Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko osam godina. Sudu se nalaže hitno okončanje postupka, a podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja izvršnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. z. p . i p. r. „D. C.“ d.o.o. iz U, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P . z. p . i p. r. „D. C.“ d.o.o. iz U . i utvrđuje se da je u izvrš nom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 582/05, a sada se vodi pred Osnovn im sudom u Užicu u predmetu I. 3624 /10, povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. z. p. i p. r. „D. C.“ d.o.o. iz U . je 11. marta 2011. godine preko punomoćnika T. R. M, advokata iz U, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I.582/05 .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je na predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Opštinski sud u Užicu rešenjem I. 582/05 od 25. marta 2005. godine odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je u toku sprovođenja izvršenja, 1. juna 2006. godine izvršni dužnik isplatio izvršnom poveriocu deo duga u iznosu od 25.000 dinara; da je izvršni poverilac podneskom od 23. jula 2007. godine tražio da sud nastavi postupak sprovođenja izvršenja radi namirenja potraživanja u celosti; da je podneskom od 13. oktobra 2008. godine izvršni poverilac ponovo urgirao da sud nastavi postupak izvršenja, ali da do podnošenja ustavne žalbe postupak izvršenja nije okončan i poverilac nije naplatio svoje potraživanje, iako je prošlo više od šest godina od pokretanja postupka. Dopunom ustavne žalbe od 4. novembra 2011. godine podnosilac je tražio naknadu nematerijalne štete koju je pretrpeo zbog dugog trajanja postupka i naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, a dopunom od 31. oktobra 2012. godine je opredelio visinu tražene naknade nematerijalne štete i naknade troškova za sastav ustavne žalbe.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i da naloži nadležnom sudu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da mu na osnovu utvrđene povrede prava odredi nematerijalnu štetu. Podnosilac je tražio i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise izvršnog predmeta Opštinskog suda u Užicu I. 582/05, sada Osnovnog suda u Užicu I. 3624/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

P. z. p. i p. r. „D. C.“ d.o.o. iz U, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 22. marta 2005. godine podnelo Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – G.P. iz Užica, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 46/05 od 27. januara 2005. godine, kojom je izvršni dužnik obavezan da poveriocu na ime duga plati iznos od 447,7 eura, sa pripadajućom kamatom počev od 24. marta 2004. godine, kao i da mu naknadi parnične troškove, izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Izvršni sud je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem I. 582/05 od 25. marta 2005. godine.

U toku postupka sprovođenja izvršenja sudski izvršitelj je izašao na lice mesta 18. avgusta 2005. godine, 28. aprila 2006. godine i 7. septembra 2007. godine, ali od dužnika nije naplatio dugovani iznos u celosti, tačnije 1. juna 2006. godine od izvršnog dužnika je naplatio 25.000 dinara.

Podneskom od 18. aprila 2008. godine izvršni poverilac je, s obzirom na to da nije naplatio svoje potraživanje u celosti, tražio da sud donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi sudu izjavu o svojoj imovini, što je sud i učinio rešenjem I. 582/05 od 15. oktobra 2008. godine.

U podnesku od 24. novembra 2008. godine izvršni dužnik se izjasnio da je nezaposleno lice i da ne poseduje nikakvu imovinu.

Predmetu je nakon izvršene reforme u pravosuđu od 1. januara 2010. godine dodeljen novi broj I. 3624/10.

Sudski izvršitelj je izašao na lice mesta 18. septembra 2012. godine i 8. oktobra 2013. godine, kada je naložio izvršnom dužniku da se javi u sud radi izmirenja preostalog duga, a prilikom izlaska na lice mesta 5. novembra 2013. godine sa izvršnim dužnikom je dogovoreno da preostali dug izmiri u dve mesečne rate, i to prvu ratu 16. decembra 2013. godine, a drugu ratu 16. januara 2013. godine.

Spisi predmeta I. 3624/10 su 28. novembra 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je izvršni postupak započeo 24. marta 2005 . godine, kada je podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje, i da još uvek nije okončan. Iz navedenog proizilazi da izvršni postupak traje već punih osam godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim , Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri merodavni kriterijumi uticali na trajanje postupka. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Iz činjenica i okolnosti ovog slučaja navedenih u tački 3. obrazloženja nesumnjivo proizilazi da izvršni sud snosi odgovornost za nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka, jer postupak izvršenja nije okončan ni nakon osam godina od njegovog pokretanja. Naime, izvršni sud nije efikasno i delotvorno postupao u postupku izvršenja koje je određeno rešenjem o izvršenju I. 582/05 od 25. marta 2005. godine i kojim je odobrio predloženo izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Naprotiv, sud nije preduzimao radnje izvršenja - popis, procenu, plenidbu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, u cilju namirenja poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. Pored toga, u radu izvršnog suda je prisutan period potpune neaktivnosti u trajanju od godinu godina (od 7. septembra 2007. godine, kada je sudski izvršitelj izašao na lice mesta do 18. oktobra 2008. godine, kada je sud rešenjem naložio izvršnom dužniku da se izjasni u pogledu pokretne i nepokretne imovine koju poseduje), u kojem sud nije preduzeo nijednu radnju izvršenja. Nakon toga, ustanovljena je nova mreža sudova (1. januara 2010. godine), a sudski izvršitelj je tek 18. septembra 2012. godine izvršio uviđaj na licu mesta.

Međutim, ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da ni on, kao izvršni poverilac, u navedenom periodu nije urgirao sudu da okonča izvršni postupak.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje tražio izvršenje pravnosnažne presude Opštinskog suda u Užicu P. 46/05 od 27. januara 2005. godine, kojom je dužnik obavezan da mu na ime duga isplati određeni novčani iznos, i da je sud odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 582/05 od 25. marta 2005. godine.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U vezi sa svim prethodno iznetim, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 582/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 3624/ 10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu nematerijalne štete istakao u dopuni ustavne žalbe od 4 . novembra 2011. godine. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je zahtev podnet pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine , te da je zahtev za naknadu nematerijalne štete blagovremen. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka, činjenicu da je izvršni poverilac još 1. juna 2006. godine naplatio pretežni deo potraživanja (u iznosu od 25.000 dinara), kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb - sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti