Odbijanje ustavne žalbe Lj. S. u sporu oko katastra

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu Lj. S. protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da je upis prava korišćenja na građevinskom zemljištu u korist trećeg lica izvršen na zakonit način, na osnovu graditeljskih prava i podnositeljkine saglasnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. S. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 22303/18 od 15. decembra 2022. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S. iz Beograda, preko punomoćnika M. P, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 27. januara 2023. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 22303/18 od 15. decembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, postupajući po zahtevu R. P, bez učešća podnositeljke, dozvolila upis tog lica kao isključivog nosioca prava korišćenja na katastarskoj parceli broj … KO Voždovac; da je podnositeljka pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac pokrenula postupak za ispravku upisanog nosioca prava na toj parceli; da podnositeljka nijednim pravnim poslom nije prenela svoje pravo korišćenja na ½ idealnog dela te parcele R. P, ni njegovom sinu U. P, te nije postojao pravni osnov za upis U. P. u udelu 1/1; da podnositeljka nikada nije dala izjavu kojom se odriče prava korišćenja na k.p. broj … KO Voždovac i da izjava overena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 19. novembra 2011. godine „i punomoćje“ ne mogu predstavljati osnov za upis u katastar nepokretnosti.

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da je „eventualno prihvatljiv“ stav Republičkog geodetskog zavoda da se zbog rušenja kuće na predmetnoj parceli ona „izbriše kao vlasnik kuće, te date izjave u tom smislu, ali tek kad se za to steknu uslovi, kojih nije bilo tada“.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt, spise predmeta broj 952-02-9-758/2014 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Lj. S. iz Beograda (podnositeljka ustavne žalbe) podnela je 1. decembra 2014. godine Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac zahtev za ispravku upisanog nosioca prava na k.p. broj … KO Voždovac.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac broj 952-02-9-758/2014 od 28. decembra 2017. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za ispravku upisanog nosioca prava na k.p. broj … KO Voždovac (dalje u tekstu: predmetna parcela). Prvostepeni organ je naveo da je u postupku utvrđeno: da su u zemljišnoj knjizi kao poslednje upisani nosioci prava svojine na kući koja se nalazila na predmetnoj parceli R. P. i Lj S, te da je na osnovu člana 31. Zakona o građevinskom zemljištu upisano pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu zgrade u granicama određene građevinske parcele; da je zapisnikom Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Voždovac 1 broj 951-3996/2009, sačinjenim 17. marta 2010. godine, određen upis prava korišćenja na predmetnoj parceli u korist R. P, pored ostalog, na osnovu rešenja Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove opštinske uprave opštine Voždovac broj 351-35/10 od 20. januara 2010. godine i specijalnog punomoćja, overenog 2. aprila 2008. godine u Trećem opštinskom sudu u Beogradu, Ov. broj 2610/08; da je rešenjem te službe broj 952-02-12795/2012 od 13. decembra 2012. godine, na osnovu pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 3341/11 od 21. februara 2012. godine, na predmetnoj parceli u državnoj svojini Republike Srbije dozvoljen upis prava korišćenja sa R. P. na U. P. Prvostepeni organ je dalje naveo: da su podnositeljka ustavne žalbe i R. P. na osnovu ugovora o kupoprodaji bili upisani kao nosioci prava svojine na kući koja se nalazila na predmetnoj parceli; da je ta kuća porušena i izgrađen novi objekat – stambena zgrada za kolektivno stanovanje; da je na osnovu građevinske i upotrebne dozvole izvršen upis prava korišćenja na predmetnoj parceli u korist lica kome su izdate navedene dozvole, te da ne postoje uslovi za primenu odredaba člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 06 broj 952-02-23-2476/2018 od 12. oktobra 2018. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa. Drugostepeni organ je naveo da je R. P. svojstvo graditelja dokazao rešenjima nadležnog organa i da je podnositeljka ustavne žalbe slobodno izraženom voljom ovlastila to lice da na predmetnoj parceli podigne stambeni objekat sopstvenim sredstvima za svoje potrebe. Ocenjujući navode žalbe da ne postoji pravni akt koji predstavlja ispravu podobnu za brisanje prava korišćenja podnositeljke ustavne žalbe, taj organ je istakao da je srušen objekat na kome su bili suvlasnici podnositeljka i R. P, a da je novoizgrađeni objekat u isključivoj svojini R. P, te je prestao da postoji pravni osnov za upis prava korišćenja na zemljištu u korist podnositeljke.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 22303/18 od 15. decembra 2022. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv konačnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda, iz razloga navedenih u tom rešenju.

3.2. Ugovorom o kupoprodaji overenim u Drugom opštinskom sudu u Beogradu 27. jula 2005. godine, Ov broj 2066/05, V. R. iz Beograda prodala je R. P. i Lj. S. kuću broj 9 u T. ulici u Beogradu, opisanu kao zk. telo II, sagrađenu na predmetnoj parceli, sa pravom korišćenja pripadajućeg zemljišta površine 3,30 ari.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 908/06 od 24. februara 2006. godine, na osnovu ugovora o kupoprodaji overenog u istom sudu 27. jula 2005. godine, Ov broj 2066/05, dozvoljena je uknjižba prava vlasništva na kući broj 9 u T. ulici, sagrađenoj na predmetnoj parceli, opisanoj kao zk. telo II, sa dosadašnjeg vlasnika V. R, u korist R. P. i Lj. S, sa po ½. U izreci rešenja je navedeno da je pravo korišćenja građevinskog zemljišta u skladu sa članom 19. „Zakona o gradskom građevinskom zemljištu uknjiženo pod V/7, sada član 75. Zakona o planiranju i izgradnji“.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd broj 952-01-17-94/2008 od 26. marta 2008. godine, na osnovu izvoda iz urbanističkog plana Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove gradske uprave grada Beograda broj 350-3-2150/2007, dozvoljen je upis prava korišćenja na predmetnoj parceli u korist R. P. i Lj. S, sa po ½. U obrazloženju rešenja je navedeno da se predmetna građevinska parcela poklapa sa katastarskom parcelom.

„Specijalnim punomoćjem“ overenim 2. aprila 2008. godine u Trećem opštinskom sudu u Beogradu, Ov. broj 2610/08, podnositeljka ustavne žalbe je ovlastila R. P. da može sopstvenim sredstvima, u svoje ime i za svoj račun, na predmetnoj parceli površine 3,30 ari, na kojoj se nalazi kuća broj 9 u T. ulici u Beogradu, izgraditi individualni stambeni objekat u skladu sa izvodom iz urbanističkog plana Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove – Sektor za sprovođenje planova i pripremu za gradnju broj 350-3-2150/2007 od 2. oktobra 2007. godine.

Rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove opštinske uprave opštine Voždovac broj 351-571/2008 od 26. juna 2008. godine, koje je postalo pravnosnažno 27. juna iste godine, izdato je R. P. odobrenje za izvođenje radova na izgradnji stambenog objekta spratnosti Su+P+2+Pk, sa šest stanova, u T. broj 9 u Beogradu.

Rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove opštinske uprave opštine Voždovac broj 351-35/2010 od 20. januara 2010. godine, koje je postalo pravnosnažno 22. januara iste godine, izdato je R. P. odobrenje za upotrebu izvedenih radova na izgradnji stambenog objekta spratnosti Su+P+2+PK, sa šest stanova, na predmetnoj parceli, površine pod objektom 176,85 m2.

Zapisnikom Republičkog geodetskog zavoda – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Voždovac 1 broj 951-3996/2009, sačinjenim 17. marta 2010. godine, na osnovu odredaba čl. 83, 99. i 100. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima i člana 50. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti, određeno je da se na predmetnoj parceli upiše državna svojina Republike Srbije, sa pravom korišćenja R. P, kao i svojina tog lica na zgradi broj 1, stanovima i garažama u toj zgradi.

Podnositeljka ustavne žalbe je u izjavi overenoj 19. decembra 2011. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ov. broj 201952/11, navela: da je slobodnom voljom dala specijalno punomoćje R. P. 2. aprila 2008. godine; da je u trenutku davanja tog punomoćja bila suvlasnik kuće u T. broj 9, mada je ta kuća kupljena od sredstava koja su posebna svojina R. P; da je ovlastila to lice da može da podigne stambeni objekat na predmetnoj parceli, tako da je novoizgrađeni objekat izgrađen isključivo njegovim sredstvima; da ona nije učestvovala u izgradnji kuće, niti polaže bilo kakva prava na toj nepokretnosti; da se odriče prava na pobijanje ove izjave po bilo kom osnovu.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 3341/11 od 21. februara 2012. godine, koje je postalo pravnosnažno 27. juna iste godine, oglašeni su za zakonske naslednike na zaostavštini pok. R. P, koji je preminuo 29. oktobra 2010. godine, njegova supruga A. B, maloletni sin S. P. i sin U. P. Po postignutom sporazumu o deobi predmeta zaostavštine, U. P. je nasledio, pored ostalog, pravo korišćenja predmetne parcele, zemljište pod zgradom – objekat u T. broj 9 u Beogradu površine 1 ar i 84 m2 i zemljište uz zgradu površine 1 ar i 46 m2. U obrazloženju rešenja je navedeno da su supruga ostavioca, maloletni sin ostavioca S. P, preko zakonskog zastupnika majke Lj. S. i punomoćnika koji je advokat i sin ostavioca U. P. dali nasledničke izjave da se prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada, da priznaju istaknuti zahtev supruge ostavioca za izdvajanje dela zaostavštine, istovremeno postigavši međusobni sporazum o deobi predmeta zaostavštine na način određen tim rešenjem.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Članom 19. Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 44/95 i 16/97) bilo je propisano da se prenosom prava na objektu na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu prenose i prava na zemljištu pod objektom i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu objekta.

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji se primenjivao na postupak osnivanja katastra nepokretnosti za opštinu Voždovac, bilo je propisano: da se u katastarskim opštinama u kojima postoji katastar zemljišta izlaganje podataka i utvrđivanje prava na nepokretnostima vrši tako što se prikupljaju podaci o nepokretnostima, pravima na njima i nosiocima prava koje ne sadrži katastar zemljišta i prikupljeni podaci sređuju, vezuju sa podacima o katastarskoj parceli i upoređuju sa podacima iz katastra zemljišta (član 69a stav 1.).

Saglasno odredbi člana 69a stav 2. tačka 4) navedenog zakona, u slučaju iz stava 1. ovog člana, za nosioca prava na zemljištu komisija je određivala lice koje poseduje objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole nadležnog organa, pod uslovom da je u momentu gradnje, odnosno izdavanja dozvole to lice, ili njegov pravni prethodnik, bilo upisano u katastar zemljišta.

Odredbama člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10 i 65/13), koje su merodavne za odlučivanje o predmetnom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima (stav 1.); da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti (stav 2.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 81/09) predviđeno je: da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, bez naknade (član 101. stav 1.); da vlasnicima posebnih fizičkih delova u stambenim zgradama sa više stanova, poslovnim i poslovno-stambenim zgradama izgrađenim na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, srazmerno površini posebnih fizičkih delova čiji su vlasnici, bez naknade (član 101. stav 2.); da lica iz stava 1. ovog člana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvrđuje da su vlasnici objekta i nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, a lica iz stava 2. ovog člana dostavljaju izvod iz koga se utvrđuje da su vlasnici na posebnim fizičkim delovima zgrade (član 101. stav 7.); da ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta iz člana 101. st. 1. i 2. ovog zakona, nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen, već je kao nosilac prava korišćenja na zemljištu upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili neko pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, pre sticanja prava svojine utvrđuje se zemljište za redovnu upotrebu objekta (član 102. stav 1.).

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao da je odluka prvostepenog organa o odbijanju zahteva podnositeljke ustavne žalbe za ispravku upisanog nosioca prava na predmetnoj parceli obrazložena time da je upis R. P. kao vlasnika novosagrađenog objekta na toj parceli i nosioca prava korišćenja u udelu 1/1 izvršen u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, na osnovu građevinske i upotrebne dozvole, a da je upis njegovog sina U. P. kao korisnika predmetne parcele izvršen na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Drugostepeni organ je ocenio da je R. P. dokazao svojstvo graditelja rešenjima nadležnog organa i da je time što je novoizgrađeni objekat u njegovoj isključivoj svojini, prestao da postoji osnov za upis prava korišćenja na predmetnoj parceli u korist podnositeljke. Navedenu ocenu drugostepenog organa prihvatio je Upravni sud u osporenoj presudi.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud smatra da je u postupku koji je okončan osporenim aktom bilo sporno pitanje od kakvog je uticaja na pravo korišćenja građevinskog zemljišta izjava kojom jedan sukorisnik daje saglasnost za izgradnju objekta drugom sukorisniku tog zemljišta.

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba zakona proizlazi: da se, prema ranije važećim propisima, prenosom prava na objektu na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu prenosilo i pravo korišćenja na zemljištu pod objektom i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu objekta; da u postupku osnivanja katastra nepokretnosti za nosioca prava na zemljištu komisija za izlaganje određuje lice koje poseduje objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, pod uslovom da je u momentu izdavanja dozvole to lice bilo upisano u katastar zemljišta; da se u postupku upisa prava svojine na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini na kome je postojalo pravo korišćenja dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu.

Ustavni sud je konstatovao da su podnositeljka ustavne žalbe i R. P. upisani u zemljišnu knjigu kao nosioci prava svojine na kući broj 9 u T. ulici u Beogradu i korisnici „pripadajućeg zemljišta“ površine 3,30 ari i da iz rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd broj 952-01-17-94/2008 od 26. marta 2008. godine proizlazi da se predmetna građevinska parcela poklapa sa katastarskom parcelom. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe na osnovu ugovora o kupoprodaji iz 2005. godine stekla ne samo pravo na objektu, već i pravo na zemljištu pod objektom i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu tog objekta – koje ukupno čini površinu predmetne parcele, Ustavni sud nalazi da je ona mogla zadržati pravo korišćenja predmetne parcele u slučaju da taj objekat i dalje postoji ili da je bila suinvestitor novoizgrađenog objekta na toj parceli. Međutim, Sud je konstatovao da je ranije postojeći objekat srušen i da se podnositeljka saglasila sa izgradnjom novog objekta na predmetnoj parceli, a da je dozvola nadležnog organa za upotrebu tog objekta investitora R. P. postala pravnosnažna pre sačinjavanja zapisnika Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Voždovac 1 broj 951-3996/2009 od 17. marta 2010. godine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da nisu postojale zakonom predviđene smetnje da R. P. bude upisan u katastru nepokretnosti kao nosilac prava korišćenja predmetne parcele u udelu 1/1. Iz toga dalje sledi da u postupku osnivanja katastra nepokretnosti za KO Voždovac nije učinjena greška u upisu nosioca prava na predmetnoj parceli, koju bi trebalo otkloniti primenom odredaba člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nije ispitivao navode ustavne žalbe da podnositeljka nije učestvovala u postupku pred Komisijom za izlaganje na javni uvid podataka o pravima na nepokretnostima i pravima na njima, jer eventualni propust Komisije da dostavi podnositeljki zapisnik o izlaganju ne bi mogao dovesti do drugačije odluke o predmetnom zahtevu podnositeljke za ispravku upisanog nosioca prava na predmetnoj parceli.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe kao zakonski zastupnik svog maloletnog sina S. P. učestvovala u ostavinskom postupku iza smrti R. P. i da je u tom postupku postignut sporazum o deobi predmeta zaostavštine, kojim je, pored ostalog, predviđeno da U. P. nasleđuje pravo korišćenja predmetne parcele i precizirano da je to zemljište pod zgradom – objekat u T. broj 9 u Beogradu površine 1 ar i 84 m2 i zemljište uz zgradu površine 1 ar i 46 m2. Na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 3341/11 od 21. februara 2012. godine upisano je u katastar nepokretnosti pravo korišćenja U. P. na predmetnoj parceli u državnoj svojini Republike Srbije.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnositeljka ustavne žalbe, takođe, smatra da joj je osporenim aktom povređeno pravo na imovinu, jer nijednim pravnim poslom nije prenela svoje pravo korišćenja predmetne parcele R. P, niti je dala izjavu kojom se odriče prava korišćenja te parcele. Polazeći od ocene koja je izneta u tački 5. obrazloženja, Ustavni sud je našao da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu označenog prava garantovanog članom 58. Ustava. Imajući to u vidu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe Lj. S. u sporu oko katastra

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti