Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti i neblagovremenosti ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je odbačena revizija jer je nije podneo advokat. Žalba protiv nižestepenih presuda odbačena je kao neblagovremena, jer odbacivanje revizije iz proceduralnih razloga ne produžava rok za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Racića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Petra Racića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1547/08 od 29. maja 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Petra Racića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 18176/06 od 19. decembra 2007. godine i presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2089/05 od 4. oktobra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Racić iz Beograda izjavio je 3. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu navodeći da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1547/08 od 29. maja 2008. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 18176/06 od 19. decembra 2007. godine i presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2089/05 od 4. oktobra 2006. godine povređena prava na ''nepovredivost ličnosti, prava na zakonitost u kažnjavanju i poštovanje ličnosti''. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu XVII-P. 2089/05 od 4. oktobra 2006. godine, kojom je sud obio njegov tužbeni zahtev u celosti, negirane, nipodaštavane i uskraćene njegove lične slobode i prava, kao i da nije cenjena njegova ličnost. Predlaže Ustavnom sudu da poništi navedenu presudu, ''čime bi faktički bile poništene dalje odluke donete po ovom osnovu'' i da naloži prvostepenom sudu da preispita svoju odluku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Ustavni sud je, polazeći od navoda inicijatora, utvrdio da se ustavnom žalbom poziva na povredu Ustavom zajemčenog prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti (član 23.) i pravne sigurnosti u kaznenom pravu (član 34. stav 1.). Navedenim odredbama Ustava utvrđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1547/08 od 29. maja 2008. godine i utvrdio da je tim rešenjem odbačena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 18176/06 od 19. decembra 2007. godine. Revizija je odbačena kao nedozvoljena, s obzirom da je istu izjavio podnosilac ustavne žalbe lično, a ne preko advokata, što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) kojima je propisano da u postupku po reviziji stranku mora zastupati advokat (član 84. stav 2.), odnosno da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena od lica koje nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2)).
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku i činjenice da je podnosilac ustavne žalbe reviziju izjavio lično, a ne preko advokata, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije dao ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih je reviziju odbacio. Ustavni sud, pri tome, ukazuje da je u svojoj Odluci IU-193/04 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se propisivanjem obaveze zastupanja stranke od strane advokata u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo. S obzirom na izneto, ustavna žalba je u navedenom delu odbijena kao neosnovana.
U odnosu na ustavnom žalbom osporene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 18176/06 od 19. decembra 2007. godine i Drugog opštinskog suda u Beogradu XVII-P. 2089/05 od 4. oktobra 2006. godine, Ustavni sud konstatuje da, s obzirom na činjenicu da je revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, ustavnom žalbom se ne mogu blagovremeno pobijati presude nižestepenih sudova. Ovo stoga što, prema stavu Ustavnog suda, između navedenih presuda i rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačena revizija podnosioca ustavne žalbe, ne postoji kontinuitet meritornog odlučivanja. U postupku po ustavnoj žalbi može se meritorno odlučivati samo o rešenju donetom po reviziji, dok je ustavna žalba u odnosu na osporene presude Okružnog suda u Beogradu i Drugog opštinskog suda u Beogradu neblagovremena. S obzirom na izneto, odlučeno je kao u tački 2. izreke.
4. Ustavni sud nije razmatrao postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti (član 23.) i pravne sigurnosti u kaznenom pravu (član 34. stav 1.), na koje se ustavnom žalbom ukazuje, s obzirom na to da je ustavna žalba odbačena kao neblagovremena u odnosu na osporene presude Okružnog suda u Beogradu i Drugog opštinskog suda u Beogradu, kojima je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 36. stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti i neblagovremenosti ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti