo tužbu u Opštinskom sudu u Aranđelovcu, radi ustanovljavanja službenosti puta, protiv tuženih Vladana Ilića, Branislava Vasiljevića, Milorada Vasiljevića i Čedomira Mrdaka.

Pripremno ročište održano je 18. jula 1996. godine na kom ročištu su tuženi Ilić Vladan, Vasiljević Milorad i Mrdak Čedomir izjavili da se ne protive tužbenom zahtevu tužioca za ustanovljene službenosti prolaza, s tim što je tuženi Vasiljević Milorad tražio naknadu od tužioca na ime zemljišta na kome bi se konstituisala službenost prolaza. Naredno ročište je održano 12. septembra 1996. godine na licu mesta, uz prisustvo veštaka geometra kome je dat nalog da uzme potrebne mere radi davanja nalaza i mišljenja, a veštaku građevinske struke da utvrdi koje radove je potrebno da preduzme tužilac radi privođenja namene k.p. broj 742/4 i severnog dela k.p. broj 741/4 naspram k.p. broj 742/8, putnom zemljištu. Na ročištu od 25. decembra 1996. godine zaključena je rasprava i doneta je presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev.

Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi Branislav i Milorad Vasiljević. Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 577/97 od 27. avgusta 1997. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 481/96 i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tim rešenjem naloženo je prvostepenom sudu da u ponovnom postupku zatraži izveštaj od Komiteta za stambeno komunalnu delatnost i urbanizam Opštine Aranđelovac, da li parcele k.p. br. 742/4, 741/4 i 472/8 predstavljaju gradsko građevinsko zemljište za koje je donet generalni plan. Istovremeno je dat nalog tužiocu da uredi tužbu u smislu postavljanja zahteva za privremeno konstituisanje službenosti. U nastavku postupka, održano je ročište 17. novembra 1998. godine, na kome je bio prisutan Javni pravobranilac Opštine Aranđelovac, koji je podneskom od 3. decembra 1998. godine obavestio sud da nema pravnog interesa da se meša u spor, iz razloga što je predmet spora zemljište koje je u svojini građana, pa se spor može rešavati u skladu sa propisima o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Tužilac je podneskom od 3. novembra 1998. godine uredio tužbu po nalogu Okružnog suda u Kragujevcu. Od Opštine Aranđelovac- Odeljenje za imovinsko pravne odnose, građevinarstvo, urbanizam i stambeno komunalne poslove pribavljen je izveštaj u kome je navedeno da su parcele koje su predmet spora obuhvaćene DUP-om „Vrbica 1" i to k.p. br. 742/4 i 741/4 (poslužne) predviđene su za izgradnju ulice, dok je k.p. broj 742/8 KO Vrbica, (povlasna parcela tužioca) predviđena kao građevinska parcela za izgradnju individualne stambene zgrade. Navedene parcele nisu gradsko građevinsko zemljište.

Na ročištu održanom 10. decembra 1998. godine doneta je presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i privremeno konstituisana službenost prolaza, u korist povlasne parcele tužioca k.p. broj 742/8 KO Vrbica, preko poslužnih k.p. broj 741/4 KO Vrbica, svojina tuženih Mrdak Čedomira, Vasiljević Branislava i Milorada i k.p. broj 742/4 KO Vrbica, vlasništvo tuženog Ilić Vladana iz Aranđelovca. Takođe je presudom dozvoljeno tužiocu da izvede potrebne radove radi nesmetanog korišćenja službenosti prolaza.

Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi Branislav i Milorad Vasiljević. Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 283/99 od 23. februara 1999. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 781/97 i predmet je vraćen tom sudu na ponovno suđenje, sa nalogom da sud naloži tužiocu da tužbu uredi tako što će precizno navesti u koju svrhu je tražio konstituisanje privremene službenosti, kao i u delu zahteva koji se odnosi, na izvođenje radova na poslužnom dobru, a ovo iz razloga što iz skice lica mesta proizilazi da se traži izvođenje radova samo na k.p. broj 742/4 i da mere i granice u ovom delu nisu precizno navedene kako to proizilazi iz skice lica mesta.

Postupajući po nalogu suda, tužilac je podneskom od 7. aprila 2000.godine uredio tužbu. Na ročištu održanom dana 8. maja 2000. godine, doneta je presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Protiv ove presude žalbu su izjavili tuženi Branislav i Milorad Vasiljević. Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1184/00 od 27. decembra 2000. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 131/99 i predmet je vraćen ovom sudu na ponovno suđenje, ali drugom veću. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je da pobijana presuda nije podobna za izvršenje i da je sud postupao po neurednoj tužbi, kao i da je presuda doneta na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Dalje je navedeno da se zbog neslaganja između skice lica mesta i formulacije izreke, pravilnost pobijane presude ne može se ispitati, a što je ukazano i u rešenjima Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 283/99 i Gž. 577/97. Takođe je naloženo prvostepenom sudu da pribavi zemljišno knjižne uloške za sporne parcele i da na licu mesta pristupi izviđaju da li parcela tužioca ima izlaz na putno zemljište. Naloženo je da se u postupku ispita da li je, s obzirom da tužilac traži privremeno konstituisanje službenosti prolaza do realizacije DUP-a, nužno i potrebno izvođenje svih radova, počev od iskopa zemljišta, asvaltiranja puta i osiguranja nasipa iskopom odvodnih kanala. U nastavku postupka ročište zakazano za 5. jun 2001. godine nije održano, jer je tužilac obavestio sud da zbog bolesti nije u stanju da se odazove suđenju.Tužilac je postupajući po nalogu suda precizirao tužbeni zahtev i proširio tužbu na tuženu Opštinu Aranđelovac, podneskom od 14. decembra 2001. godine. Ročišta su održana 11. jula 2001. godine, 29. novembra 2001. godine, 25. januara 2002. godine, 17. aprila 2002. godine, 17. maja 2002. godine i 5. juna 2002. godine, kada je rasprava zaključena i doneta presuda P. 38/01. Navedenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i privremeno do realizacije DUP-a, konstituisano pravo službenosti prolaza tužioca preko poslužnih k.p. br. 741/4 i 742/4 u korist povlasne k.p. broj 742/8. Stavom 2. izreke presude odbačena je tužba tužioca u odnosu na tuženu Opštinu Aranđelovac, zbog apsolutne nenadležnosti suda. Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi Branislav i Milorad Vasiljević. Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1624/02 od 11. decembra 2002. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 38/01 i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ali drugom veću.

U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja navedeno je da je prvostepeni sud propustio da u skladu sa primedbama iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1184/00 od 27. decembra 2000. godine otkloni nedostatke na koje mu je ukazano, odnosno prvostepeni sud nije utvrdio sve sporne činjenice, tj. nije pribavljen zemljišno-knjižni uložak za sporne parcele, izviđajem na licu mesta nije utvrđeno da li parcela tužioca ima izlaz na putno zemljište i nije utvrđeno koji su sve radovi nužni i potrebni radi privođenja službenog puta nameni. U nastavku postupka na ročištu održanom 18. aprila 2003. godine naloženo je tužiocu da sudu dostavi zemljišno-knjižne uloške za predmetno zemljište. Naredno ročište održano je dana 27. maja 2003. godine, uz prisustvo veštaka geometra. Dana 14. avgusta 2003. godine održano je ročište na kome su stranke izjavile da nemaju primedbe na nalaz i mišljenje veštaka geometra i skice lica mesta. Ročište zakazano za dan 27. novembar 2003. godine odloženo je zbog neuredne dostave, kao i ročište zakazano za 26. januar 2004. godine jer nije bila uredna dostava prema prvotuženom Ilić Vladanu. Na ročištu održanom dana 27. februara 2004. godine izveden je dokaz saslušanjem parničnih stranaka, glavna rasprava je zaključena i doneta je presuda P. 93/03 kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen u celosti. U obrazloženju te presude navedeno je da je konstituisanje privremene službenosti prolaza delom poslužnih parcela k.p. br. 742/4 i 741/4 KO Vrbica, u korist povlasne k.p. broj 742/8 neophodno i nužno jer tužilac nema prilaz na katastarsku parcelu broj 742/6, koja se prostire sa severne strane parcele tužioca i predstavlja ulicu po DUP-u, a faktički je na terenu livada. Takođe je navedeno da je u postupku utvrđeno da je tužilac za prilaz svojim objektima uvek koristio istočnu stranu sa ulice tj. sporne k.p. br. 742/4 i 741/4.

Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi Branislav i Milorad Vasiljević. Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1135/04 od 27. februara 2004. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 93/03 i predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju drugostepene presude naloženo je prvostepenom sudu da u ponovnom postupku utvrdi koje sve građevinske radove bi u konkretnom slučaju trebalo izvesti da bi se obezbedio ulaz u tužiočevu povlasnu kp. broj 742/8 KO Vrbica, kao i vrednost radova koje tužilac treba da izvede na poslužnim parcelama tuženih, kao i da li je za izvođenje ovih radova potrebna građevinska dozvola nadležnih organa. U nastavku postupka održano je ročište 20. maja 2005. godine, na kome je doneto rešenje da se od nadležnih organa tj. Skupštine Opštine Aranđelovac pribavi izveštaj da li je za izvođenje radova radi konstituisanja službenosti prolaza potrebna građevinska dozvola. Od nadležnog odeljenja Skupštine Opštine Aranđelovac pribavljen je izveštaj iz koga je utvrđeno da je za izvođenje radova koje je tužilac tužbom tražio potrebno pribaviti građevinsku dozvolu. Na ročištu održanom dana 23. septembra 2005. godine, saslušane su parnične stranke. Ročište zakazano za 13. oktobar 2005. godine nije održano, jer veštak građevinske struke nije mogao da da svoj nalaz bez prisustva veštaka geometra. Ročište na licu mesta održano je 28. oktobra 2005. godine, uz prisustvo veštaka geometra i veštaka građevinske struke. Ročište zakazano za 13. decembar 2005. godine nije održano, jer je nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke neblagovremeno dostavljen sudu. Veštak građevinske struke izjašnjavao se usmeno na ročištu održanom dana 26. marta 2006. godine, a dopunski pismeni nalaz i mišljenje dostavio je sudu pismeno 18 aprila 2006. godine.

Na ročištu od dana 8. maja 2006. godine glavna rasprava je zaključena i doneta je presuda P. 198/05 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u celosti i tužilac je obavezan da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju presude navedeno je da postavljanje tužbenog zahteva tužioca predstavlja ne samo zahtev za konstituisanje privremene službenosti prolaza, već je zahtev za odobrenje izgradnje puta na spornom delu parcele tuženih kao građevinskog objekta, za koje radove je potrebna građevinska dozvola izdata od nadležnog organa lokalne samouprave, te ovaj spor ne spada u sudsku nadležnost već u nadležnost upravnih organa.

Protiv ove presude žalbu je izjavio tužilac. Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2265/06 od 29. decembra 2006. godine ukinuta je presuda P. 198/05 od 8. maja 2006. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje. U obrazloženju rešenja navedeno je da prvostepeni sud nije izveo sve parnične radnje i raspravio sva sporna pitanja na koja mu je ukazano rešenjem drugostepenog suda Gž. 1135/04 od 8. februara 2004. godine. Naloženo je prvostepenom sudu da u ponovnom postupku utvrdi da li tužilac sa svoje parcele ima izlaz na putno zemljište i prema tome da li ima mesta konstituisanju službenosti preko poslužnih parcela. Takođe je navedeno: da ukoliko je u pitanju ustanovljenje službenosti na gradskom građevinskom zemljištu koje je y državnoj svojini, onda tužbom mora da bude obuhvaćena i Republika Srbija kao vlasnik poslužnog dobra koja bi bila nužni suparničar sa korisnicima poslužne parcele; da je y nastavku postupka potrebno utvrditi koje sve građevinske radove tužilac treba da izvede na delu poslužne parcele koji bi koristili kao put za prilaz u povlasnu parcelu.

Dalja u postupku zakazana ročišta za 2. april 2007. godine i 22. maj 2007. godine su odlagana, jer je tužilac tražio odlaganje da bi angažovao advokata. Naredno ročište zakazano je na licu mesta 13. avgusta 2007. godine, ali isto nije održano jer nije izvršena potrebna uplata za izlazak veštaka geometra na lice mesta. Ročište na licu mesta održano je dana 8. oktobra 2007. godine u prisustvu veštaka geometra, veštaka saobraćajne struke i veštaka građevinske struke. Podneskom od 6. decembra 2007. godine, punomoćnik tužioca uredio je gužbu.

Rasprava u predmetu zaključena je na ročištu održanom dana 25. decembra 2007. godine i doneto je i rešenje P. 129/07 kojim je sud odbacio tužbu tužioca kao neurednu i tužioca obavezao da drugo i trećetuženom plati troškove parničnog postupka. Protiv rešenja P. 129/07 žalbu je izjavio tužilac i rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 898/08 od 5. juna 2008. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje P. 129/07 od 25. decembra 2007. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je da punomoćnik tužioca u podnesku od 6. decembra 2007. godine, kojim je uredio tužbeni zahtev, nije odredio mere, granice i pravac prostiranja sporne službenosti puta, čije se konstituisanje traži punomoćnika tužioca.

4. Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik PC", br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRG, br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je takođe propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanja i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je isti bio nerešen već deset godina tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu u prvoj polovini 1996. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti -sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Naime, od dana podnošenja tužbe do donošenja pravosnažne odluke prošlo je 12 godina što je period koji se ničim ne može opravdati. Drugostepeni sud je šest puta ukidao prvostepene presude i predmet vraćao na ponovni postupak jer prvostepeni sud nije postupao po nalozima drugostepenog organa.

Dakle, jedan od razloga za dugo trajanje parničnog postupka je i višestruko ukidanje prvostepenih presuda i vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje od strane drugostepenog suda, pri čemu Ustavni sud upućuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji je zauzeo stav da ponovljeno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države (presuda u predmetu Pavl y ylents protiv Ukrajine, br. 70767/01 od 6. septembra 2005. godine).

Takođe, Ustavni sud je ocenio da određena složenost predmeta spora ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za neopravdano trajanje postupka od 12 godina.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja predmetnog sudskog postupka. Naime, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe uredno odazivao na sve pozive suda, pristupao svim ročištima za glavnu raspravu i aktivno učestvovao u postupku, pri čemu nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Iako je podnosilac ustavne žalbe dva puta tražio odlaganje ročišta zbog angažovanja advokata, a takođe nije bio uredio tužbu pa mu je nalagano njeno uređenje, to ni u kom slučaju ne može da opravda nerazumno dugo trajanje parničnog postupka.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud nije preduzimao sve Zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud naglašava da je y svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovim pravima u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu vodio pod brojem P. 129/07 odluči u razumnom roku, jer je ovaj postupak trajao 12 godina, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede navedenog ustavnog prava može ostvariti objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", saglasno članu 89. stav 2. Zakona.

Ustavni sud u svojoj odluci kretao u granicama navoda ustavne žalbe, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao naknadu nematerijalne štete.

5. U vezi navoda ustavne žalbe o povredi ustavnih prava iz čl. 58. i 67. Ustava, Ustavni sud je zaključio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za svoje tvrdnje, niti je dao relevantne dokaze koji bi se mogli dovesti u vezu sa navodima podnosioca da su mu povređena ta ustavna prava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje.

6.Saglasno odredbama člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU

PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

Sudija dr Agneš Kartag Odri

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti