Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude u postupku koji traje preko 14 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1148/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D.O.O. za p, p. i u. "M.-M. " eksport import Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D.O.O. "M.-M. ", Č, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1/02 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu I. 167/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba D.O.O. "M.-M. ", Č, i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu I. 167/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Nalaže se Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tač. 1. i 2. okončao, kada se za to steknu zakonski uslovi.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.O.O. za p, p. i u . "M.-M . " e . i . Č . je preko punomoćnika D . R, advokata iz Č, 11. marta 2011. godine, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred ranijim Trgovinskim sudom u Čačku u predmetima P. 1/02 i I. 167/06. Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je P . "F . r . a . ", a.d. Č . podnelo predlog za izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe radi naplate novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave-fakture; da je Privredni sud u Kraljevu – Odeljenje u Čačku rešenjem IV. 570/99 od 8. novembra 1999. godine usvojio predloženo izvršenje; da je podnosilac izjavio prigovor protiv tog rešenja i dalje je postupak nastavljen kao po tužbi i vođen je pred Privrednim sudom u Kraljevu – Odeljenje u Čačku, odnosno pred Trgovinskim sudom u Čačku, u predmetu P. 1/02; da je 17. jula 2000. godine podnosilac podneo protivtužbu radi naknade štete u istom predmetu protiv "F . r . a . ", a.d. Č, a 22. marta 2004. godine je precizirao tužbeni zahtev; da je Trgovinski sud u Čačku doneo presudu P. 1/02 29. juna 2005. godine; da je drugostepena presuda Višeg trgovinskog suda Pž. 11152/05 doneta 22. februara 2006. godine; da je na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Čačku P. 1/02 od 29. juna 2005. godine i Višeg trgovinskog suda Pž. 11152/05 od 22. februara 2006. godine podnosilac ustavne žalbe 26. juna 2006. godine podneo predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Čačku radi naplate novčanog potraživanja; da je rešenjem Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 26. juna 2006. godine usvojen predlog za izvršenje; da je 11. jula 2006. godine podnosilac predložio da se izvršenje prvenstveno sprovede plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika te je taj podnesak dostavljen Narodnoj banci Srbije 13. jula 2006. godine; da je Agencija za privatizaciju 14. septembra 2006. godine naložila Narodnoj banci Srbije da prekine predmetni postupak izvršenja jer je izvršni dužnik u restrukturiranju i o tome je obavešten Trgovinski sud u Čačku koji nije doneo rešenje o prekidu postupka niti je preduzeo ni jednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja; da je podnosilac 15. maja, 16. maja i 31. maja 2007. godine predložio sprovođenje izvršenja, kao i da se Narodnoj banci Srbije naloži da prenese sredstva sa računa izvršnog dužnika na račun podnosioca; da je 6. marta 2008. godine podnosilac tražio da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima dužnika na računu Kosovsko-metohijske banke; da je zaključkom Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 7. marta 2008. godine naloženo Narodnoj banci Srbije da nastavi sa sprovođenjem izvršenja po rešenju I. 167/06 od 26. juna 2006. godine i da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na računu kod Kosovsko-metohijske banke; da je Narodna banka Srbije 12. marta 2008. godine obavestila sud da nisu u mogućnosti da postupe jer se radi o posebnom računu čije je izvršenje izuzeto zakonom; da je podnosilac više puta tražio da se sa računa Kosovsko-metohijske banke prebace sredstva, ali je Narodna banka Srbije odgovarala da je taj račun izuzet od izvršenja; da je 6. aprila 2010. godine podnosilac predložio promenu sredstava izvršenja, i to na nepokretnosti izvršnog dužnika i rešenjem Privrednog suda u Čačku I. 167/06 od 9. aprila 2010. godine usvojen je predlog za promenu sredstava izvršenja; da je rešenjem Privrednog suda u Čačku I. 167/06 od 15. aprila 2010. godine prekinut postupak izvršenja jer je odlukom Agencije za privatizaciju od 30. marta 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom; da je izvršni postupak počeo 26. juna 2006. godine i još uvek nije okončan; da su mu zbog dužine trajanja predmetnog parničnog i izvršnog postupka povređena označena ustavna prava. Zahtevao je materijalnu i nematerijalnu štetu i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Čačku P. 1/02 i I. 167/06 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- Uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Čačku P. 1/02 utvrđeno je sledeće:

Deoničko društvo "F. r . a . " iz Č . je 5. novembra 1999. godine podnelo Privrednom sudu u Kraljevu – Odeljenje u Čačku predlog za izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe, na osnovu verodostojne isprave-fakture, radi duga. Privredni sud u Kraljevu – Odeljenje u Čačku je 8. novembra 1999. godine usvojio predloženo izvršenje rešenjem Iv. 570/99.

Podnosilac je kao izvršni dužnik izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju i sud je rešenjem od 26. novembra 1999. godine stavio van snage rešenje o izvršenju Iv. 570/99 od 8. novembra 1999. godine. Predmet je dobio broj P. 345/99.

Tuženi, ovde podnosilac je 17. jula 2000. godine podneo protivtužbu, radi naknade štete. Zatim je predmet dobio broj P. 1/02.

Pred Privrednim sudom u Kraljevu – Odeljenje u Čačku ukupno je održano 25 ročišta za glavnu raspravu, dok 22 ročišta nije bilo održano, i to: četiri jer na strani tužioca i tuženog niko nije pristupio a uredno su pozvani, dva jer su stranke saglasno predložile odlaganje ročišta zbog postojanja mogućnosti dogovornog rešenja spora, jedno na zahtev sudskog veštaka radi dopune nalaza, jedno na zahtev tužioca za dobijanje roka za izjašnjenje na protivtužbu, šest jer neki od sudskih veštaka nije dostavio svoj nalaz, jedno jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka, dva zbog nedolaska veštaka, dva zbog odsustva postupajućeg sudije, tri zbog nedolaska pozvanih svedoka.

Na održanim ročištima je naloženo strankama da dostave svu potrebnu dokumentaciju, izvedeni su dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem većeg broja svedoka, veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka mašinske i veštaka ekonomske struke.

Presudom Trgovinskog suda u Čačku P. 1/02 od 29. juna 2005. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi-protivužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe da tužiocu-protivtuženom isplati iznos od 77.766,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i obavezan je tužilac-protivtuženi da podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade štete isplati iznos od 241.247,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbijen je protivtužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe u delu kojim je tražio da mu tužilac-protivtuženi na ime izmakle dobiti isplati iznos od 135.147,99 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac-protivtuženi da podnosiocu ustavne žalbe na ime troškova postupka isplati iznos od 203.685,20 dinara.

Presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 11152/05 od 22. februara 2006. godine, u stavu prvom izreke delimično je odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđena je prvostepena presuda Trgovinskog suda u Čačku P. 1/02 od 29. juna 2005. godine u stavu prvom izreke; u stavu drugom izreke ožalbena presuda je preinačena u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tužilac-protivtuženi da podnosiocu ustavne žalbe na ime izmakle dobiti isplati iznos od 135.147,99 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbijena je žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena je nižestepena presuda u stavu drugom izreke; u stavu četvrtom izreke preinačeno je rešenje o troškovima tako što je obavezan tužilac-protivtuženi da podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade troškova spora isplati iznos od 293.616,52 dinara.

Uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Čačku I. 167/06 utvrđeno je sledeće:

Na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Trgovinskog suda u Čačku P. 1/02 od 29. juna 2005. godine i Višeg trgovinskog suda Pž. 11152/05 od 22. februara 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je 26. juna 2006. godine podneo Trgovinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika P. "F . r . a . ", Č, radi naplate novčanog potraživanja, i to: popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, popisom, procenom i javnom prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, zabranom raspolaganja novčanim sredstvima izvršnog dužnika i isplatom na račun izvršnog poverioca. Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 26. juna 2006. godine usvojen je predlog za izvršenje.

Podneskom od 11. jula 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je predložio da se izvršenje prvenstveno sprovede plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i taj podnesak je dostavljen Narodnoj banci Srbije.

Dopisom Narodne banke Srbije od 18. septembra 2006. godine obavešten je Trgovinski sud u Čačku da je izvršni dužnik "F. r . a . " a.d , Č, u postupku restrukturiranja, tako da se rešenja koja se nalaze u blokadi dužnika ne izvršavaju.

Podneskom od 15. maja 2007. godine, podnosilac ustavne žalbe je predložio Trgovinskom sudu u Čačku nastavak izvršnog postupka i sprovođenje izvršenja, kao i da se Narodnoj banci Srbije naloži da prenese sredstva sa računa izvršnog dužnika na račun podnosioca ustavne žalbe.

Dopisom Narodne banke Srbije od 21. maja 2007. godine obavešten je Trgovinski sud u Čačku da postoji nalog za prekid postupka izvršenja po svim osnovama i nalozima prinudne naplate koji je dostavila Agencija za privatizaciju. U dopisu se dalje navodi da ukoliko sud smatra da treba nastaviti sa izvršenjem, mora da ispostavi nalog za dalji nastavak izvršenja rešenja I. 167/06.

Agencija za privatizaciju je svojim dopisom od 7. juna 2007. godine, postupajući po zahtevu Trgovinskog suda u Čačku od 24. maja 2007. godine, obavestila sud: da je, pozivajući se na odredbe člana 31. stav 2. i člana 33. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 45/05), uputila dopis Narodnoj banci Srbije – Odsek za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu kojim je naložila da se prekinu postupci izvršenja po svim osnovama i nalozima za prinudnu naplatu protiv subjekta privatizacije AD "F. r . a . " iz Č; da za konkretno preduzeće AD „F . r . a .“ iz Č. do 8. juna 2006. godine nije podneta ponuda na tender (odluka o metodu prodaje javnim tenderom doneta je 29. juna 2006. godine) te su mišljenja da navedeni subjekt privatizacije ispunjava uslove propisane navedenim čl. 31. i 33. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.

Podneskom od 31. maja i 18. juna 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je ponovo tražio nastavak sprovođenja izvršenja.

Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 19. juna 2007. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da nastavi sa sprovođenjem izvršenja po rešenju I. 167/06 od 26. juna 2006. godine.

Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku I. 167/07 od 8. februara 2008. godine naloženo je izvršnom dužniku da dostavi odluku o usvajanju programa restrukturiranja izvršnog dužnika jer je uvidom u veb-sajt Agencije za privredne registre sud utvrdio da nije upisana zabeležba da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja.

Podneskom od 6. marta 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je predložio da se nalogom za blokadu izvršnog dužnika obuhvati i račun kod Kosovsko-Metohijske banke.

Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 7. marta 2008. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da izvršenje po rešenju I. 167/06 od 26. juna 2006. godine sprovede na novčanim sredstvima na računu kod Kosovsko-Metohijske banke.

Dopisom Narodne banke Srbije od 12. marta 2008. godine vraćen je navedeni zaključak sa navodima da nisu u mogućnosti da po istom postupe, s obzirom na to da je navedeni tekući račun otvoren kao poseban račun na kome se vode sredstva čije je izvršenje izuzeto zakonom.

Podneskom od 20. marta i 1. aprila 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je ponovo tražio da se Narodnoj banci naloži sprovođenje izvršenja sa istog računa.

Dopisom Narodne banke Srbije od 7. aprila 2008. godine obavešten je sud da nisu u mogućnosti da sprovedu izvršenje rešenja I. 167/06, s obzirom na to da su sredstva na navedenom računu Kosovsko-metohijske banke izuzeta od izvršenja.

Dopisom Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 10. aprila 2008. godine zatraženo je od Kosovsko-Metohijske banke izjašnjenje o razlozima nesprovođenja izvršenja sa računa AD "F. r . a .", Č. Dopisom Kosovsko-Metohijske banke od 19. aprila 2008. godine obaveštava se Trgovinski sud u Čačku da su sredstva koja se vode na ovom računu izuzeta od izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu.

Podneskom od 27. januara 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je ponovo tražio da se Narodnoj banci naloži sprovođenje izvršenja.

Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku I. 167/06 od 28. januara 2009. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da izvršenje po rešenju I. 167/06 od 26. juna 2006. godine sprovede na novčanim sredstvima dužnika na računu kod Kosovsko-Metohijske banke.

Dopisom Narodne banke Srbije od 3. februara 2009. godine ponovo je vraćen zaključak sa navodima da nisu u mogućnosti da po istom postupe, s obzirom na to da je banka ovaj račun izuzela od izvršenja.

Agencija za privatizaciju je dopisom od 9. aprila 2009. godine obavestila Trgovinski sud u Čačku da se AD „F. r . a .“ iz Č. ne nalazi u postupku restrukturiranja već je za to preduzeće doneta odluka o tenderu kao metodu prodaje akcija prenetih Akcijskom fondu.

Podneskom od 6. aprila 2010. godine podnosilac ustavne žalbe je predložio sudu promenu sredstava izvršenja tako da se izvršenje sprovede na nepokretnosti dužnika i rešenjem Privrednog suda u Čačku I. 167/06 od 9. aprila 2010. godine usvojen je predlog za promenu sredstava izvršenja po rešenju Trgovinskog suda u Čačku I. 167/2006 od 26. juna 2006. godine, tako što se isto izvršenje obustavlja na novčanim sredstvima dužnika i određuje izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Odlukom Agencije za privatizaciju br. 10-1375/10-707/03 od 30. marta 2010. godine pokrenut je postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku I. 167/06 od 15. aprila 2010. godine prekinut je postupak izvršenja po rešenju I. 167/06 od 9. aprila 2010. godine u vezi rešenja I. 167/06 od 26. juna 2006. godine jer se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja.

Podnosilac je 16. maja 2011. godine tražio nastavak postupka izvršenja navodeći kao razlog to da se na osnovu pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda dozvoljava nastavak postupka izvršenja prema dužnicima u restrukturiranju, po osnovu predloga poverilaca koji svoje potraživanje zasnivaju iz radnog odnosa, smatrajući da se time dovode u neravnopravan položaj komercijalni poverioci.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku I. 167/06 od 31. maja 2011. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za nastavak postupka izvršenja.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i osdluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbama člana 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbom člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbom člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju, do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.), da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi orani nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog zakona o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Odlukom Ustavnog suda IUz-95/2013 od 14. novembra 2013. godine utvrđeno je da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 119/12) nije u saglasnosti sa Ustavom, a Rešenjem Ustavnog suda IUz-95/2013 od 14. novembra 2013. godine odloženo je objavljivanje navedene Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ za šest meseci od dana njenog donošenja.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku koji je usledio nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu „Hornsby protiv Grčke“, broj aplikacije 18357/91, stav 40.) Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka u predmetnom izvršnom postupku koji i dalje nije okončan uzme u obzir celokupni period trajanja pravnosnažno okončanog parničnog postupka koji je prethodio osporenom izvršnom postupku.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci zajedno traju 14 godina i pet meseci i da izvršni postupak i dalje nije okončan.

Ustavni sud nalazi da je predmetni parnični postupak trajao šest godina i tri meseca, što predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, iako je parnični sud u kratkim vremenskim razmacima zakazivao ročišta koja su u velikom broju i održana, ukupno trajanje parničnog postupka od preko šest godina predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo dužini trajanja parničnog postupka, imajući u vidu njegovu odgovornost zbog šest neodržanih ročišta jer na četiri ročišta nije pristupio, dok dva ročišta nisu održana na saglasan predlog stranaka zbog pokušaja mirnog rešenja spora.

U pogledu osporenog izvršnog postupka, utvrđeno je da je predmetni postupak pokrenut 26. juna 2006. godine, i nije okončan, ni posle sedam godina i deset meseci što predstavlja nerazumno trajanje izvršnog postupka. Naime, od podnetog predloga za izvršenje 26. juna 2006. godine, sud je posle četiri godine prekinuo postupak izvršenja jer se izvršni dužnik nalazio u postupku restrukturiranja, i u navedenom četvorogodišnjem periodu do prekida postupka nije sproveo predmetno izvršenje ni pored brojnih urgencija podnosioca. Dakle, izvršni postupak traje skoro osam godina, što predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud ukazuje da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka jer je tokom postupanja insistirao na sprovođenju izvršenja na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a tek posle četiri godine kada je već bio pokrenut postupak restrukturiranja izvršnog dužnika predložio je promenu sredstava izvršenja, i to na nepokretnosti izvršnog dužnika, što je izvršni sud i usvojio.

6. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ovo ustavno pravo ni na koji način nije moglo biti povređeno u parničnom postupku, imajući u vidu da je parnični sud odlučio u njegovu korist. Prema stanovištu Ustavnog suda, isključivo zbog neizvršenja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u izvršnom postupku podnosiocu je povređeno pravo na mirno uživanje imovine.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od osam godina predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1/02 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu I. 167/06 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je na osnovu člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu. Takođe, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu I. 167/06 povređeno pravo iz člana 58. stav 1. Ustava, tako da je u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenih ustavnih prava naložio Privrednom sudu u Čačku da, kada se za to steknu zakonski uslovi, preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnih postupaka, kao i doprinos podnosioca njihovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da je taj zahtev preuranjen imajući u vidu da izvršni postupak i dalje nije okončan, te je u tački 5. izreke zahtev za naknadu materijalne štete odbačen, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu ( i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti