Ustavna žalba zbog nenamirenih potraživanja u stečaju „E. T.“ Niš

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu B. M. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu. Sedmogodišnji stečajni postupak nad državnim preduzećem prouzrokovao je štetu. Podnositeljki je priznato pravo na naknadu u visini potraživanja i 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11529/2023
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M. iz Jelašnice kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. M. i utvrđuje da su podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13.

2. Utvrđuje se pravo B. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo B. M. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M. iz Jelašnice kod Niša izjavila je, 24. juna 2020. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe da u predmetnom stečajnom postupku nije uspela da namiri potraživanje iz radnog odnosa prema poslodavcu „E. T.“ d.o.o. Niš, sa pretežno državnim kapitalom, zbog čega postoji odgovornost države da ovo potraživanje isplati. Ustavnom žalbom je traženo da podnositeljki bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete i pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku, a koje je ostalo nenamireno, kao i pravo na naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe, uvidom u dostavljene dokaze i izveštaj Privrednog suda u Nišu VIII Su. 44/2022-15 od 9. avgusta 2023. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 30/13 od 25. septembra 2013. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „E. T.“ DOO Niš, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju.

Zaključkom o utvrđenim potraživanjima St. 30/13 od 21. marta 2014. godine utvrđeno je potraživanje podnositeljke po osnovu neisplaćenih zarada u periodu od 2003. do 2005. godine u iznosu od 417.607,00 dinara i isto je svrstano u treći isplatni red.

Dana 22. maja 2018 godine, po pravosnažnom rešenju Privrednog suda u Nišu o glavnoj deobi St.30/13 od 25. aprila 2018. godine (pravosnažno 21. maja 2018. godine), namireni su poverioci trećeg isplatnog reda, u iznosu od 69.539.700,24 dinara, odnosno u visini od 19,86% njihovih ukupnih utvrđenih potraživanja.

U skladu sa rešenjem Privrednog suda u Niš St.30/13 od 10. aprila 2019. godine o završnoj deobi (pravosnažno 17. juna 2019. godine), u periodu od 8. jula 2019. godine do 10. jula 2019. godine, namireni su poverioci trećeg isplatnog reda sa dodatnih 3,78% od iznosa utvrđenih potraživanja, i to u ukupnom iznosu od 14.153.728,36 dinara. Pored ovog iznosa, a u skladu sa navedenim rešenjem, isplaćeno je i 16 poverilaca, u iznosu od 1.265.160,52 dinara, koji nisu uspeli u parničnom postupku radi utvrđenja osporenog im razlučnog prava.

U postupku stečaja unovčena je celokupna imovina stečajnog dužnika, izuzev dva potraživanja stečajnog dužnika po osnovu otkupne cene za dva prodata stana, koja nisu mogla biti naplaćena u celosti u stečajnom postupku, a koja je sud preneo poveriocima trećeg isplatnog reda u ukupnom iznosu od 1.675.570,00 dinara, srazmerno učešću potraživanja poverilaca u iznosu ukupno utvrđenih potraživanja trećeg isplatnog reda, tako da su poverioci trećeg isplatnog reda, koji su u toku stečajnog postupka kroz glavnu i završnu deobu namireni u visini od 23,64% njihovih utvrđenih potraživanja, namireni za još 0,45% utvrđenih potraživanja, odnosno u ukupnoj visini od 24,09% utvrđenih potraživanja.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St.br.30/13 od 5. marta 2020. godine zaključen je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „E. T.“ DOO Niš - u stečaju.

Podnositeljka ustavne žalbe je protiv rešenja o zaključenju stečajnog postupka izjavila žalbu, koja je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 176/20 od 27. maja 2020. godine odbijena kao neosnovana.

Uvidom u sajt Agencije za privredne registre, podatke u registru privrednih društava, Ustavni sud je utvrdio da su nosioci kapitala u „E. T.“ DOO na dan 31. decembra 1999. godine bili: „E. T.“ DOO sa udelom od 28,15%, H. „E. i.“ AD Niš u stečaju sa udelom od 70,00% i vlasnici internih deonica sa udelom od 1,85%, tj. da je stečajni dužnik poslovao sa većinskim društvenim/ državnim kapitalom. Nakon zaključenja navedenog stečajnog postupka društvo sa ograničenom odgovornošću je brisano iz registra.

4. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom. U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom („E. T.“ DOO Niš - u stečaju), trajao oko sedam godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđeno potraživanje podnositeljke iz radnog nije namireno, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke da joj je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenm kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. Ustava (videti Odluku Už-14718/2023 od 8. februara 2024. godine).

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 40/15 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13 (videti Odluku Už-12826/2023 od 8. februara 2024. godine). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 30/13, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnositeljke, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba zbog nenamirenih potraživanja u stečaju „E. T.“ Niš

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti