Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu "Kontakt film" a.d. protiv rešenja Vrhovnog suda. Istovremeno, odbacuje deo žalbe protiv akata nižih sudova i tužilaštva zbog nedopuštenosti, neblagovremenosti i jer osporeni akti nisu pojedinačni akti kojima se odlučuje o pravima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1151/2009
22.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milisava Blaževića iz Velikog Gradišta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milisava Blaževića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 567/2009 od 21. aprila 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milisav Blažević iz Velikog Gradišta je 22. juna 2009. godine, preko punomoćnika Ljubimke Blažević iz Velikog Gradišta, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 567/2009 od 21. aprila 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Velikom Gradištu P. 3/08, po tužbi Javnog komunalnog preduzeća "Parking servis" iz Beograda, tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, obavezan da plati tužiocu naknadu na ime doplatnih parking karata za parkiranje; da je protiv te presude uložio žalbu Okružnom sudu u Požarevcu zbog toga što je prvostepena presuda zasnovana na netačno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, te da Opštinski sud u Velikom Gradištu nije prihvatio predlog tuženog da se odloži donošenje presude do okončanja postupka pred Ustavnim sudom povodom predloga za ocenu zakonitosti spornog člana 19. Odluke o javnim parkiralištima grada Beograda ("Službeni glasnik grada Beograda", broj 18/03), na osnovu koga je doneta presuda. Dalje se navodi da je Okružni sud u Požarevcu osporenom pesudom Gž. 567/2009 od 21. aprila 2009. godine odbio njegovu žalbu kao neosnovanu, te da su ovakvim postupanjem povređena prava podnosioca iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, jer nije imao jednaku zakonsku zaštitu kao drugi građani Republike Srbije, čiji se predmeti po istom osnovu procesuiraju pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu i kojima su procesne radnje odložene do donošenja odluke Ustavnog suda po pitanju zakonitosti člana 19. Odluke o javnim parkiralištima. Predlaže da Ustavni sud poništi osporenu presudu i da odredi da se, u skladu sa zakonom, uklone štetne posledice po podnosioca izazvane pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Velikom Gradištu P. 3/08.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava na koje se ustavnom žalbom poziva. Naime, ustavne garancije iz člana 21. Ustava ne osiguravaju nezavisna i samostalna prava koja mogu biti predmet odlučivanja po ustavnoj žalbi, već se radi o pravima akcesorne prirode na koja se neko lice može pozvati samo u vezi sa uživanjem nekog od ljudskih prava i sloboda zajemčenih ustavom (npr. pravo na pravično suđenje, pravo na pravno sredstvo i dr.). Po oceni Ustavnog suda, u navodima ustavne žalbe nema osnova za tvrdnju da je podnosilac osporenom presudom na bilo koji način diskriminisan, niti su pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diksirminacije.

Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1366/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i zahteva za instancionu kontrolu
• Už 1108/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene
• Už 1866/2009: Odbijanje tužbenog zahteva za naknadu štete zbog oglasne poruke
• Už 2765/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti
• Už 2486/2010: Odluka Ustavnog suda o imunitetu sudija u građanskopravnom postupku
• Už 800/2009: Odbačena ustavna žalba zbog neuklanjanja procesnih nedostataka u podnesku
• Už 1974/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje