Odluka o ustavnoj žalbi protiv presude Upravnog suda u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Podnosioci su tražili poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta, ali nisu dostavili traženi dokaz, što je dovelo do odbacivanja zahteva, što Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. Š, I . I, Z . I, D . I, T . M, Lj . C . i A . G, svih iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. Š, I . I, Z . I, D . I, T . M, Lj . C . i A . G . izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 11442/15 od 26. oktobra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Š, I . I, Z . I, D . I, T . M, Lj . C . i A . G, svi iz Beograda , preko punomoćnika T. P , advokata iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu , 15. decembra 201 7. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta navedenog u izre ci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se navodi da je pravni prethodnik podnosilaca Ž . I. posedovao celu katastarsk u parcelu broj …/5 KO Beograd 6 i porodičnu stamben u zgradu sagrađen u na toj parceli i da su mu one oduzete, a da je rešenjem o uknjižbi Dn. broj 1554/70 od 19. marta 1970. godine bio upisan kao korisnik navedene parcele. Podnosioci smatraju da se u osporenoj presudi neosnovano navodi da nisu dostavili odluku na osnovu koje je sporna parcela izuzeta, jer su dostavili broj rešenja Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine i broj rešenja Opštine Rakovica broj 463-557/78/ -II od 5. decembra 1978. godine, čiji su poništaj tražili, a „navedene opštine spise tih predmeta treba da imaju u svojoj arhivi“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u osporeni akt i spise predmeta Odeljenja za imovinske i stambene poslove i poslove ozakonjenja objekata – Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove gradske opštine Rakovica broj 463-132/2014- VII, utvrdio sledeće činjenice od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 1554/70 od 19. marta 1970. godine, na osnovu ugovora o poklonu, izvršena je uknjižba prava vlasništva na zk. telu III – kuća broj … u ulici S . ulici, do tada vlasništvo R. I, u korist Ž. I . (tačka 2. dispozitiva) i uknjiženo pravo korišćenja izgrađenog zemljišta u smislu člana 37. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta „pod Dn. 4588/65 “ (tačka 4. dispozitiva) .

Rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine eksproprisana je u potpunosti i preneta u društvenu svojinu uz pravičnu naknadu u korist opštine Čukarica, radi izgradnje ulice, porodična stambena zgrada sa svim objektima pod brojem … u S. ulici u Rakovici, na k.p. b roj …/5 KOB 6, vlasništvo Ž . I. U obrazloženju rešenja je konstatovano da je Ž . I . „za pravičnu naknadu označio da mu opština Čuka rica da jedan urbanistički plac na području Rakovice, bez njegovog učešća u doprinosu za komunalije i naknadu za građevinske objekte “, kako bi na tom placu izgradio za svoje potrebe porodičnu stambenu zgradu. U obrazloženju rešenja je dalje navedeno da će o obliku i visini naknade biti odlučeno u posebnom postupku.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu R. 135/73 od 18. juna 1973. godine određena je naknada za eksproprisanu porodičnu stambenu zgradu sa svim pomoćnim objektima u ulici S. ulici broj … u Rakovici, na k.p. b roj …/5 KOB 6, vlasništvo Ž. I . (tačka 1. dispozitiva) i opština Čukarica obavezana da ovaj iznos isplati Ž . I . u roku od 15 dana od dana prijema rešenja (tačka 2. dispozitiva). Istim rešenjem predlagač je „odbijen od većeg zahteva“ (tačka 3. dispozitiva).

U dopisu javnog pravobranioca opštine Čukarica broj 115/77 od 11. maja 1977. godine, upućenom Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove opštine Rakovica, navedeno je da je opština Čukarica isplatila Ž . I . novčanu naknadu određenu rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu R. 135/73 od 18. juna 1973. godine, što se vidi iz priznanice od 6. septembra 1973. godine; da prema saznanju pravobranioca imenovanom nije dat stan iz društvene svojine, tj. isti i dalje stanuje u zgradi koja je eksproprisana i za koju je primio naknadu.

Rešenjem Skupštine opštine Rakovica broj 463-557/78/-II od 5. decembra 1978. godine ustupljena je Zavodu za izgradnju grada Beograda, radi uređenja za potrebe Prve mesne zajednic e „S.“, nacionalizovano neizgrađeno građevinsko zemljište, i to katastarska parcela broj …/5 u površini od 60945 m2 KO Beograd 6, koje je u društvenoj svojini.

U uverenju Drugog opštinskog suda u Beogradu – Zemljišnoknjižno odeljenje Rz. 3811/09 od 6. avgusta 2009. godine je, pored ostalog, navedeno : da je rešenjem suda Dn. 4588/65 od 30. juna 1965. godine izvršena uknjižba prava vlasništva na zk. telu I – zemljište kao opštenarodna imovina; da je prijavnim listom katastarskog ureda u Beogradu pod Dn. 8643/68, sa formiranjem k.p. …/5 upisana kuća broj … u S . ulici kao zk. telo III na toj parceli; da je rešenjem suda od 9. oktobra 1968. godine izvršena uknjižba prava vlasništva na zk. telu III – kuća broj … u ulici S . u korist R . I, sa pravo m korišćenja izgrađenog zemljišta u smislu člana 37. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta ; da je rešenjem suda od 6. marta 1970. godine, na osnovu ugovora o poklonu, izvršena uknjižba prava vlasništva na zk. telu III – kuća broj … u ulici S . u korist Ž . I .

Podnosioci ustavne žalbe su 12. marta 2010. godine podneli prvostepenom organu „zahtev za poništaj rešenja u skladu sa članom 99. Zakona o planiranju i izgradnji“, u kome su naveli: da je rešenjem Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine, koje dostavljaju u prilogu, eksproprisana u potpunosti i preneta u društvenu svojinu uz pravičnu naknadu u korist opštine Čukarica, radi izgradnje ulice, porodična stambena zgrada sa svim objektima pod brojem … u S . ulici u Rakovici, na k.p. boj …/5 KOB 6, vlasništvo Ž . I; da navedena parcela nije u potpunosti privedena nameni i da je kao jedini korisnik na njoj upisan Zavod za izgradnju grada Beograda; da iz uverenja R epubličkog geodetskog zavoda od 10. novembra 2009. godine proizlazi da je opština Rakovica rešenjem broj 463-557/78/ -II od 5. decembra 1978. godine označeno zemljište ustupila Zavodu za izgradnju grada Beograda, radi izgradnje stambenog naselja, koje nije izgrađeno; da je Ž . I . na ime naknade za oduzete nepokretnosti data samo jedna urbanistička parcela, a da je on postavio zahtev za isplatu naknade „za preostalo izuzeto zemljište“, ali mu ona nije isplaćena; da s obzirom na to da zemljište koje je oduzeto od pok. Ž. I . nije privedeno nameni, njegovi zakonski naslednici traže da se ponište rešenj a Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine i opštine Rakovica broj 463-557/78/ -II od 5. decembra 1978. godine.

Zaključkom Odeljenja za imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove gradske opštine Rakovica broj 463-107/2010-VII od 13. decembra 2010. godine odbačen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništaj rešenja Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine i Skupštine opštine Rakovica broj 463-557/78/-II od 5. decembra 1978. godine , jer nema mesta pokretanju tog postupka, budući da je taj organ utvrdio da u Evidenciji državne svojine ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda ranijeg korisnika, odnosno pravnog prethodnika predmetnog zemljišta. Podnosioci ustavne žalbe su u žalbi protiv navedenog zaključka istakli da je istovremeno sa eksproprijacijom porodične stambene zgrade izuzeto i zemljište pod zgradom i zemljište potrebno za redovnu upotrebu tog objekta na kome je njihov pravni prethodnik bio uknjižen. Drugostepeni organ je odbio žalbu podnosilaca ustavne žalbe izjavljenu protiv navedenog zaključka, a u obrazloženju je naveo da je zahtev trebalo podneti na osnovu član 36. stav 3. Zakona o eksproprijaciji. Upravni sud je uvažio tužbu podnosilaca i poništio pobijano drugostepeno rešenje, nalazeći da nisu bili ispunjeni uslovi za primenu odredaba člana 115. Zakona o opštem upravnom postupku i da se u ponovnom postupku mora pravilno oceniti ispunjenost uslova za meritorno odlučivanje.

Zaključkom Odeljenja za imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove gradske opštine Rakovica broj 463-132/2014-VII od 10. jula 2014. godine, donetim u ponovnom postupku, odbačen je kao neuredan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništaj rešenja Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine i Skupštine opštine Rakovica broj 463-557/78/ -II od 5. decembra 1978. godine. Prvostepeni organ je u obrazloženju zaključka naveo sadržinu rešenja čiji je poništaj tražen saglasno odredbama člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji i istakao da u Evidenciji državne svojine ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda ranijeg korisnika, odnosno pravnog prethodnika predmetnog zemljišta. Dalje je navedeno da se taj organ obratio podnosiocima zahteva tražeći da u ostavljenom roku dostave odluku na osnovu koje je k.p. broj …/5 izuzeta iz poseda Ž. I, kako bi, saglasno članu 99. Zakona o planiranju i izgradnji, odlučio o zahtevu za poništaj tog rešenja. S obzirom na to da podnosioci nisu postupili po nalogu u ostavljenom roku, a da su zahtevom tražili poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda, navodeći rešenje o eksproprijaciji predmetnih nepokretnosti i rešenje kojim je deo sporne parcele ustupljen Zavodu za izgradnju grada Beograda, prvostepeni organ je odlučio kao u dispozitivu.

Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 463-02-00142/2011 od 17. juna 2015. godine odbijena je žalba podnosilaca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog zaključka prvostepenog organa, iz razloga navedenih u pobijanom rešenju, a osporen om presud om Upravnog suda U. 11442/15 od 26. oktobra 2017. godine odbije na je kao neosnovana tužba koju su podnosioci ustavne žalbe podneli protiv navedenog konačnog rešenja . Upravni sud je prihvatio u svemu razloge drugostepenog organa za odbijanje žalbe podnosilaca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuj e u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:

Odredbama Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59, 24/61 i „Službeni list SFRJ“, broj 32/68) propisano je : da z grade, delovi zgrada i građevinska zemljišta, koji su nacionalizovani ovim zakonom, postaju društvena svojina danom stupanja na snagu ovog zakona i da se r ešenjem nadležnog organa donetim u postupku određenom ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, utvrđuje koji su objekti nacionalizovani ovim zakonom (član 8. st. 1. i 2.); da ako se na nacionalizovanoj građevinskoj parceli nalazi zgrada koja nije nacionalizovana, sopstvenik te zgrade ima pravo besplatnog korišćenja zemljišta koje pokriva zgrada i zemljišta koje služi za redovnu upotrebu te zgrade, sve dok na tom zemljištu postoji zgrada (član 37.); d a građevinsko neizgrađeno zemljište koje je nacionalizovano ostaje u posedu ranijeg sopstvenika sve dok ga on na osnovu rešenja opštinskog narodnog odbora ne preda u posed opštini ili drugom licu radi izgradnje zgrade ili drugog objekta ili radi izvođenja drugih radova, te da se predaja zemljišta u posed opštini ili drugom korisniku ne može izvršiti pre nego što je korisniku to potrebno radi izvođenja građevinskih ili drugih radova kojima se zemljište privodi namenjenoj svrsi (član 38.) .

Odredbama ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06) bilo je propisano: da na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja, u skladu sa zakonom (član 84. stav 1.); da se ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog člana smatra, pored ostalih, lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61).

Odredbama člana 99. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, bilo je propisano da će se na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz njegovog poseda, ako je zemljište izuzeto do 13. maja 2003. godine, a korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto nije priveo nameni do 13. maja 2004. godine i da se taj zahtev podnosi se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu tog zakona.

Odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95 , „Službeni list SRJ“, broj 16/01 i „ Službeni glasnik RS“, br. 23/01 i 20/09 ), u tekstu koji je važio na dan podnošenja predme tnog zahteva, bilo je propisano: da eksproprijacijom građevinskog objekta na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini sopstveniku takvog objekta prestaje pravo korišćenja zemljišta pod objektom i zemljišta koje služi za njegovu redovnu upotrebu (član 12. stav 1.); da z a zemljište na kome je prestalo pravo korišćenja, raniji sopstvenik tog zemljišta ima pravo na naknadu, ukoliko mu naknada ranije nije isplaćena (član 12. stav 2.); da će se n a zahtev ranijeg sopstvenika eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegovog naslednika, pravosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiti ili izmeniti, ako korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, nije izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na objektu radi čije je izgradnje izvršena eksproprijacija ( član 36. stav 3.); da po isteku roka od pet godina od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik ne može podneti zahtev za poništaj ili izmenu pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji ( član 36. stav 4.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima (član 6.); da ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak učiniće sve što treba da se nedostaci otklone i odrediće podnosiocu rok u kom je dužan da to učini (član 58. stav 1.); da ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, pa se usled toga ne može postupati po podnesku, organ će zaključkom odbaciti takav podnesak, a na tu posledicu podnosilac će se naročito upozoriti u pozivu za ispravku podneska (član 58. stav 2.); da ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogućnosti podnese, da ako sama stranka tako ne postupi, službeno lice koje vodi postupak pozvaće je da to učini, pri čemu se od stranke neće tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak (član 127. stav 2.); da ako stranka nije u naknadno određenom roku predložila, odnosno, po mogućnosti, podnela dokaze, organ će zaključkom odbaciti zahtev kao da nije podnesen (član 127. stav 3.); da ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribaviće tu ispravu po službenoj dužnosti (član 158.).

5. P odnosioci ustavne žalbe smatraju da njihov zahtev nije trebalo da bude odbačen, jer su dostavili broj eve rešenja čiji su poništaj tražili, a spise tih p redmeta, po njihovom mišljenju, treba da imaju u svojoj arhivi organi koji su ta rešenja doneli .

Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni organ odbacio kao neuredan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništaj rešenja Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine – koje su sami podnosioci dostavili uz zahtev i rešenja Skupštine opštine Rakovica broj 463-557/78/ -II od 5. decembra 1978. godine – koje je taj organ pribavio po službenoj dužnosti . Zakonitost takvog odlučivanja prvostepenog organa je potvrđena u postupku po žalbi i u upravnom sporu koji je okončan osporenim aktom.

Ispitujući da li je podnosiocima ustavne žalbe odbacivanjem predmetnog zahteva povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao: da su podnosioci ustavne žalbe podneli zahtev na osnovu ranije važećih odredaba člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji; da je zahtevom tražen poništaj rešenja o eksproprijaciji objekata izgrađenih na spornoj parceli i rešenja o ustupanju te parcele Zavodu za izgradnju grada Beograda , zbog toga što zemljište koje je oduzeto nije privedeno nameni; da je pravni prethodnik podnosilaca ustavne žalbe pre donošenja predmetnog rešenja o eksproprijaciji bio vlasnik objekata s agrađenih na k.p. broj 3950/5 (dalje u tekstu: sporna parcel a) i nosilac prava korišćenja zemljišta na toj parceli koje pokriva zgrada i zemljišta k oje služi za redovnu upotrebu zgrade ; da je pravnom prethodnik u podnosilaca utvrđena novčana naknad a za eksproprisane nepokretnosti , koja mu je isplaćena 6. septembra 1973. godine ; da je deo sporne parcele 1978. godine ustupljen Zavodu za izgradnju grada Beograda kao nacionalizovano neizgrađeno građevinsko zemljište.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da u predmetnom upravnom postupku nije bilo sporno da li od stranke treba tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak – jer je te dokaze organ pribavio po službenoj dužnosti, već da li je stranka dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogućnosti podnese , ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate. Ovaj sud konstatuje da je odredbama člana 127. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku takva obaveza stranke bila propisana, a ako sama stranka tako ne bi postupila, službeno lice koje vodi postupak bi je pozvalo da to učini, pa ako ni u naknadno određenom roku ne bi predložila, odnosno, podnela dokaze, organ bi zaključkom odbacivao zahtev kao da nije podnesen.

Iz obrazloženja zaključka prvostepenog organa proizlazi: da je taj organ predmetni zahtev podnosilaca smatrao zahtevom za poništaj rešenja o izuzimanju iz poseda sporne parcele; da je u postupku utvrđeno da u Evidenciji državne svojine ne postoji takvo rešenje; da je podnosiocima naloženo da dostave rešenje na osnovu koje g je sporna parcela izuzeta iz poseda ranijeg sopstvenika; da o zahtevu podnetom na osnovu ranije važećeg člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji nije moglo meritorn o da se odlučuje, jer podnosioci nisu postupili po navedenom nalogu.

Ustavni sud je, imajući u vidu izloženo, ocenio da je u osporenoj presudi na ustavnopravno prihvatljiv način objašnjeno zbog čega su podnosioci bili dužni da postupe po nalogu prvostepenog organa za dostavljanje odluk e na osnovu koje je sporna parcela izuzeta iz poseda ranijeg sopstvenika.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je drugostepeni organ, u rešenju kojim odlučio o žalbi protiv ranije donetog zaključka prvostepenog organa, istakao da je zahtev trebalo podneti na osnovu člana 36. stav 3. Zakona o eksproprijaciji, imajući u vidu da su podnosioci zahtevom tražili, pored ostalog, poništaj rešenja Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine, o eksproprijaciji porodične stambene zgrade izgrađene na spornoj parceli. Ovaj sud, međutim, n alazi da o predmetnom zahtevu podnosilaca ustavne žalbe nije trebalo odlučivati na osnovu odredaba Zakona o eksproprijaciji, budući da iz sadržine zahteva ne proizlazi da su podnosioci tražili da se izvrši deeksproprijacija objekata koji su se nalazili na spornoj parceli, niti da im se isplati naknada za deo sporne parcele na kome je njihovom pravnom prethodniku prestalo pravo korišćenja.

Ispitujući navode ustavne žalbe da je od pravnog prethodnika podnosilaca „oduzeta“ sporna parcela , Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta proizlazi da je sopstvenik zgrade koja nije nacionalizovana, a koja se nalazila na nacionalizovanoj građevinskoj parceli, ima o pravo besplatnog korišćenja zemljišta koje pokriva zgrada i zemljišta koje služi za redovnu upotrebu te zgrade, sve dok na tom zemljištu postoji zgrada (član 3 7.), a da je neizgrađeno građevinsko zemljište koje je nacionalizovano ostajalo u posedu ranijeg sopstvenika dok ga on na osnovu rešenja nadležnog organa ne preda u posed opštini ili drugom licu radi izgradnje zgrade ili radi izvođenja drugih radova (član 38.). S obzirom na to da je pravni prethodnik podnosilaca ustavne žalbe imao upisano pravo besplatnog korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu zgrade , Ustavni sud nalazi da je pravnosnažnošću rešenja Skupštine opštine Čukarica 04/4 broj 33122/1-70-1 od 1. oktobra 1972. godine o eksproprijaciji objekata koji su bili sagrađeni na spornoj parceli, prestalo ne samo pravo svojine tog lica na objektima, već i pravo korišćenja na zemljištu pod objektom i zemljištu koje služi za njegovu redovnu upotrebu .

Imajući u vidu navode ustavne žalbe da je pravni prethodnik podnosilaca bio vlasnik sporne parcele, Ustavni sud, takođe, konstatuje da su podnosioci, nakon stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, imali mogućnost da podnesu zahtev za vraćanje te parcele, odnosno obeštećenje, u skladu sa odredbama navedenog zakona.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve izloženo, ocenio da u upravnom postupku koji je okončan osporenim aktom nije dovedeno u pitanje načel o zaštite prava građana iz člana 6. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno prav o na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Budući da se u ustavnoj žalbi istim razlozima objašnjava i istaknuta povreda prava na imovinu, Ustavni sud je našao da osporenim aktom podnosiocima nije povređeno ni pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud je stoga , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o ustavnoj žalbi protiv presude Upravnog suda u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti