Povreda prava na suđenje u razumnom roku u ponovljenom upravnom postupku za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši ponovnu povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi u izvršenju njegove ranije odluke. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11527/2019
16.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P, D . B, Z. P, N . K, V. P , R. K . i V . S, svih iz Ljubovije, M . T . iz Vrhpolja, opština Ljubovija, I. K . iz Majura kod Šapca i M . T . iz Uzovnice, opština Ljubovija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P, D . B, Z . P, V . P, R . K, V . S, M . T . i I. K . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1640/21 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 650 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuj e na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba N. K . i M . T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1640/21.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Ljubovije i ostala lica navedena u uvodu i u tač. 1. i 4. izreke podneli su Ustavnom sudu, 6. novembra 2019. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 9. juna i 28. decembra 2020, kao i od 15 . juna 2021. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postup ku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120- 4780/19, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01- 268/2019-01 i Upravnim sudom u predmetu U. 16087/15 i u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke ovog suda Už-1812/2013 od 22 . oktobra 2015. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu broj 120-1640/21 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe iz tačke 1. izreke i sada pok. J . T . i P . K . su 5. septembra 2006. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva bio je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13317/13 od 27. marta 2015. godine u odnosu na podnosioce iz tačke 1. izreke i sada pok. P . K . Podnosilac zahteva J. T . je preminuo 8. aprila 2013. godine, o čemu nisu bili obavešteni nadležni organi i sud, te je u njihovim aktima i dalje označavan kao stranka.

Odlukom Ustavnog suda Už-1812/2013 od 22. oktobra 2015. godine: u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba bliže navedenih podnosilaca podneta 5. marta 2013. godine i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava; u tački 2. izreke, utvrđeno je pravo podnosilaca navedenih u tački 1. izreke te odluke na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate; u tački 3. izreke, usvojena je ustavna žalba M. P . podneta 23 . aprila 2015. godine i utvrđeno da su presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13317/13 od 27. marta 2015. godine povređena njegova prava na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad, zajemčena odredba ma čla na 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava; u tački 4. izreke, poništena je navedena presuda i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01- 366/2013-01 od 12. jula 2013. godine; u tački 5. izreke, određeno je da odluka iz tačke 4. ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu protiv navedene presude, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac M . P , saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 23. novembra 2015. godine Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 11. decembra 2015. godine, doneo presudu U. 16087/15 , kojom je uvažena tužba podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke (u daljem tekstu: podnosioci) , poništeno drugostepeno rešenje od 12. jula 2013. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu, doneo rešenje broj 120-01-3/2016-01 od 15. januara 2016. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-17/13 od 7. juna 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

U daljem toku postupka, rešenja prvostepenog organa broj 120-17/2016 od 8. februara 2016. godine, broj 120-17/2016 od 3. juna 2016. godine, broj 120-8144/2016 od 7. decembra 2016. godine, broj 120-1843/17 od 9. marta 2017. godine, broj 120-3262/17 od 15. maja 2017. godine, broj 120-5008/17 od 3. avgusta 2017. godine, broj 120-6699/17 od 2 0. oktobra 2018. godine, broj 120-193/18 od 5. januara 2018. godine, broj 120-2545/18 od 17 . aprila 2018. godine, broj 120-4666/18 od 29 . juna 2018. godine, broj 120-6825/18 od 8. oktobra 2019. godine, broj 120-1554/19 od 13 . marta 2019. godine, broj 120-3134/19 od 28 . maja 2019. godine, broj 120-4780/19 od 10. avgusta 2019. godine, broj 120- 6488/19 od 22. novembra 2019. godine, broj 120-1375/20 od 2. marta 2020. godine i broj 120-2796/20 od 18. juna 2020. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-77/2016-01 od 28. marta 2016. godine, broj 120-01-1300/2016-01 od 3. novembra 2016. godine, broj 120-01- 122/2017-01 od 26. januara 2017. godine, broj 120-01-304/2017-01 od 19. aprila 2017. godine, broj 120-01-417/2017-01 od 30. juna 2017. godine, broj 120-01-577/2017-01 od 14. septembra 2017. godine, broj 120-01-803/2017-01 od 8. decembra 2017. godine, broj 120-01-513/2018-01 od 28. marta 2018. godine, broj 120-01-1074/2018-01 od 31. maja 2018. godine, broj 120-01-1207/2018-01 od 13. septembra 2018. godine, broj 120-01-32/2019-01 od 21. januara 2019. godine, broj 120-01-2031/2019-01 od 12. aprila 2019. godine, broj 120-01-2268/2019-01 od 5. jula 2019. godine, broj 120-01-2555/2019-01 od 11. oktobra 2019. godine, broj 120-01- 55/2020-01 od 24. januara 2020. godine, broj 120-01-220/2020-01 od 8. maja 2020. godine i broj 120-01-383/2020-01 od 10. avgusta 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-5444/20 od 23. novembra 2020. godine: u tački 1. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 1. jula do 5. septembra 2006. godine; u tački 2. dispozitiva, odbijen je zahtev podnosilaca za naknadu troškova upravnog postupka; u tački 3. dispozitiva, određeno je da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 5. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-26/2021-01 od 22. januara 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Dopunskim rešenjem prvostepenog organa broj 120-1640/21 od 31. marta 2021. godine: u tački 1. dispozitiva, dopunjeno je prvostepeno rešenje od 23. novembra 2020. godine; u tački 2. dispozitiva, utvrđeno je pravo podnosilaca na dodatke na platu u periodu od 5. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine; u tački 3. dispozitiva, upućeni su podnosioci da eventualno potraživanje po osnovu prava utvrđenog u tački 2. dispozitiva ostvare pred sudovima opšte nadležnosti, kao stvarno nadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava; u tač. 4. i 5. dispozitiva, odlučeno je o zahtevima podnosilaca za naknadu troškova upravnog postupka.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-248/2021-01 od 21. maja 2021. godine poništena je tačka 3. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa i predmet u tom delu vraćen na ponovni postupak, dok je odbijena žalba podnosilaca izjavljena protiv tačke 5. dispozitiva dopunskog rešenja.

3.3. Kada su u pitanju podnosioci ustavne žalbe N. K . i M . T , Ustavni sud je konstatovao:

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici – Sudska jedinica u Ljuboviji O. 841/2017 od 11. septembra 2017. godine, ispravljenog rešenjem od 2. oktobra 2015. godine, za zakonskog naslednika na bliže opisanoj zaostavštini iza pok. P . K , bivšeg iz Ljubovije , koji je preminuo 23. aprila 2017. godine, oglašena je supruga ostavioca N. K , ovde podnositeljka ustavne žalbe.

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici – Sudska jedinica u Ljuboviji O. 614/13 od 7. juna 2013. godine za zakonskog naslednika na bliže opisanoj zaostavštini iza pok. J. T, bivšeg iz Vrhpolja, koji je preminuo 8. aprila 2013. godine, oglašen je sin ostavioca M. T, ovde podnosilac ustavne žalbe.

Advokat J. M . je, kao punomoćnik podnosi laca ustavne žalbe N. K . i M . T , podneskom od 14. maja 2018. godine obavestila prvostepeni organ, da su P. K . i J . T, koji su bili stranke u postupku, preminu li i da su nj ihovi zakonski naslednici N. K . i M . T, koji kao nj ihovi pravni sledbenici stupa ju u svojstvu stran aka u konkretni upravni postupak, predlažući da se donese odluka o obustavi postupka u odnosu na preminule podnosioce zahteva i da u postupak stupa ju naveden i podnosi oci ustavne žalbe.

Prvostepeni organ je dopisom od 21. juna 2018. godine obavestio punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe o tome da je potrebno dostaviti sudske odluke da naslednicima pripadaju i prava iz radnog odnosa po osnovu isplate dodataka na platu, u skladu sa mišljenjem Sektora za ljudske resurse – Odeljenje za odnose sa zaposlenima.

Navedeni podnosioci nisu postupili u skladu sa nalogom datim u pomenutom dopisu prvostepenog organa.

Rešenjima upravnih organa donetim u nastavku postupka i dalje je odlučivano o zahtevu i žalbama sada pok. P . K . i J . T, koji su i dalje u žalbama u upravnom postupku označavan i kao stranke, dok podnosioci ustavne žalbe N. K . i M . T . nijednom nisu označeni kao strank e u rešenjima upravnih organa, niti su zbog toga koristili odgovarajuća pravna sredstva.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na podnosioce iz tačke 1. izreke , Ustavni sud ukazuje na to da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 23. aprila 2015. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-1812/2013 od 22. oktobra 2015. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena navedena odluka Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-1812/2013 od 22. oktobra 2015. godine Upravnom sudu, odnosno od 23. novembra 2015. godine. Saglasno svojoj ustaljenoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda, koji traje šest godina i sedam meseci, upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 2. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine, koje je u tom delu postalo pravnosnažno, podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 5. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja. Zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 5. septembra 2006. godine odbijen je tačkom 2. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 23. novembra 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno.

Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-1812/2013 od 22. oktobra 2015. godine, zasnovanoj na pravnom shvatanju ovog suda izraženom, između ostalog, u odlukama Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine i Už- 3827/2012 od 12. decembra 2012. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud u kratkom vremenskom periodu doneo presudu postupajući u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda. Međutim, u nastavku postupka je doneto 19 prvostepenih i 20 drugostepenih rešenja kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Iz toga se može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredaba člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (presuda Wierciszewska protiv Poljske , broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 17 rešenja tog organa, kojima je u celini bio odbijen zahtev podnosilaca, doneo dopunsko rešenje od 31. marta 2021. godine, kojim je podnosiocima utvrđeno pravo na tražene dodatke na platu za period od 5. septembra 2003. do 30. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu tih dodataka.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke, Ustavni sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, kada su za to postojali uslovi.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio njihovu ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe iz tačke 1. izreke zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 650 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije , od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosi laca N. K . i M . T , Ustavni sud je konstatovao da su on i podneskom od 14 . maja 2018. godine obavestili prvostepeni organ da stupaju u svojstvu stranaka u konkretni upravni postupak kao pravni sledbeni ci pok. P. K . i J . T, koji su bili stranke u postupku. Međutim, prvostepeni organ je tražio od navedenih podnosilaca da dostave sudske odluke da im kao zakonskim naslednicima pripadaju i prava iz radnog odnosa po osnovu isplate dodataka na platu, što nisu učinili. Takođe, navedeni podnosi oci ustavne žalbe nijednom nisu označen i kao strank e u rešenjima upravnih organa done tim u nastavku postupka, niti su zbog toga koristila odgovarajuća pravna sredstva. Iz toga sledi da nadležni organi naveden im podnosiocima još uvek nisu priznali svojstvo stran aka.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da navedeni podnosioci nisu aktivno legitimisan i za podnošenje ustavne žalbe, te je odbacio njihovu ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u ponovljenom upravnom postupku za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti