Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Mirjane Anđelović, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za deobu nepokretnosti. Postupak, pokrenut 2003. godine, nije okončan ni nakon šest godina, što je sud pripisao neefikasnom postupanju prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1153/2009
30.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Anđelović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirjane Anđelović i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se ranije vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 131/05 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51381/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Apelacionom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Anđelović iz Beograda izjavila je 22. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 131/05, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog sudu u Beogradu P. 51381/10.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da se parnični postupak već godinama odugovlači, da se ne čini ništa da se on što pre završi što sve utuče na troškove postupka koji dostižu neprimerenu visinu pravnoj stvari o kojoj se raspravlja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 131/05 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51381/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao predlagač 10. jula 2000. godine pokrenula vanparnični postupak pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu protiv protivnika predlagača R.B, S.B, K.K. i Z.P. radi deobe nepokretnosti - zgrade u ul. Bežanijska 10 u Zemunu. Rešenjem vanparničnog suda R. 43/03 od 24. februara 2003. godine predlagač (ovde podnositeljka ustavne žalbe) je upućena da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača, a radi utvrđivanja prava sukorišćenja na delu zajedničkog dvorišta u ul. Bežanijska 10 u Zemunu, sa obrazloženjem da stranke koji su suvlasnici zgrade u Bežanijskoj ulici br. 10 u Zemunu ne mogu da se dogovore oko načina korišćenja dvorišta, odnosno slobodnog dela katastarske parcele 925, upisanog u ZKUL 772, KO Zemun.

Postupajući po rešenju vanparničnog suda, predlagač je 16. juna 2003. godine pokrenula parnični postupak. Na prvom ročištu održanom 9. oktobra 2003. godine parnični sud je doneo presudu zbog izostanka uredno pozvanih tuženih u predmetu koji je dobio broj P. 2738/03, kojom je utvrđeno da tužilja ima pravo sukorišćenja zajedničkog dvorišta i drvene nadstrešnice, a da su tuženi to dužni priznati i trpeti, kao i da su dužni da naknade troškove postupka.

Tuženi su 1. decembra 2003. godine podneli sudu predlog za povraćaj u pređašnje stanje, nakon čega su bila zakazana dva ročišta (5. marta 2004. godine i 13. septembra 2004. godine) koja nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a 5. novembra 2004. godine sud je održao ročište na kome je doneo rešenje kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i ukida presuda P. 2738/03 od 9. oktobra 2003. godine (predmet je dobio nov broj - P. 131/05).

U nastavku postupka sud je zakazao jedno pripremno ročište 23. marta 2005. godine i 15 ročišta za glavnu raspravu od kojih četiri ročišta nisu održana (21. januara 2005. godine koje nije održano; 19. oktobra 2007. godine koje nije održano; 21. januara 2009. godine koje nije održano; 15. aprila 2009. godine koje nije održano), šest je odloženo (18. oktobra 2005. godine; 25. maja 2006. godine; 23. aprila 2007. godine; 4. juna 2007. godine; 27. novembra 2007. godine i 23. januara 2008. godine), jer je sud nalagao izvođenje dokaza veštačenjem ili uviđajem na licu mesta, a na pet održanih ročišta sud je izveo dokaze saslušanjem stanaka i veštaka (5. oktobra 2006. godine; 15. januara 2007. godine; 23. oktobra 2008. godine; 29. septembra 2009. godine; 21. aprila 2010. godine), te izvršio jedan uviđaj na licu mesta 23. maja 2008. godine.

Takođe, parnični sud je rešavajući u ovoj pravnoj stvari izvršio uvid u spis predmeta Gradske opštine Zemun - Odeljenja za inspekcijske poslove - Građevinske inspekcija u predmetu broj 356-283/07 i ustanovio da je 29. avgusta 2008. godine prekinut postupak pokrenut kod ovog organa kada je naloženo Mirjani Anđelović da podnese zahtev Odseku za građevinske i komunalne poslove opštine Zemun za rekonstrukciju pomoćnih objekta, s obzirom na to da je pokrenut sudski postupak pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu po tužbi Mirjane Anđelović bez čijeg rešavanja nije moguće rešiti samu upravnu stvar koja čini samostalnu pravnu celinu.

Postupajući sud je u predmetnom parničnom postupku izvršio i uvid u spise parničnog predmeta P. 4579/02, kada je utvrdio: da je Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo presudu P. 4579/02 od 17. marta 2004. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Mirjane Anđelović kojim je tražila da sud utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između P.Ž. - trećetuženog kao prodavca i R.B. i S.B. - drugotuženog i prvotuženog kao kupaca; da je Okružni sud u Beogradu 14. aprila 2005. godine doneo presudu Gž. 842/05 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4579/03 od 17. marta 2004. godine, kada je ocenio da je tužilja suvlasnik na stambenom objektu i korisnik na zemljištu sa opredeljenim idealnim delom, a da će se pitanje sukorisništva, odnosno vlasništva na nadstrešnici rešiti u parnici koju je tužilja pokrenula pred istim sudom u predmetu P. 2738/03 (P. 131/05, tj. sada P. 51381/10); da je Vrhovni sud Srbije po izjavljenoj reviziji 1. juna 2006. godine doneo presudu kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 842/05 od 14. aprila 2005. godine, sa obrazloženjem da se neosnovano u reviziji ističe da je sporni ugovor ništav s obzirom da je ovde predmet kupoprodaje bila susvojina na stambenoj zgradi i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i da će o nesaglasnosti između tužilje i prvotuženog i drugotuženog oko korišćenja nadstrešnice kao zajedničke stvari odlučivati vanparnični sud u postupku koji je tužilja kao predlagač pokrenula protiv tuženih.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 1. septembra 2010. godine doneo presudu P. 51381/10 kojom je: odbio kao neosnovan predlog tuženih za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupka u parnici bivšeg Četvrtog opštisnkog suda u Beogradu P. 4579/02 (stav 1.); odbio tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se utvrdi da ima pravo sukorišćenja zajedničkog dvorišta koje se nalazi u Bežanijskoj ulici 10 u Zemunu ukupne površine 46,61 m2 (stav 2.); delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tužene da joj solidarno predaju u suposed i sukorišćenje deo zajedničkog dvorišta u površini od 15,30 m2 (stav 3.). U obrazloženju ove presude je navedeno: da je tokom postupka koji se vodio pred Četvrtim opštisnkim sudom u Beogradu u predmetu P. 4579/02 doneta presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje, koja je u postupku po žalbi presudom Okružnog suda u Beogradu potvrđena, te tako postala pravnosnažna, zbog čega nema uslova za prekid ovog postupka; da u pogledu dela zahteva koji se odnosi na utvrđenje da tužilja ima pravo sukorišćenja zajedničkog dvorišta sud nalazi da tužilja nije dokazala postojanje pravnog interesa na svojoj strani s obzirom na to da joj od januara 2007. godine tuženi to pravo ne osporavaju; da svako koristi tačno određeni deo zgrade u smislu fizički opredeljenih prostorija, ali da je sporni prostor deo nepokretnosti koji je u osnovi prema projektu zgrade predstavljao pomoćnu zgradu, te da na ovakvom prostoru postoji pravo susvojine svih suvlasnika.

Protiv ove presude tuženi su izjavili žalbu 21. oktobra 2010. godine, a tužilja 22. oktobra 2010. godine po kojoj Apelacioni sud još uvek nije odlučio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04 - u daljem tekstu: ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i važio u vreme donošenja osporene drugostepene presude, je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka, isključivo mesno nadležan sud na čijem području se nalazi sud koji sprovodi izvršni, odnosno stečajni postupak, odnosno sud na čijem području se sprovodi administrativno izvršenje (član 57.); da više lica mogu jednom tužbom tužiti, odnosno biti tuženi (suparničari): ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog i ako je to drugim zakonom određeno (član 199. stav 1. tač. 1-3)); da je svaki suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima (član 203.); da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 5)); da postupak koji je prekinut iz razloga nevedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona će se nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.); da je protiv rešenja kojim se utvrđuje ili određuje prekid postupka dozvoljena posebna žalba (član 218. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 16. juna 2003. godine, podnošenjem tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu. Osporeni parnični postupak je do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina i šest dana i još uvek nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da je period u kome se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je on do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina i šest dana, kao i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da lu su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Naime, sud je trebalo da odluči o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila da sud utvrdi da ona ima pravo sukorišćenja zajedničkog dvorišta i drvene nadstrešnice u njemu koja se kao pomoćni objekat nalazi u tom dvorištu. U tom pogledu Četvrti opštinski sud u Beogradu je tokom glavne rasprave izveo dokaze saslušanjem svedoka, prvotuženog, podnositeljke ustavne žalbe, veštačenjem od strane veštaka geodetske struke, kao i izvršio uvid u spise parničnog predmeta P. 4579/02 koji se vodio između istih stranaka povodom utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji zaključenog između P.Ž. - trećetuženog kao prodavca i R.B. i S.B. - drugotuženog i prvotuženog kao kupaca i predmeta Gradske opštine Zemun - Odeljenja za inspekcijske poslove - Građevinske inspekcija u predmetu broj 356-283/07. Prema oceni Ustavnog suda, izvođenje navedenih dokaza samo po sebi nije bilo složeno, te nema opravdanog razloga za nerazumno dugo trajanje ovog parničnog postupka.

Ocenjujući značaj spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za podnositeljku i da se ona u skladu sa tim i ponašala u predmetnom postupku, s obzirom na to da nije doprinela dugom vremenskom trajanju parničnog postupka, niti je preduzimala procesne radnje kojima bi odugovlačila postupak.

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da je nerazumno dugo trajanje postupka u predmetu P. 131/05 (sada predmet broj P. 51381/10) uzrokovano prvenstveno nedelotvornim i neažurnim postupanjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnositeljke ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja postupka. Najpre, Ustavni sud ističe da je osnovna dužnost suda u parničnom postupku da obezbedi da svi učesnici u postupku postupaju na takav način da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da preduzme odgovarajuće procesne mere da spreči suprotno postupanje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je konstatovao da je u toku parničnog postupka zakazano 20 ročišta, od kojih četiri nisu bila održana, šest je odloženo jer je sud nalagao izvođenje dokaza veštačenjem ili uviđajem na licu mesta, a na pet održanih ročišta sud je izveo dokaze saslušanjem stanaka i veštaka i izvršio jedan uviđaj na licu mesta. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta konstatovao neaktivnost parničnog suda u periodu od 11 meseci, s obzirom na to da je parnični sud 9. oktobra 2003. godine doneo presudu P. 2738/03 zbog izostanka uredno pozvanih tuženih, a da je, nakon što su 1. decembra 2003. godine tuženi podneli predlog za povraćaj u pređašnje stanje, tek 5. novembra 2004. godine održao ročište na kojem je doneo rešenje kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i ukida presuda P. 2738/03 od 9. oktobra 2003. godine. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je parnični sud tokom postupka do donošenja prvostepene presude u proseku zakazivao samo tri ročišta godišnje, koja činjenica je u direktnoj vezi sa dužim trajanjem postupka te se u konkretnom slučaju može staviti na teret prvostepenom sudu.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku P. 131/05 koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51381/10) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete u smislu člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo Apelacionom sudu da okonča parnični postupak u najkraćem mogućem roku dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnositeljki ustavne žalbe i odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti