Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku izvršenja rešenja o rušenju bespravno izgrađenog objekta. Postupak izvršenja trajao je preko četiri godine i nije bio okončan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1152/2009
15.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milomirke Pejović iz Rasne, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milomirke Pejović i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Građevinskom inspekcijom Opštinske uprave Požega u predmetu 03-broj 356-45/03 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milomirka Pejović iz Rasne je 22. juna 2009. godine, preko punomoćnika Milijana Cvijovića iz Užica, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnje neizvršenja rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 335-356-23/2009-09 od 4. maja 2009. godine, zbog povrede prava na jednaku zakonsku zaštitu i prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenih član om 21. i članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnositeljka u junu 2003 . godine podnela prijavu Građevinskoj inspekciji u Požegi da su njeni susedi izgradili ekonomski objekat - štalu bez građevinske dozvole na nedozvoljenoj lokaciji u neposrednoj blizini njenog stambenog objekta; da je nakon četiri godine doneto rešenje kojim se odbija njihov zahtev za legalizaciju i doneto rešenje o rušenju tog objekta; da građevinska inspekcija nije izvršila zaključak o dozvoli izvršenja u zakonskom roku, već je donela rešenje o odlaganju izvršenja, koje je po žalbi podnositeljke poništeno; da je navedena građevinska inspekcija donela zaključak kojim se obustavlja izvršenje rešenja o rušenju objekta i poništava zaključak o dozvoli izvršenja; da je rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 335-356-23/2009-09 od 4. maja 2009. godine usvojena žalba podnositeljke i navedeni zaključak poništen, ali da još uvek nije sprovedeno izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je uskraćeno pravo „da u razumnom roku nadležni organ donese rešenje i da ga izvrši“, jer ovaj upravni postupak traje šest godina. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud „naredi“ Građevinskoj inspekciji u Požegi da postupi po navedenom rešenju nadležnog miistarstva.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ) istovetna je članu 170. Ustava, a saglasno odredbi stava 2. tog člana Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta 03-356-45/03 Opštinske uprave Požega - Odeljenje za inspekcijske poslove – Građevinska inspekcija (dalje u tekstu: Građevinska inspekcija u Požegi) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Milomirka Pejović iz Rasne (ovde podnositeljka ustavne žalbe) je 30. juna 2003. godine podnela prijavu Građevinskoj inspekciji u Požegi, u kojoj je navela da su susedi S.G i M.G. izgradili ekonomski objekat-štalu bez građevinske dozvole na samoj međi njenog dvorišta, udaljenu dva metra od njene kuhinje i da u njoj drže koze i pernatu živinu, zbog čega je tražila da se vlasnik obaveže da navedeni objekat ukloni.

Rešenjem Opštinske uprave Požega 03 broj 350-489 od 7. marta 2007. godine odbijen je zahtev S.G. za legalizaciju pomoćnog objekta-štale.

Podnositeljka ustavne žalbe je 11. maja 2007. godine Građevinskoj inspekciji u Požegi podnela zahtev za donošenje rešenja o rušenju predmetnog objekta.

Postupajući po zahtevu podnositeljke, Građevinska inspekcija u Požegi je donela rešenje 03-broj 356-45/03 od 15. avgusta 2007. godine, kojim je naložila S.G. da u roku od 30 dana izvrši rušenje bespravno izgrađenog objekta-štale na katastarskoj parceli 979/1 i 979/2, KO Rasna, površine 6,65m x 4,60m.

Rešenjem Ministarstva za infrastrukturu – Kolubarski okrug u Valjevu 335 broj 356-00061/2007-04 od 24. decembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba S.G. izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Zaključkom Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 31. januara 2008. godine dozvoljeno je izvršenje pravnosnažnog i izvršnog rešenja te građevinske inspekcije 03-broj 356-45/03 od 15. avgusta 2007. godine, kojim je naloženo rušenje bespravno izgrađenog objekta.

Rešenjem Ministarstva za infrastrukturu – Kolubarski okrug u Valjevu 335 broj 356-00041/2008-04 od 21. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba S.G. izjavljena protiv navedenog zaključka o dozvoli izvršenja.

Rešenjem Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 19. maja 2008. godine usvojen je zahtev S.G. i odloženo izvršenje rešenja o rušenju objekta, do okončanja upravnog spora koji se vodi radi poništaja rešenja Ministarstva za infrastrukturu – Kolubarski okrug u Valjevu 335 broj 356-00061/2007-04 od 24. decembra 2007. godine.

Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 335-356-24/2008-04 od 30. oktobra 2008. godine usvojena je žalba podnositeljke i poništeno rešenje Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 19. maja 2008. godine. Navedeni drugostepeni organ je utvrdio da se radi o dvostranačkoj stvari, a da saglasnost žalilje nije pribavljena i naložio prvostepenom organu da pozove podnositeljku da se izjasni u vezi sa zahtevom za odlaganje izvršenja.

Građevinska inspekcija u Požegi je zakazala rušenje objekta najpre za 17. decembar 2008. godine (kada S.G. nije dozvolila pristup objektu), a potom za 30. januar 2009. godine, i to uz asistenciju službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova S.G. je 15. decembra 2008. godine podnela zahtev za odlaganje izvršenja po zaključku Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 31. januara 2008. godine Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Požega doneo je 29. januara 2009. godine rešenje broj 952-02-28/09, kojim se dozvoljava brisanje zabeleške koja je glasila: „objekat izgrađen bez dozvole na nepokretnosti označenoj u V listu 1. deo, i to: pomoćna zgrada broj 1. površine 15 m2, izgrađena na k.p. 979/1 i pomoćna zgrada broj 2. površine 15 m2, izgrađena na k.p 979/2“.

S.G. je 31. januara 2009. godine podnela predlog za obustavu postupka po zaključku za rušenje objekta, jer je otpao osnov za izvršenje zaključka.

Građevinska inspekcija u Požegi je 11. marta 2009. godine donela zaključak 03-broj 356-45/03, kojim se obustavlja postupak izvršenja rešenja te građevinske inspekcije 03-broj 356-45/03 od 15. avgusta 2007. godine i poništava zaključak o dozvoli izvršenja 03-broj 356-45/03 od 31. januara 2008. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je uknjižba u katastru nepokretnosti izvršena na osnovu poravnanja R-370/94 od 28. decembra 1998. godine, što govori o tome da je osnov za uknjižbu postojao i pre donošenja rešenja građevinske inspekcije o rušenju objekta i zaključka o dozvoli njegovog izvršenja, ali da građevinskoj inspekciji to nije bilo poznato. Kako su te činjenice naknadno utvrđene, donosilac navedenog akta je ocenio da se se stekli uslovi za primenu člana 271. Zakona o opštem upravnom postupku.

Postupajući po žalbi podnositeljke ustavne žalbe, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je rešenjem broj 335-356-23/2009-09 od 4. maja 2009. godine poništilo zaključak prvostepenog organa kojim se obustavlja predmetni postupak izvršenja. Drugostepeni organ je naložio da se nastavi započeto izvršenje, budući da postupak pred Republičkim geodetskim zavodom, na osnovu koga je donet pobijani zaključak, nije okončan.

Rešenjem Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 4. juna 2009. godine odloženo je izvršenje rešenja te građevinske inspekcije 03-broj 356-45/03 od 15. avgusta 2007. godine, do okončanja upravnog spora koji se vodi radi poništaja rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja 335-356-23/2009-09 od 4. maja 2009. godine.

Presudom Upravnog suda U. 6266/10 (2008) od 9. juna 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba S.G. izjavljena protiv rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja 335-356-24/2008-04 od 30. oktobra 2008. godine. Po oceni tog suda, budući da se radi o dvostranačkoj stvari, morala je biti pribavljena saglasnost podnositeljke za odlaganje izvršenja rešenja o rušenju objekta, što nije učinjeno.

Do odlučivanja o ustavnoj žalbi Građevinska inspekcija u Požegi nije obavestila Ustavni sud o daljem toku postupka i eventualnom okončanju, što je ovaj sud tražio dopisom od 18. januara 2012. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju se povredu podnosi teljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 21. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.); da je zaključak o dozvoli izvršenja rešenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese bez odlaganja kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisom nije drukčije određeno (član 268. stav 2.); da se u postupku administrativnog izvršenja može izjaviti žalba koja se odnosi samo na izvršenje, a njome se ne može pobijati pravilnost rešenja koje se izvršava (član 270. stav 1.); da će se administrativno izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti i sprovedene radnje poništiti ako se utvrdi da je obaveza u celini izvršena, da izvršenje nije bilo uopšte dopušteno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije u obavezi, ako tražilac izvršenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvršna isprava poništena ili ukinuta, da će se administrativno izvršenje odložiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveze dozvoljen poček, ili je umesto privremenog rešenja koje se izvršava doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rešenja i da odlaganje izvršenja odobrava organ koji je doneo zaključak o dozvoli izvršenja ( član 271. st. 1. i 2.).

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.).

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnm žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku izvršenja rešenja Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 15. avgusta 2007. godine.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupk u. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 utvrdio da je nadležan organ, na zahtev podnositeljke ustavne žalbe , doneo rešenje o rušenju bespravno sagrađenog objekta, da u tom postupku podnositeljka ima svojstvo stranke i da je nesumnjiv njen pravni interes da se postupak administrativanog izvršenja okonča u razumnom roku.

Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju postupak administrativnog izvršenja započeo 11. maja 2007. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe Građevinskoj inspekciji Opštinske uprave Požega podnela zahtev za donošenje rešenja o rušenju bespravno izgrađenog objekta.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka. U konkretnoj situaciji, međutim, Ustavni sud navedene kriterijume nije ispitivao, s obzirom na specifičnu prirodu postupka admiistrativnog izvršenja. Ovaj sud posebno ukazuje na hitnost navedenog postupka, koja se ogleda u obavezi nadležnog organa da zaključak o dozvoli izvršenja donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno. Takođe, zakonodavac je hitnu prirodu ovog postupka naglasio ograničavanjem žalbenih razloga na samo izvršenje i isključenjem mogućnosti da se žalbom pobija pravilnost rešenja koje se izvršava, kao i taksativnim navođenjem razloga za obustavu i odlaganje administrativnog izvršenja.

Ustavni sud je utvrdio da sprovođenje izvršenja rešenja Građevinske inspekcije u Požegi 03-broj 356-45/03 od 15. avgusta 2007. godine traje preko četiri godine i da još uvek nije okončano. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe još 2003. godine podnela prijavu nadležnoj građevinskoj inspekciji i da je rešenje nadležnog organa o rušenju bespravno izgrađenog objekta doneto nakon pravnosnažnog okončanjapostupka u kome je odbijen zahtev za legalizaciju tog objekta, čime su se stekli uslovi za njegovo uklanjanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodi pred Građevinskom inspekcijom u Požegi u predmetu 03-broj 356-45/03 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke, prvi deo, ustavnu žalbu usvojio.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije istakala zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnositeljke zbog utvrđene povrede prava. Polazeći od

toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još n ije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzm u neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Ispitujući navode ustavne žalbe da je podnositeljki povređeno pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu izneti ustavnopravno prihvatljivi razlozi o povredi prava iz člana 21. Ustava, niti je podnositeljka dostavila dokaze o drugačijem postupanju nadležnih organa u istoj pravnoj situaciji. Stoga je Ustavni su d u tom delu ustavnu žalbu odbacio, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, nalazeći da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti