Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv prvostepene krivične presude i obaveštenja suda i Ministarstva pravde. Žalba protiv presude je preuranjena jer nije iscrpljen redovni pravni lek, dok obaveštenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1150/2009
29.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kikindi K. 45/08 od 19. maja 2009. godine, obaveštenja predsednika Opštinskog suda u Kikindi Su. 3/08 od 5. novembra 2008. godine i obaveštenja Ministarstva pravde broj 071-00-2281/2007-02 od 13. oktobra 2008. godine, 15. decembra 2008. godine i 8. januara 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivan Simić iz Kikinde podneo je Ustavnom sudu 22. juna 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kikindi K. 45/08 od 19. maja 2009. godine, „izveštavanja“ predsednika Opštinskog suda u Kikindi Su. 3/08 od 5. novembra 2008. godine i obaveštenja Ministarstva pravde broj 071-00-2281/2007-02 od 13. oktobra 2008. godine, 15. decembra 2008. godine i 8. januara 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i načela zabrane diskriminacije nacionalnih manjina iz člana 76. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je ona podneta i u ime Nemačkog udruženja „Kikinda“ iz Kikinde, koje zastupa i predstavlja podnosilac ustavne žalbe, ali je Ustavni sud zaključio da iz sadržine ustavne žalbe i osporenih akata proističe da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio kao fizičko lice.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su prethodno iscrpljena pravna sredstva. Takođe, jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe je da je ustavna žalba podneta protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojim se odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu oštećenog kao tužioca, podneo Opštinskom sudu u Kikindi optužni predlog protiv G.P. zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 1. Krivičnog zakonika. Osporenom presudom Opštinskog suda u Kikindi K. 45/08 od 19. maja 2009. godine okrivljeni G.P. oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 1. Krivičnog zakonika. Protiv osporene prvostepene presude, podnosilac ustavne žalbe je 11. juna 2009. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Zrenjaninu.

Osporenim aktom predsednika Opštinskog suda u Kikindi Su. 3/08 od 5. novembra 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je obavešten da je optužni akt koji je podneo tom sudu u svojstvu oštećenog kao tužioca primljen 1. februara 2008. godine, da do 5. novembra 2008. godine nije zakazan glavni pretres, te da je predsednik suda, u granicama svojih ovlašćenja, preduzeo sve mere kako bi se u što kraćem roku zakazao glavni pretres u navedenom krivičnom predmetu.

Osporenim aktima Ministarstva pravde broj 071-00-2281/2007-02 od 13. oktobra 2008. godine, 15. decembra 2008. godine i 8. januara 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je obavešten o „urgencijama“ i „zahtevima“ koje je upućivao Ministarstvu pravde, a povodom „nezakazivanja“ glavnog pretresa u krivičnom predmetu K. 45/08 Opštinskog suda u Kikindi.

4. Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 76. Ustava utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije nacionalnih manjina.

Odredbama čl. 433. do 448. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) je regulisan skraćeni postupak. Odredbom člana 446. stav 6. istog zakona je propisano da se protiv presude žalba može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

5. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava presuda Opštinskog suda u Kikindi K. 45/08 od 19. maja 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo sva propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava. Ustavni sud ukazuje na to da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u krivičnom postupku smatra donošenje odluke o žalbi protiv prvostepene presude, ili o žalbi protiv rešenja.

Kako je podnosilac ustavne žalbe protiv osporene presude Opštinskog suda u Kikindi K. 45/08 od 19. maja 2009. godine izjavio žalbu 11. juna 2009. godine, na šta je bio upućen poukom o pravnom leku koju sadrži osporena prvostepena presuda, Ustavni sud je zaključio da je konkretan krivični postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u toku, te da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na osporene akte predsednika Opštinskog suda u Kikindi Su. 3/08 od 5. novembra 2008. godine i Ministarstva pravde broj 071-00-2281/2007-02 od 13. oktobra 2008. godine, 15. decembra 2008. godine i 8. januara 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da ovi akti ne predstavljaju pojedinačne akte iz člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, jer njima nije neposredno odlučivano o pravima i obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 2754/2010: Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv akata koji nisu pojedinačni akti
• Už 3613/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 3683/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5359/2010: Ustavna žalba protiv rešenja o odbijanju izuzeća sudije odbačena
• Už 3245/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom predmetu
• Už 5358/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nespojivosti sa Ustavom ratione materiae
• Už 2380/2010: Ustavni sud odbacuje žalbu protiv presude donete pre Ustava i procesnih rešenja