Odluka Ustavnog suda o pravu na jednaku zaštitu prava u sporovima za naknadu štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse. Sudovi su donosili različite odluke u istovetnim sporovima za naknadu štete zbog nemogućnosti obavljanja auto-taksi delatnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-115/2011
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Boro Dragosava iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Boro Dragosava izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Upr. 61/10 od 5. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragosav Boro iz Beograda je 8. januara 2011. godine, preko punomoćnika Željka Damjanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Upr. 61/10 od 5. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 34. stav 4. i člana 58. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je nakon što je pravnosnažno obustavljen prekršajni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, jer nije bilo dokaza da je izvršio prekršaj iz člana 369. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, prvostepeni carinski organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka odredio ponavljanje tog postupka. Dalje se navodi da je u ponovljenom postupku na štetu podnosioca ustavne žalbe izmenjeno pravnosnažno rešenje doneto u ranijem postupku, tako što je podnosilac oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 341. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona. Ističe se da saglasno odredbama člana 34. stav 4. Ustava i člana 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, nije postojala bilo kakva mogućnost da u postupku po vanrednom pravnom leku pravnosnažno rešenje bude izmenjeno na štetu podnosioca ustavne žalbe, što je Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju osporene presude potpuno prevideo. Kako je povodom istih činjenica protiv podnosioca dva puta vođen prekršajni postupak i donete su dve potpuno različite odluke, podnosilac ustavne žalbe smatra da je postupljeno suprotno opštem pravnom načelu ne bis in idem. Konačno, navodi se da je oduzimanjem putničkog motornog vozila i donošenjem odluke o novčanoj kazni u visini od 1.500.000,00 dinara povređeno pravo podnosioca na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je rešenjem Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Kragujevac P-777/06, 48, 79/07 od 9. marta 2007. godine obustavljen prekršajni postupak pokrenut protiv okrivljenog Boro Dragosava, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 369. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona.

Rešenjem Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Kragujevac P-441, 932, 933/07 od 17. aprila 2008. godine, u stavu prvom izreke, ukinuto je u celosti rešenje Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Kragujevac P-777/06, 48, 79/07 od 9. marta 2007. godine, dok je u stavu drugom izreke prvookrivljeni Boro Dragosav, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 341. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, učinjen u vreme, na način i u mestu bliže označenom u izreci tog rešenja, i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 1.500.000,00 dinara, uz obavezu uplate troškova prekršajnog postupka, te mu je, na osnovu člana 385. stav 1. Carinskog zakona, izrečena zaštitna mera oduzimanja robe koja je predmet prekršaja.

Rešenjem Ministarstva finansija PŽC 1473/2008 od 8. januara 2009. godine, u stavu drugom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog Boro Dragosava i njegovog branioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Upr. 61/10 od 5. novembra 2010. godine odbijen je kao neosnovan zahtev branioca kažnjenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za vanredno preispitivanje pravnosnažnog drugostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 34. stav 4. Ustava utvrđeno je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbom člana 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SFRJ", broj 7/71) je propisano da niko ne može biti gonjen ili kažnjen zbog krivičnog dela u vezi kojeg je već bio oslobođen krivice ili osuđen pravnosnažnom presudom prema zakonu i krivičnom postupku svake zemlje.

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava obrazlaže time što je u postupku po zahtevu za ponavljanje prekršajnog postupka pravnosnažno rešenje izmenjeno na njegovu štetu.

Ustavni sud ukazuje na to da je upravo odredbom člana 34. stav 5. Ustava utvrđeno da je, izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu sa kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. Prema oceni Ustavnog suda, odredba člana 34. stav 5. Ustava predstavlja izuzetak u odnosu na odredbu člana 34. stav 4. Ustava, čija povreda se ističe u ustavnoj žalbi, a kojom se zabranjuje ponovno vođenje krivičnog i drugog kaznenog postupka, odnosno jemči opšte pravno načelo ne bis in idem i treba je, kao i svaki izuzetak, tumačiti naročito restriktivno. Dakle, odredba člana 34. stav 5. Ustava dopušta ograničenje prava na pravnu sigurnost, zajemčenog u ostalim stavovima istog člana Ustava i dopušta mogućnost ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka protiv nekog lica (Ustavni sud konstatuje da je istovetan stav već izrazio u Rešenju Už-1149/2011 od 9. juna 2011. godine).

Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da odredba člana 34. stav 4. Ustava podnosiocu ustavne žalbe ne jemči pravo da rešenje kojim je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen neće biti u ponovljenom prekršajnom postupku izmenjeno na njegovu štetu, ukoliko se, u smislu odredbe člana 34. stav 5. Ustava, otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme vođenja obustavljenog prekršajnog postupka, mogle bitno da utiču na njegov ishod.

Imajući u vidu da je prekršajni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno obustavljen u odnosu na prekršaj iz člana 369. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, a da je u ponovljenom prekršajnom postupku podnosilac oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 341. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, ne stoji tvrdnja podnosioca da mu je dva puta "suđeno" za isto kažnjivo delo. Kako je osnov za ponavljanje prekršajnog postupka bio novi dokaz koji je pribavljen nakon okončanja ranijeg postupka, a koji se odnosio na činjenice koje su postojala u vreme vođenja tog postupka, za koje je utvrđeno da su mogle dovesti do drugačijeg rešenja da su bile poznate prvostepenom carinskom organu u momentu odlučivanja o prekršajnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, pogrešna je tvrdnja podnosioca da je povodom istih činjenica protiv njega dva puta vođen prekršajni postupak. Naprotiv, ocenom dokaza pribavljenih u ponovljenom postupku utvrđene su nove činjenice koje su ukazivale na to da je u carinskom postupku stavljanja robe u slobodan promet podnet neverodostojan dokument, čime je ostvareno biće carinskog prekršaja iz člana 341. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona.

Takođe, podnosiocu ustavne žalbe nije moglo biti povređeno ni pravo iz člana 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, zbog toga što se navedenom odredbom zabranjuje ponovno vođenje isključivo krivičnog postupka kada je isto lice zbog istog krivičnog dela pravnosnažnom presudom oslobođeno krivice ili osuđeno, a protiv podnosioca je ponovljen prekršajni postupak, nakon što je raniji postupak protiv njega bio obustavljen.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na imovinu iz člana 58. Ustava povređeno time što je pravnosnažnim rešenjem Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Kragujevac P-777/06, 48, 79/07 od 9. marta 2007. godine utvrđeno da je vlasnik putničkog motornog vozila, dok mu je u ponovljenom prekršajnom postupku izrečena zaštitna mera oduzimanja tog vozila kao predmeta carinskog prekršaja iz člana 341. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona. Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te je u tom smislu i odredbom člana 385. stav 1. Carinskog zakona, između ostalog, propisano da će se oduzeti roba koja je predmet carinskog prekršaja iz člana 341. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona. Kako je u ponovljenom carinsko-prekršajnom postupku utvrđeno da je u pitanju roba koja nije ispunjavala propisane uslove za stavljanje u slobodan promet, podnosilac ustavne žalbe nije stekao imovinsko pravo u skladu sa zakonom.

Takođe, odluka o visini novčane kazne i određivanju zaštitne mere u carinsko-prekršajnom postupku, po oceni Ustavnog suda, ne može se dovesti u vezu sa povredom prava na imovinu iz člana 58. stav 4. Ustava. Do povrede prava na imovinu u smislu člana 58. stav 4. Ustava, eventualno, može doći u postupku prinudnog izvršenja izrečenih prekršajnih sankcija preduzimanjem mera oduzimanja i ograničenja imovine radi njihove naplate, u situaciji kada te mere nisu propisane zakonom, kada ne služe legitimnom cilju ili kada su neproporcionalne. U konkretnom slučaju ustavnom žalbom se osporava sudska odluka doneta po vanrednom pravnom sredstvu u postupku utvrđivanja prekršajne odovornosti podnosioca ustavne žalbe, a ne naplate izrečene novčane kazne i oduzimanja predmeta prekršaja u pogledu koga je izrečena zaštitna mera, pa je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba u tom delu ratione materiae nespojiva sa povredom prava na imovinu iz člana 58. stav 4. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da se odredbe člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuju od odredaba člana 58. Ustava Republike Srbije kojima se jemči pravo na imovinu, te je navode ustavne žalbe o povredi ovog prava cenio u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o pravu na jednaku zaštitu prava u sporovima za naknadu štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti