Povreda prava na pravično suđenje zbog primene pravila o zabrani preinačenja na gore

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Višeg suda. Drugostepeni sud je povredio pravo na pravično suđenje jer je, postupajući po žalbi samo tuženog, doneo odluku koja je za njega nepovoljnija od prvostepene presude.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11484/2018
27.01.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predškolske ustanove „N.“, sa sedištem u Kragujevcu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. januara 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predškolske ustanove „N.“ i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 249/17 od 8. avgusta 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom član a 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Višeg suda u Kragujevcu Gž. 249/17 od 8. avgusta 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljeno j protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8460/16 od 25. oktobra 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Predškolska ustanova „N.“, sa sedištem u Kragujevcu , podnel a je Ustavnom sudu, 10. oktobra 2018. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž. 249/17 od 8. avgusta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je, prilikom donošenja osporene drugostepene presude, Viši sud u Kragujevcu zanemario to što je žalbu izjavio samo podnosilac, zbog čega prvostepenu presud u nije mog ao da ukine u nepobijanom delu, tačnije, da je ispituje i u delu koji je postao pravnosnažan.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, nakon izvršenog uvid a u spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8460/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Maloletni N. G . iz Kragujevca je 20. decembra 2013. godine, u svojstvu tužioca, podneo Osnovnom sudu u Kragujevcu tužbu protiv Predškolske ustanove „N., ovde podnosioca ustavne žalbe, i Grada Kragujevca , radi naknade nematerijalne štete.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 2903/14 od 25. septembra 2015. godine obavezana je prvotužen a da maloletnom tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati po 150.000 dinara za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah (stav prvi izreke) , dok je tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženo g odbijen kao neosnovan (stav drugi izreke) ; stavom trećim izreke obavezana je prvotužena da maloletnom tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi prvotužene, Viši sud u Kragujevcu je doneo rešenje Gž. 52/16 od 28. marta 2016. godine, kojim je ukinuo navedenu prvostepenu presudu u prvom i trećem stavu izreke, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluči vanje.

Osnovni sud u Kragujevcu je u ponovnom postupku doneo presudu P. 8460/16 od 25. oktobra 2016. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev maloletnog tužioca, pa je tuženu obavezao da mu na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 95.000 dinara , a na ime pretrpljenog straha iznos od 100.000 dinara, sa zateznom kamatom od dana prvostepenog presuđenja do konačne isplate (stav 1. izreke) , dok je stavu 2. izreke odbijen tužbeni zahtev za isplatu preko dosuđenih do traženih iznosa naknade nematerijalne štete, i to za pretrpljene fizičke bolove još 55.000 dinara i na ime straha još 50.000 dinara, a stavom 3. izreke tužena je obavezana da maloletnom tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Tužena je 7. decembra 2016. godine izjavila žalbu protiv st. 1. i 3. izreke navedene prvostepene presude. Maloletni tužilac nije podnosio žalbu, kao ni odgovor na žalbu tužene.

Viši sud u Kragujevcu, kao nadležan drugostepeni sud, otvorio je raspravu, u okviru koje je održano jedno ročište (8. avgusta 2018. godine). Nakon odbijanja predlog a tužene da se u dokaznom postupku sasluša maloletni tužilac u svojstvu parnične stranke, kao i nekoliko maloletnih svedoka, postupajuće veće Višeg suda u Kragujevcu je zaključilo raspravu pred drugostepenim sudom.

Osporenom presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 249/17 od 8. avgusta 2018. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8460/16 od 25. oktobra 2016. godine (stav 1. izreke), pa je o zahtevima stranaka odlučeno tako što je tužena obavezana da maloletnom tužiocu za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah isplati po 120.250 dinara, sa zateznom kamatom počev od dana prvostepenog presuđenja do konačne isplate (stav 2. izreke) , dok je u stavu 3. izreke odbijen tužbeni zahtev za isplatu, preko dosuđenih do traženih iznosa, za oba vida nematerijalne štete još po 29.750 dinara , a stavom 3. izreke obavezana je tužena da maloletnom tužiocu naknadi sve troškove parničnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 367. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) (u daljem tekstu: ZPP) , koji se u konkretnom slučaju primenjivao, propisano je da blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom. Odredbama člana 387. ZPP propisano je: da drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave da – 1) odbaci žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu, 2) odbije žalbu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu, 3) ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, 4) ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu, 5) preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, 6) usvoji žalbu, ukine presudu i odluči o zahtevima stranaka (stav 1.); da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav 3.); da d rugostepeni sud nije vezan predlogom iz žalbe kako treba da odluči (stav 4.) . Odredbom člana 395. ZPP je propisano da drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se njima is ključivo ukazuje na to da Viši sud u Kragujevcu, u postupku po žalbi koju je izjavio samo podnosilac ustavne žalbe, ne i tužilačka strana, nije mogao da ispituje prvostepenu presudu u delu koji nije pobijan žalbom.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj. Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti. Evropski sud, takođe, ima izražen stav da greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može apriori narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da građanski sudski postupak u pravnom sistemu Republike Srbije, pored ostalog, karakteriše procesno pravil o reformatio in peius, prema kome za parničnu stranku koja se žali odluka drugostepenog suda ne sme biti manje povoljna od pobijane prvostepene odluke, ukoliko se samo ta stranka žalila (član 395. ZPP). Navedeno pravilo jednako važi bez obzira na to da li se drugostepena odluka donosi u sednici veća ili na osnovu održane rasprave. Polazeći od toga, Ustavni sud zaključuje da je Viši sud u Kragujevcu podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava time što je po njegovoj žalbi protiv prvostepene presude , kojom je obavezan na isplatu određeni h iznosa naknade nematerijalne štete , doneo odluku koja je očigledno nepovoljnija za njega kao jedinog žalioca u konkretnoj pravnoj stvari . Takođe, po shvatanju Suda, na taj način je istovremeno izmenjen i deo prvostepene presude koji je postao pravnosnažan – odbijajući deo prvostepene presude koji podnosilac ustavne žalbe nije osporio podnetom žalbom, niti je imao pravni interes za izjavljivanje žalbe u tom delu , što je u suprotnosti sa procesnim pravilom po kome žalba sprečava nastupanje pravnosnažnosti prvostepene odluke samo u delu koji se pobija žalbom (član 367. stav 2. ZPP).

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporen e drugostepen e presude i određivanjem da Viši sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8460/16 od 25. oktobra 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica povrede prava .

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog primene pravila o zabrani preinačenja na gore

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti