Usvajanje ustavne žalbe zbog nerazumno dugog trajanja parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu M. P. i Z. P. zbog trajanja parničnog postupka od preko trinaest godina. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku, a podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 2100 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11462/2020
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Atila Dudaš (Dudás Attila), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P.(1) iz Jabučja kod Lajkovca i Z. P. iz Lajkovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P.(1) i Z. P. i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 18810/16, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke.

3. Utvrđuje se pravo Z. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1600 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P.(1) iz Jabučja kod Lajkovca i Z. P. iz Lajkovca su 19. novembra 2020. godine izjavili Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 938/18 od 24. juna 2020. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3040/17 od 24. avgusta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem su osporene presude donete.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da su revizijski i apelacioni sud osporene presude doneli proizvoljno i arbitrarno. Takođe, navode i da im je time što je postupak trajao 14 godina, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da poništi osporenu revizijsku presudu, te utvrdi da im je u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i utvrdi im naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 18810/16, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

M. P.(2), pravni prethodnik M. P.(1), podnosioca ustavne žalbe i Z. P, podnosilac ustavne žalne, obojica iz Lajkovca, podneli su 26. decembra 2006. godine tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, radi naknade štete.

Do donošenja prve prvostepene presude, parnični sud je zakazao 21 ročište, od kojih pet nije održano (dva jer tužena stana nije bila uredno pozvana, jedno jer nije pristupila uredno pozvana tužena, dva jer su tužioci tražili da im se odredi rok kako bi dostavili tražene dokaze). Tokom ovog dela postupka, sud je izveo dokaze saslušanjem tužilaca, saslušanjem četiri svedoka, veštačenjem putem veštaka mašinske struke i poljoprivredne struke, a navedeni veštaci su i saslušani.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo (prvu) presudu P. 1971/10 od 1. marta 2013. godine.

Postupajući po žalbi tužene od 5. aprila 2013. godine, Apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž. 3260/13 od 15. januara 2015. godine, kojim je prvostepenu presudu ukinuo u usvajajućem delu, te je u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, punomoćnik tužilaca je na ročištu zakazanom za 25. septembar 2015. godine obavestio sud da je tužilac M. P.(2) preminuo, kada je predložio da se u odnosu na njega postupak prekine, kao i da će dostaviti izvod iz matične knjige umrlih.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje P. 3289/15 od 4. novembra 2015. godine, kojim se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari, jer je utvrđeno da je jedan od tužilaca, M. P.(2), preminuo.

Isti sud je na predlog pravnih sledbenika prvotužioca, a nakon što je sproveden ostavinski postupak iza njega i za naslednike oglašeni sin Z. P. i unuk M. P.(1), sa udelima od po ½, doneo rešenje P. 3289/15 od 17. maja 2016. godine kojim se nastavlja postupak u ovoj pravnoj stvari.

U daljem toku postupka sud je zakazao dva ročišta, na kojima je saslušao tužioca Z. P. u svojstvu strane, te je zaključio glavnu raspravu i doneo drugu prvostepenu presudu P. 18810/16 od 16. januara 2017. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca.

Postupajući po žalbi tužene od 22. marta 2017. godine, Apelacioni sud u Beogradu je doneo osporenu drugostepenu presudu Gž. 3040/17 od 24. avgusta 2017. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbene zahteve odbio kao neosnovane.

Tužioci su izjavili reviziju 25. oktobra 2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je doneo osporenu revizijsku presudu Rev. 938/18 od 24. juna 2020. godine kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tužilaca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3040/17 od 24. avgusta 2017. godine.

U obrazloženju osporene revizijske presude, između ostalog, navedeno je: da je tužiocima privremeno oduzet predmet (jedan klip sa uškama za berač kukuruza) od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, o čemu je izdata potvrda, jer su optuženi da su izvršili krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu; da su oduzeti predmeti vraćeni vlasniku SZR „B.“ od strane službenog lica MUP; da su tužioci pravnosnažno oslobođeni optužbe; da je utvrđeno da su tužioci navedeni predmet kupili na Sajmu poljoprivrednih mašina u Rumi, ali da o istom ne poseduju račun; da su zbog oduzimanja hidrauličnog klipa bili onemogućeni da koriste sopstveni berač kukuruza, pa pošto se bave obradom zemlje, bili su primorani da plaćaju druga lica da im beru kukuruz zbog čega su tužbom od Republike Srbije zahtevali naknadu štete. Revizijski sud je ocenio: da činjenica da je krivični postupak koji je vođen protiv tužilaca okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom ne ukazuje, sama po sebi, na nezakonit i nepravilan rad organa tužene države prilikom privremenog oduzimanja predmeta povodom krivičnog postupka; da je drugostepeni sud pravilno zaključio da tužioci u ovoj parnici nisu dokazali da su organi tužene nezakonito i nepravilno postupali prilikom privremenog oduzimanja predmeta, a zatim prilikom vraćanja istog vlasniku, jer je za navedeno postupanje tužene postojalo ovlašćenje u smislu odredaba Zakona o krivičnom postupku; da je privremeno oduzet predmet vraćen vlasniku sa čije radne mašine je skinut, što je bio predmet utvrđenja veštačenjem u krivičnom postupku, a tužioci u parnici nisu dokazali, ni prezentovali dokaze u vidu računa, na osnovu koga bi se moglo zaključiti da su oduzeti predmet stekli od lica koje u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari na Sajmu poljoprivrednih mašina u Rumi, odnosno da su bili ispunjeni svi uslovi za sticanje od nevlasnika, propisani članom 31. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, u kom slučaju bi se vraćanje predmeta vlasniku moglo smatrati nepravilnim postupanjem organa tužene; da zbog napred navedenog tužioci nisu mogli steći pravo na naknadu štete koju su pretrpeli njihovim oduzimanjem i vraćanjem vlasniku u za to predviđenom postupku nadležnih organa.

4. Odredbom Ustava na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak pokrenut 26. decembra 2006. godine, kada su pok. M. P.(2), biv. iz Lajkovca, pravni prethodnik M. P.(1), ovde jednog od podnosilaca ustavne žalbe i Z. P. podneli tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan pred Vrhovnim kasacionim sudom donošenjem osporene revizijske presude Rev. 938/18 od 24. juna 2020. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao 13 i po godina, što prima facie može da ukaže da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora jeste bio relativno složen, te da je tokom trajanja postupka prvostepeni sud sproveo mašinsko veštačenje i poljoprivredno veštačenje, nalagao dopune istih, kao i saslušao veštake iz navedenih oblasti, saslušao veći broj svedoka, kao i tužioce u svojstvu stranaka, ali nalazi da nije bio složen u toj meri da bi se moglo opravdati navedeno trajanje parničnog postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, koji su imali procesno svojstvo tužilaca u postupku koji se vodio radi naknade štete, Ustavni sud smatra da su imali pravni interes da se o njihovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac M. P.(1) stupio u parnicu 17. maja 2016. godine, nakon što je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo rešenje P. 3289/15, kojim se nastavlja postupak koji je prekinut usled činjenice smrti tužioca M. P.(2), a nakon što je okončana ostavinska rasprava, te za univerzalne sukcesore oglašeni Z. P, sin ostavioca i M. P.(1), unuk ostavioca, sa udelima od po ½. Takođe, Sud nalazi da podnosioci svojim ponašanjem nisu doprineli dužini trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je parnični postupak šest meseci bio u prekidu zbog vođenja ostavinskog postupka nakon smrti tužioca M. P.(2), s čim u vezi Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je do dugog trajanja postupka došlo zbog odluke o njegovom prekidu kako bi se sačekao ishod drugih postupaka u slučaju da je i u tim postupcima bilo neopravdanog odugovlačenja i kašnjenja koje se može pripisati nacionalnim sudovima i organima (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.). Međutim, po nalaženju Ustavnog suda, pomenuta praksa ESLjP se ne može primeniti na posmatrani slučaj, jer u konkretnom slučaju ostavinski postupak nije nerazumno i neopravdano dugo trajao.

I pored navedenog, Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da su tokom parničnog postupka donete dve prvostepene presude, prva nakon više od šest godina koju je drugostepeni sud ukinuo i predmet vratio na prvostepeni postupak i druga doneta nakon deset godina, kao i da je tokom prvostepenog postupka utvrđen period neaktivnosti suda u trajanju od jedne godine i tri meseca (od 11. marta 2009. godine, kada je veštak mašinske struke dostavio dopunski nalaz i mišljenje sudu, do 13. jula 2010. godine, kada je održano sledeće ročište), kada sud ili nije zakazivao, ili nije održao zakazana ročišta, što su svakako činjenice koje su uticale na dužinu trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tač. 2. i 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to M. P.(1) u iznosu od 500 evra, a Z. P. u iznosu od 1600 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno je imao u vidu momenat kada je M. P, kao jedan od dva podnosioca, stupio u parnicu, te je imao u vidu životni standard u državi, kao i činjenicu da će utvrđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da osporene presude sadrže detaljne, jasne i dovoljne razloge za donete odluke, koja obrazloženja Ustavni sud ne smatra arbitrarnim, niti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporenih akata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog nerazumno dugog trajanja parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti