Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer punomoćnik podnosioca u ostavljenom roku nije otklonio nedostatke koji sprečavaju postupanje. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge niti dokaze kojima bi se potkrepile tvrdnje o povredi prava, poput nejednakog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Antića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

 

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nebojše Antića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1514/09 od 11. novembra 2009. godine.

 

O b r a z lo ž e nj e

1. Nebojša Antić iz Subotice je 7. januara 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1514/09 od 11. novembra 2009. godine, zbog povrede ustavnog načela zajemčenog odredbom člana 22. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, prava na naknadu nematerijalne štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je Opštinski sud u Subotici podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravično suđenje i „učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 8. time što su prvostepena presuda i kompletni spisi prvostepenog predmeta napisani latiničnim pismom“; da su „pogrešni... stavovi prvostepenog suda, a sa kojima se složio i drugostepeni sud“; da su „u sporovima sa tužbenim zahtevom iste prirode, protiv iste tužene, pravilno usvojeni tužbeni zahtevi“ čime je, navodno, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i da „uloženi pravni lekovi, tokom sudskog postupka (žalba i revizija) nisu bili delotvorni“.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odnosno da nisu dostavljeni prepisi presude Opštinskog suda u Subotici P.1. 226/07 od 14. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž.1. 97/09 od 3. jula 2009. godine, kao i prepisi odluka, kako nižestepenih sudova, tako i prepisi revizijskih odluka donetih u predmetima navedenim u ustavnoj žalbi, a kojima podnosilac ustavne žalbe dokazuje povredu prava na jednaku zaštitu iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 2. marta 2010. godine obavestio punomoćnika podnosioca ustavne žalbe o svim nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po podnetoj ustavnoj žalbi i naložio mu da u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi dokaze koji su od značaja za odlučivanje, a takođe upozorio da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po nalogu Ustavnog suda.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, advokat Olivera Jovanić je 22. marta 2010. godine dostavila podnesak uz koji je priložila presudu Opštinskog suda u Subotici P.1. 226/07 od 14. aprila 2009. godine i navela da „ujedno moli za produženje roka za dostavljanje prepisa presude Okružnog suda u Subotici, s obzirom da je i podnosiocu dostavljena drugostepena odluka u kopiji, a zbog reforme pravosuđa..., bio je ograničen pristup predmetima u pisarnici...“. Takođe, „iz istih razloga“ traži produženje roka za dostavljanje odluka donetih u predmetima navedenim u ustavnoj žalbi, a „naročito jer je reč o više godina arhiviranim predmetima, i to u drugim gradovima“.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1514/09 od 11. novembra 2009. godine odbijena revizija podnosioca ustavne žalbe kao tužioca, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž.1. 97/09 od 3. jula 2009. godine. U ustavnoj žalbi se ne navode ustavnopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa istaknutim povredama prava zajemčenih odredbama čl. 32, 35. i 36. Ustava. Naime, povreda prava na pravično suđenje se obrazlaže time što su „prvostepena presuda i kompletni spisi prvostepenog predmeta napisani latiničnim pismom“, iako je ustavnom žalbom osporena presuda Vrhovnog suda Srbije doneta po reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv drugostepene, a time, posredno, i prvostepene presude Opštinskog suda u Subotici. Po oceni Ustavnog suda, navedeni razlozi se, sa jedne strane, ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa osporeni aktom, niti se, sa druge strane, mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, imajući u vidu da je, bez obzira na razloge ustavne žalbe, podnosilac koristio sve zakonske mogućnosti da pred višim sudovima ostvaruje zaštitu svojih prava. Dalje, povreda prava na naknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa obrazlaže se time da su „pogrešni... stavovi prvostepenog suda, a sa kojima se složio i drugostepeni sud“, pri čemu su detaljno izneti razlozi zašto su, po mišljenju podnosioca, ti stavovi pogrešni. Ovi navodi ne mogu se, po oceni Ustavnog suda, smatrati ustavnopravnim razlozima koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog prava iz člana 35. Ustava, već predstavljaju izraz subjektivnog shvatanja podnosioca ustavne žalbe o tome kako su postupajući sudovi trebali da ocene utvrđeno činjenično stanje i tumače odredbe materijalnog prava. Takođe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava nije potkrepio dostavljanjem dokaza u prilog ovih tvrdnji, odnosno prepisa nižestepenih i revizijskih odluka donetih u predmetima čiji su poslovni brojevi navodeni u ustavnoj žalbi, kako je to u nalogu Suda zahtevano, što je osnovna pretpostavka da se navod o različitom postupanju sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama učini ustavnopravno utemeljenim. Konačno, ustavna žalba ne sadrži ni ustavnopravne razloge u pogledu istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer osporeni akt očigledno potvrđuje da je podnosilac imao i iskoristio pravo na sudsku zaštitu, pa čak i pravo na korišćenje vanrednog pravnog sredstva o čijoj osnovanosti je odlučivao Vrhovni sud Srbije.

5. Imajući u vidu da punomoćnik podnosioca ustavne žalbe u ostavljenom roku nije postupio po nalogu Ustavnog suda kojim je traženo da se otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić