Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Nataše Miličević, izjavljenu zbog „ćutanja administracije“ u postupku za izdavanje građevinske dozvole. Utvrđeno je da podnositeljka nije iscrpela sva pravna sredstva, konkretno, nije izjavila žalbu drugostepenom organu zbog nedonošenja rešenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1154/2008
22.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nataše Miličević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nataše Miličević izjavljena protiv radnji nečinjenja Odeljenja za imovinske, građevinske i inspekcijske poslove opštine Rakovica u postupku koji se vodi u predmetu II.351-6481/03.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nataša Miličević iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 3. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv radnji nečinjenja Odeljenja za imovinske, građevinske i inspekcijske poslove opštine Rakovica u postupku koji se vodi u predmetu II.351-6481/03, zbog povrede ljudskih prava zajemčenih odredbom člana 21. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je još 15. decembra 2003. godine Odeljenju za imovinske, građevinske i inspekcijske poslove opštine Rakovica podnela zahtev za izdavanje rešenja o dozvoli izgradnje, odnosno rekonstrukcije njenog stambenog objekta u Rakovici, ali da do dana podnošenja ustavne žalbe rešenje nije dobila, zbog čega je navedeni državni organ, po mišljenju podnositeljke, „propuštanjem/odbijanjem da izda predmetno odobrenje za izgradnju“ povredio, odnosno uskratio njena ljudska prava zajemčena odredbom člana 21. stav 2. Ustava. Predlaže da Ustavni sud poništi „napred označeni započeti a nedovršeni pojedinačni akt ili radnju“ nadležnog organa.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Odredbe člana 21. Ustava uspostavljaju načelo zabrane diskriminacije i, u okviru njega, odredbom stava 2. utvrđuju da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da su I.M, M.M. i podnositeljka ustavne žalbe 20. juna 2002. godine Odeljenju za građevinsko stambene poslove opštine Rakovica podneli zahtev za izdavanje rešenja o dozvoli izgradnje, odnosno rekonstrukcije postojećeg stambenog objekta u Rakovici, u ulici Milice Srpkinje broj 23, na katastarskoj parceli broj 3630/1, KO Stara Rakovica. S obzirom da u ostavljenim rokovima nisu upotpunili neophodnu prateću dokumentaciju, Odeljenje za građevinsko stambene poslove opštine Rakovica je 17. oktobra 2003. godine donelo rešenje broj 351-248/02-II kojim je odbilo predmetni zahtev. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 19. novembra 2003. godine.

Navedena lica su 19. novembra 2003. godine ponovo podnela identičan zahtev, takođe bez potrebne dokumentacije, pa je postupajući organ ovaj zahetv spojio sa već završenim predmetom broj 351-248/02-II.

Identičan zahtev kao i prethodna dva su I.M, M.M. i podnositeljka podneli 15. decembra 2003. godine istom organu, navodeći u zahtevu da prilažu svu neophodnu dokumentaciju. Međutim, ni uz ovaj zahtev nije bila priložena nikakva prateća dokumentacija. Odeljenje za imovinske, građevinske i inspekcijske poslove opštine Rakovica je 4. marta 2004. godine naložilo podnosiocima zahteva da, u roku od 15 dana i pod pretnjom odbacivanja, podnesu nadležnom organu dokumentaciju koja nedostaje. Podnosioci zahteva su 20. marta 2004. godine i 16. novembra 2007. godine dostavili nadležnom organu podneske sa pojedinim prilozima, ali opet nisu postupili po nalogu nadležnog organa. Stoga je Odeljenje za imovinske, građevinske i inspekcijske poslove opštine Rakovica 24. novembra 2008. godine donelo rešenje broj 351-6481/03 kojim je zahtev podnosilaca za izdavanje građevinske dozvole odbilo kao neosnovan. U rešenju je navedeno da podnosioci zahteva imaju pravo žalbe Sekretarijatu za imovinsko pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Rešenje je ekspedovano 25. novembra 2008. godine.

4. Odredbom člana 213. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01), koji je važio u vreme podnošenja zahteva i donošenja rešenja, bilo je propisano da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. Odredba člana 208. stav 2. Zakona je propisivala da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, odnosno da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi. Član 236. stav 1. ovog zakona je propisivao da će drugostepeni organ, ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku (član 208. stav 2.), tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku i ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca, a ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta.

Odredbama člana 24. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je bio na snazi u vreme podnošenja zahteva i donošenja rešenja nadležnog organa, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.); da na način iz stava 1. ovog člana može postupiti stranka i kad po njenom zahtevu nije doneo rešenje prvostepeni organ protiv čijeg akta nije dozvoljena žalba (stav 2.); da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta je dozvoljena žalba nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu i da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti upravni spor, a može ga pod uslovima iz stava 1. ovog člana pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje (stav 3.).

5. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih ustavnih prava.

Prema stavu Ustavnog suda, u upravnom postupku, donošenjem odluke o tužbi, smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Izuzetno, ako je isključena mogućnost vođenja upravnog spora, donošenjem odluke o žalbi protiv pojedinačnog akta donetog u upravnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu činjenice utvrđene u prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka u osporenom upravnom postupku od predviđenih pravnih sredstava imala mogućnost izjavljivanja žalbe drugostepenom organu, Sekretarijatu za imovinsko pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda, koju nije iskoristila. Prema citiranim odredbama zakona i stavu Ustavnog suda, donošenjem konačne odluke donete po žalbi u ovom upravnom postupku smatraće se da su iscrpljena dozvoljena pravna sredstva i da je i ova pretpostavka, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju, ispunjena.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe protiv osporenog akta podnositeljka nije iscrpela sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, odnosno da je ustavna žalba preuranjena, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti