Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao devet godina i dva meseca. U preostalom delu, koji se odnosi na pravičnost suđenja i pravnu sigurnost, žalba je odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda Snežana Marković, zamenik predsednika Veća i sudije Miroslav Nikolić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. C . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M. C . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu K. 512/11 povređeno pravo podnos ioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom r oku, zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. C . iz Beograda podne o je Ustavnom sudu, 14. decembra 201 7. godine, preko punomoćnika P . S , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 512/11 od 31. januara 2017. godine i presude Apelacinog suda u Novom Sadu Kž.1. 552/17 od 11. oktobra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava.

M. C . je podneo Ustavnom sudu, 15. decembra 2017. godine, preko napred navedenog punomoćnika, dopunu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu K. 512/11 Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe dostavio je Ustavnom sudu, 11. jula 2018. godine, dopunu ustavne žalbe u kojoj osporava presudu Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Kzz, 19/18 od 21. februara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, kao i zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava. U zahtevu je izneto da „s obzirom na napred navedeno, predlažemo Ustavnom sudu da donese odluku kojom se usvaja ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 19/18 od 21 . februara 2018. godine, da utvrdi povredu prava na pravično suđenje, povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, a koja su garantovana odredbama čl. 32. i 34. Ustava i poništi navedenu presudu, te da odredi da se otklone štetne posledice u određenom roku, kao i da se okrivljenom dosudi pravična novčana naknada u iznosu od 50.000 dinara po godini suđenja i usvoje troškovi postupka pred Ustavnim sudom“.

Takođe, podnosilac je, 17. jula 2018. godine, dostavio podnesak uz koji je dostavio dokaz o blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na presudu Vrhovnog kasacionog suda.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su „pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje ostale nedovoljno razjašnjene, pre svega ko je glavni izvođač radova, da li postoji Elaborat o zaštiti na radu i da li su ispred glavnog izvođača bili zaduženi za bezbednost na radu Z.G, G.M. i M.B“; da je „izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima, nema razloge o odlučnim činjenicama, a dati su nejasni i međusobno protivrečni“; da su pojedine činjenice ostale nedovoljno razjašnjene; da je period od deset godina, koliko je trajao osporeni krivični postupak, neopravdano dug period, te da pri tom okrivljeni i njegov branilac nisu nijednom izostali sa ročišta.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih prava, da poništi osporene presude, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nemateri jalne štete, kao i na naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta K. 512/11 Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji utvrdio:

- da je rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi Ki. 344/07 od 22. maja 2008. godine određeno da se sprovede istraga protiv okrivljenog B. F . zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi Ki. 344/07 od 21. avgusta 2008. godine određeno da se sprovede istraga protiv okrivljenog M. C, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika;

- da su u toku istrage saslušani okrivljeni, ispitano je više svedoka, pribavljena je neophodna dokumentacija, te obavljeno jedno veštačenje;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi 5. maja 2011. godine podiglo optužnicu Kt. 361/07 protiv B. F . i M . C;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 1010/11 od 22. juna 2011. godine odbijen kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog M. C . izjavljen protiv optužnice Kt. 361/07 od 5. maja 2011. godine;

- da se krivični postupak vodio u predmetu K. 512/11 Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici;

- da glavni pretres određen za 21. decembar 2011. godine nije održan zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe;

- da 8. februara 2012. godine glavni pretres nije održan;

- da je Osnovno javno tužilaštvo aktom Kt. 361/07 od 28. marta 2012. godine izvršilo izmenu i preciziralo dispozitiv optužnice, a iz kojih razloga pretres od 28. marta 2012. godine nije održan ;

- da je dva puta glavni pretres održan, i to 30. aprila i 1. avgusta 2012. godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 512/11 od 27. septembra 2012. godine glavni pretres odložen na neodređeno vreme;

- da su spisi predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 512/11 dostavljeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu 16. oktobra 2012. godine, a vraćeni 21. januara 2013. godine;

- da je 23. aprila 2013. godine glavni pretres održan;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 512/11 od 19. juna 2013. godine glavni pretres zakazan za 27. jun 2013. godine, ali je odložen zbog sprečenosti branioca i okrivljenog, a po podnesku dostavljenom sudu, te da je ponovo zakazan za 1. avgust 2013. godine;

- da do kraja 2013. godine pretres nije održan tri puta, a 7. novembra 2013. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenih i branilaca , uz konstataciju na zapisniku da su „svi uredno pozvani na zapisniku od 19. septembra 2013. godine“;

- da je u toku 2014. godine glavni pretres održan jed anput, dok šest puta nije održan, a 6. avgusta 2014. godine nije održan zbog nedolaska branioca podnosioca ustavne žalbe – advokata Petra Stojanovića i dva svedoka ;

- da u toku 2015. godine glavni pretres nije održan tri puta, pri čemu jedanput (22. jul 2015. godine) nije održan iz razloga nedolaska podnosioca ustavne žalbe (dostava uredna), njegovog branioca (dostava uredna), troje svedoka i dva predstavnika oštećenih pravnih lica „M .“ i „K.“;

- da je u toku 2016. godine glavni pretres održan pet puta, a takođe je održan i 31. januara 2017. godine;

- da je osporenom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 512/11 od 31. januara 2017. godine okrivljeni B. F . oglašen krivim da je učinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi sa članom 278. st. 2. i 4. Krivičnog zakonika, a okrivljeni M. C . da je učinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi sa članom 278. st. 2. i 4.Krivičnog zakonika i posledično su im izrečene kazne zatvora u trajanju od po devet meseci, a koje kazne će se izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, koje prostorije ne smeju napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da ako okrivljeni jednom u trajanju od više od šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazna zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazna zatvora;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 552/17 od 11. oktobra 2017. godine odbijene kao neosnovane žalbe i prvostepena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 512/11 od 31. januara 2017. godine je potvrđena;

- da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 19/18 od 21. februara 2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B. F . u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, a povodom tog zahteva za zaštitu zakonitosti, po službenoj dužnosti, na osnovu člana 489. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku u odnosu na okrivljenog M . C . preinačen e su presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 512/11 od 31. januara 2017. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 552/17 od 11. oktobra 2017. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je Vrhovni kasacioni sud opisane krivičnopravne radnje za koje su okrivljeni oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 281. stav 2. u v ezi stava 1. Krivičnog zakonika, dok je navedeni zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M . C . u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika odbio kao neosnovan, a u ostalom delu zahteve odbacio kao nedozvoljene. Stavom drugim izreke osporene presude zahtev za zaštitu zakonitosti M. C . je odbačen kao nedozvoljen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 34. st. 1, 2, 3, 4. i 5. Ustava utvrđeno je : da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom, da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda , da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo, kao i da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe pokrenut rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi Ki. 344/07 od 21. avgusta 2008. godine, a kojim je određeno da se sprovede istraga protiv podnosioca zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika . Osporeni postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 552/17 od 11. oktobra 2017. godine. Dakle, krivični postupak je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe trajao devet godina i dva meseca .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Naime, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka od devet godina i dva meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Pri tome, Ustavni sud prvo ističe da je prvostepena presuda doneta tek 31. januara 2017. godine, nakon osam godina i pet meseci suđenja. Drugo, u toku glavnog pretresa promenjeno je troje postupajućih sudija, pri čemu je pretres nekoliko puta počeo iznova. Treće, od ukupno 27 puta zakazivanog, glavni pretres nije održan 15 puta, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i dinamiku zakazivanja glavnog pretresa, kao i štrajk advokata. Četvrto, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da su se spisi predmeta K. 512/11 nalazili u Prvom osnovnom sudu u Beogradu od 16. oktobra 2012. do 21. januara 2013. godine, ali ocenjuje da se ova činjenica ne može staviti na teret podnosiocu ustavne žalbe.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka – težinu krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret , da je saslušan veliki broj svedoka, izvršen uvid u obimnu dokumentaciju i sprovedeno jedno veštačenje, ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, moglo biti od značaja samo kod utvrđivanja visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe podneskom od 11. jula 2018. godine tražio naknadu nematerijalne štete, prilikom osporavanja presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 19/18 od 21. februara 2018. godine, a koja u odnosu na podnosioca ustavne žalbe nije predstavljala delotvorno pravno sredstvo.

Ustavni sud napominje da je članom 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 14. decembra 2017. godine, a da je zahtev za naknadu nematerijalne štete istaknut tek 11. jula 2018. godine, Sud je ocenio da je ovaj zahtev neblagovremen. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ovaj zahtev odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, iz čl. 32. i 34. Ustava , Ustavni sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u osporenim presudama Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 512/11 od 31. januara 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 552/17 od 11. oktobra 2017. godine.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava iz čl. 32. i 34. Ustava već ocenjena kao neosnovan a od strane i prvostepenog i žalbenog suda, o čemu donete presude sadrže jasna, precizna i razumljiva obrazloženja, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označen ih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu i u ovom delu, odlučujući takođe kao u drugom delu izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti