Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog odbacivanja tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnosioca čija je tužba za utvrđenje povrede prava na pravično suđenje odbačena pred redovnim sudovima. Redovni sudovi nisu nadležni da odlučuju o takvom zahtevu, već je to u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojadina Milenkovića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održaoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stojadina Milenkovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1679/07 od 22. aprila 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1000/2008 od 3. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojadin Milenković iz Zrenjanina, preko punomoćnika Miloslava Đurčoka, advokata iz Zrenjanina, podneo je Ustavnom sudu 2. oktobra 2008. godine blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1679/07 od 22. aprila 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1000/2008 od 3. septembra 2008. godine.
Ustavnom žalbom se osporava rešenje Okružnog suda kojim je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Zrenjaninu P.1679/07, a kojim je odbačena tužba koju je podneo podnosilac ustavne žalbe, te ukinute sve sprovedene parnične radnje. Na ovaj način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređeno njegovo pravo iz člana 6. stav 1, čl. 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Podnosilac navodi da mu je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu P1. 2190/98 od 23. decembra 2004. godine, odbijen kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka pravosnažno okončanog presudom tog suda P1. 2190/98 od 21. januara 1999. godine, koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 129/2005 od 10 maja 2005. godine, protiv kojeg je podnosilac izjavio reviziju, koja je takođe odbijena kao neosnovana rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1407/05 od 15. marta 2006. godine. S obzirom da u vreme donošenja navedenog revizijskog rešenja u praksi nije postojala ustavna žalba, podnosiocu je bilo jedino moguće da se tužbom obrati redovnom sudu radi utvrđenja da je povređeno njegovo pravo na pravično suđenje u sudskom predmetu Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 2190/98 i to od strane redovnog suda, koji je u konkretnom sudskom postupku postupao u svim instancama. Odlučujući o njegovom zahtevu, prvostepeni sud je tužbu odbacio i doneo osporeno rešenje P. 1679/07 od 22. aprila 2008. godine, koje je Okružni sud potvrdio osporenim rešenjem Gž. 1000/2008 od 3. septembra 2008. godine i odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja Opštinskog i Okružnog suda u Zrenjaninu.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu tužioca podneo Opštinskom sudu u Zrenjaninu tužbu radi utvrđenja, zbog povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u sudskom postupku vođenim pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu P1. 2190/98, Okružnim sudom u Zrenjaninu u predmetu Gž. 129/2005 i Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Rev. 1407/05. Prvostepeni sud je osporenim rešenjem P. 1679/07 od 22. aprila 2009. godine tužbu odbacio i ukinuo sve sprovedene parnične radnje, sa obrazloženjem da opštinski sud ne može raspravljati o tužbenom zahtevu koji je opredeljen u tužbi, uz ukazivanje na institut ustavne žalbe iz člana 170. Ustava i nadležnost Ustavnog suda da postupa po ustavnoj žalbi na način regulisan odredbama čl. 82. do 92. Zakona o Ustavnom sudu.
Tužilac je izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1679/07 od 22. aprila 2008. godine, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i predložio da se rešenje ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je u dopuni žalbe predložio sudu da pobijano rešenje preinači, tako što će doneti presudu zbog izostanka, kojom će tužbeni zahtev usvojiti, s obzirom na to da se radi o sporu male vrednosti, a zastupnik tužene nije pristupio na prvo ročište. U žalbi je istakao da je navedena pravna stvar u isključivoj nadležnosti redovnog suda koji treba da utvrdi da li su u predmetu P1. 2190/98 povređena i koja ljudska prava i slobode.
Okružni sud u Zrenjaninu doneo je osporeno rešenje Gž. 1000/2008 od 3. septembra 2008. godine kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1679/07 od 22. aprila 2008. godine. U obrazloženju je navedeno: da rešenje prvostepenog suda nije zahvaćeno bitnim povredama postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku, niti pogrešnom primenom materijalnog prava, na koje sud pazi po službenoj dužnosti; da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti, u smislu člana 16. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost; da se tužba odbacuje zbog apsolutne nenadležnosti redovnog suda. S obzirom na to da je tužilac podneo tužbu za utvrđenje povrede prava na pravično suđenje 18. jula 2007. godine, drugostepeni sud smatra da se njegov zahtev iscrpljuje u traženju utvrđenja postojanja povrede prava na pravično suđenje u ranije vođenom i okončanom sudskom postupku protiv AD "Begej" iz Zrenjanina, te da bez postavljanja kondemnatornog zahteva, takva tužba u postupku pred redovnim sudom nije dozvoljena, u smislu člana 188. Zakona o parničnom postupku. Okružni sud ističe da ne postoji nadležnost redovnog suda za rešavanje po tužbi za utvrđenje povrede prava na pravično suđenje u drugom ranije vođenom i okončanom sudskom postupku. Stoga je sud, tužbu sa takvim tužbenim zahtevom odbacio zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka pred redovnim sudom u smislu odredbe člana 279. st. 1. tač. 1. Zakona o parničnom postupku.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1.i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).
Kako se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava iz člana 6. stav 1. i čl. 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da odredbe Ustava Republike Srbije na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe garantuju prava koja su po svojoj sadržini istovetna označenim pravima Evropske konvencije, te se ocenom da li su povređena prava iz člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava istovremeno vrši i ocena povrede prava garantovanih ovom konvencijom.
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, da kad u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. st. 1. i 2.); da tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitosti, odnosno neistinitosti neke isprave, da se ovakva tužba može podići kada je to posebnim propisima predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes (član 188.); da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost (član 279. st.1. tač.1)).
Odredbama Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 60/91, 18/92, 71/92 ), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano da je opštinski sud u prvom stepenu nadležan da sudi u građanskim predmetima i to sporove taksativno navedene ovim zakonom, da u prvom stepenu sudi u oblasti rada i to sporove o zasnivanju i prestanku radnog odnosa, sporove o zaključenju i primeni kolektivnih ugovora, kao i sve sporove između poslodavaca i sindikata, sporove o primeni propisa o štrajku, da rešava sporove o izboru i razrešenju organa u preduzećima i drugim pravnim subjektima, da u ostalim predmetima u prvom stepenu, rešava vanparnične predmete, da rešava izvršne stvari i sporove koji nastanu u toku ili povodom izvršnog postupka, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno, da rešava zemljišnoknjižne stvari, da odlučuje o sporovima za naknadu štete licima neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim slobode, da sprovodi postupak i stavlja predlog po molbi za brisanje osude i po molbi za prestanak mera bezbednosti ili za prestanak pravnih posledica osude i odlučuje u tim stvarima kada je tu osudu ili meru izrekao, da vrši poslove međunarodne pravne pomoći i vrši poslove pravne pomoći (član 12. tač. 2), 3) i 4)); da je okružni sud nadležan da odlučuje o žalbama protiv odluka opštinskih sudova donetih u prvom stepenu, da sudi sporove iz autorskog prava, kao i sporove koji se odnose na zaštitu ili upotrebu pronalazaka uzoraka i modela ili žigova ili prava na upotrebu firme, da odlučuje o sporovima, radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnog informisanja, da odlučuje o zabrani rasturanja štampanih stvari, da odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata Republičke zajednice penzijsko-invalidskog osiguranja prema prebivalištu osiguranika, odnosno korisnika prava, kao i o zakonitosti konačnih upravnih akata za koje nije nadležan drugi sud, da odlučuje o predlogu za zaštitu sloboda i prava utvrđenih Ustavom ako su takve slobode i prava povređene radnjom službenog lica u organu uprave, odnosno odgovornog lica u preduzeću, kad nije obezbeđena druga sudska zaštita, da odlučuje o priznavanju i izvršavanju stranih sudskih odluka osim onih za koje je nadležan privredni sud, da odlučuje o zahtevu za brisanje osude na osnovu sudske odluke i po molbi za prestanak mera bezbednosti ili za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ako je osudu ili meru izrekao, da sprovodi postupak i odlučuje o molbi za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, da rešava sukobe nadležnosti između opštinskih sudova na svom području, kao i da odlučuje o drugim stvarima i vrši druge poslove određene zakonom (član 14. stav 1. tač. 1), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13) i 14)).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer su osporena rešenja doneli zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom na osnovu zakona, u kome je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno preduzimanje zakonom propisanih procesnih radnji i izjavljivanje pravnih sredstava. Prvostepeni i drugostepeni sudovi su u osporenim rešenjima obrazložili svoje pravno stanovište i dali ustavnopravno prihvatljive razloge, tako da se ne može smatrati da su ta pravna stanovišta posledica proizvoljnog tumačenja i ustavnopravno neprihvatljive primene Zakona od strane sudova, niti ukazuju na povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Prvostepeni sud je, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o parničnom postupku, odbacio tužbu zbog nenadležnosti i ukinuo sve sprovedene radnje. Odluku prvostepenog suda je potvrdio i drugostepeni sud donošenjem osporenog rešenja, rešavajući po žalbi podnosioca, takođe u skladu sa svojim ovlašćenjima iz pomenutog zakona, naročito imajući u vidu činjenicu da sudovi tokom celog postupka po službenoj dužnosti paze da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, takva sudska odluka ustavnopravno prihvatljiva, i suprotno navodima podnosioca ustavne žalbe, doneta u skladu sa procesnim ovlašćenima suda zasnovanim na primeni važećeg merodavnog prava. Ovo iz razloga što je odlučivanje o povredi ili uskraćivanju prava i sloboda građana zajemčenih Ustavom, odnosno ljudskih prava garantovanih potvrđenim međunarodnim ugovorima, a koje su učinjene pojedinačnim aktom državnog organa, dakle i odlukama redovnih sudova, prema Ustavu Republike Srbije obezbeđeno u postupku po ustavnoj žalbi, koji je u nadležnosti Ustavnog suda. Kako je prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odbaci tužbu i ukine sve sprovedene parnične radnje u postupku kada utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ, to Ustavni sud nalazi da nema osnova za tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje.
S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da korišćenjem svojih procesnih prava preduzima zakonom dopuštene radnje i izjavi žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je u sprovedenom postupku došlo do povrede zajemčenih prava na pravno sredstvo. Naime, pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava podrazumeva pravo svakog lica da odluku suda kojom je odlučeno o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu tog lica preispita viši sud. Takvo svoje pravo je podnosilac iskoristio, podnošenjem žalbe Okružnom sudu u Zrenjaninu kao neposredno višem sudu. Takođe, prema oceni Ustavnog suda, uvidom u osporena rešenja i priloženu dokumentaciju nema osnova za tvrdnje da je osporenim rešenjima u odnosu na podnosioca ustavne žalbe povređeno načelo zabrane diskriminacije utvrđeno članom 21. Ustava, niti ustavna žalba sadrži ustavnopravne razloge kojima se ove tvrdnje mogu argumentovati.
6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
Polazeći od navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog odbacivanja tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti