Sudska praksa

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene prava o odgovornosti države

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i poništio presude Višeg suda u Leskovcu. Sud je pogrešno primenio pravo zahtevajući od tužilaca da dokažu uzročno-posledičnu vezu između dugog trajanja stečajnog postupka i nastale štete, iako se ona u tim slučajevima pretpostavlja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalbama J. M, N . S, G . L, S . Đ, S . C, Lj . S . i S . P, svi h iz Leskovca, i Z . F . iz Grdelice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 538/18 od 27. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 538/18 od 27. septembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbama stranaka podnete protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 119/17 od 27. jula 2018. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba N . S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 527/18 od 4. oktobra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 527/18 od 4. oktobra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbama stranaka podnete protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 10/18 od 5. juna 2018. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba G . L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 546/18 od 4. oktobra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 546/18 od 4. oktobra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 142/17 od 29. maja 2018. godine .

7. Usvaja se ustavna žalba S . Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 549/18 od 8. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 549/18 od 8. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 128/17 od 29. maja 2018. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba S . C . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 594/18 od 27. novembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

10. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 594/18 od 27. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbama stranaka podnete protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 135/17 od 5. juna 2018. godine.

11. Usvaja se ustavna žalba Lj . S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 621/18 od 11. decembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

12. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 621/18 od 11. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 98/17 od 5. septembra 2018. godine.

13. Usvaja se ustavna žalba S . P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 547/18 od 13. decembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

14. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 547/18 od 13. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 101/17 od 29. maja 2018. godine .

15. Usvaja se ustavna žalba Z . F . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 29/19 od 26. februara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

16. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 29/19 od 26. februara 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 141/17 od 15. novembra 2018. godine.

17. Odbijaju se kao neosnovan i zahtev i podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu nematerijalne štete.

18. Odbacuju se zahtev i podnosi laca ustavnih žalbi za naknadu materijalne štete.

19. Odbacuju se zahtev podnosi laca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. M . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 10. oktobra 2018 . godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 1. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

2. N. S . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 26. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 3. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

3. G. L . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 26. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 5. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

4. S. Đ . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 10. decembra 2018. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 7. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

5. S. C . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 10. decembra 2018. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 9. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

6. Lj. S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 26. decembra 2018. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 11. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

7. S. P . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 23. januara 2019. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 13. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

8. Z. F . iz Grdelice podneo je Ustavnom sudu, 13. marta 2019. godine, preko punomoćnika N . J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta iz tačke 15. izreke odluke, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede navedenog ustavnog prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

9. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama, radi jedinstvenog postupanja.

Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, poništi osporene presude, kao i pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, te na troškove za sastav ustavne žalbe.

10. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

11. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojen su prigovor i podnosi laca ustavnih žalbi radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom , u kojem su mu priznata potraživanja po osnovu rada.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu odbijene su kao neosnovane žalbe podnosilaca ustavnih žalbi i potvrđene presude Osnovnog suda u Leskovcu kojima su odbijeni kao neosnovan i njihovi tužbeni zahtev i, kojim su tražili da se obavež e tužena Republika Srbija da im isplati novčane iznose, na ime imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. U obrazloženju osporenih presuda je navedeno: da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države i merila za ocenu trajanja suđenja, u smislu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku; da kada se radi o imovinskoj šteti dokazuje se da je šteta nastala kao posledica dugog trajanja postupka, tj. da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, primenom pravila o adekvatnoj uzročnosti ; da nije dokazano postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je pretrp ljena imovinska štetu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka.

12. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

13. Razmatrajući ustavne žalbe u odnosu na osporen e presud e, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci navode o povredi prava na imovinu, u suštini, zasniva ju na tvrdnji o nepravičnoj primeni relevantnog prava. Imajući u vidu sadržinu i zahtev e ustavnih žalbi , iako se podnosioci nisu formalno pozvali na povredu prava na pravično suđenje , Ustavni sud je osnovanost navoda o nepravičnoj primeni relevantnog prava prilikom odlučivanja o predmetnim tužbenim zahtevima ispitivao u okviru ustavnopravnih garancija prava na pravično suđenje.

Kada je reč o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U navedenoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Ev ropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

14. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je presudama Višeg suda u Leskovcu podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavne žalbe, odlučujući kao u tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13. i 15. izreke.

15. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu i određivanjem da Viši sud u Leskovcu u ponovnom postupku donese nove odluke o žalbama podnosilaca, odnosno stranaka ( tač. 2, 4. i 10.) podnetih protiv presuda Osnovnog suda u Leskovcu . Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14. i 16. izreke.

16. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na imovinu, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporen e presud e, tako da će se o osnovanosti tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

17. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ove zahteve, odlučujući kao u tački 17 . izreke.

18. Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenih ak ata, te da će se u tim postupcima odlučivati o pravu na naknadu imovinske štete. Iz navedenih razloga nema osnova da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Z akona o Ustavnom sudu, u tački 18. izreke, odbacio zahtev e za naknadu materijalne štete.

19. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zako na o Ustavnom sudu, odbacio ove zahtev e, rešavajući kao u tački 19. izreke.

20. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu