Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud smatra da su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da pravo na ograničeno trajanje pritvora nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. P . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1872/13 od 15. novembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3552/13 od 28. novembra 2013. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P . iz Novog Sada je , 27. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Vladimira Horovica, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1872/13 od 15. novembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3552/13 od 28. novembra 2013. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pretpostavku nevinosti , iz člana 31. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da mu je osporenim rešenjima pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 16. maja 2013. godine kada je lišen slobode. Podnosilac potom iznosi sadržinu osporenih rešenja i analizira razloge zbog kojih mu je pritvor produžen, te posebno ističe: da se ponavljaju razlozi za produženje pritora; da osporena rešenja ne sadrže obrazloženje o tome zbog čega je dalje pritvaranje podnosioca neophodno radi vođenja krivičnog postupka i zbog čega se ista svrha ne može ostvariti drugom merom; da „tvrdnjom da postoji opravdana bojazan da će okrivljeni ponoviti krivično delo zbog kojeg se vodi krivični postupak, sud krši osnovno pravo, a to je prezumpcija nevinosti“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Novom Sadu se protiv podnosioca i još tri lica u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak.

Krivični postupak je pokrenut 18. maja 2013. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo je 14. novembra 2013. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i još tri lica podiglo optužnicu. Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3 u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (27. decembar 2013. godine) nalazio u pritvoru sedam meseci, računajući od 16. maja 2013. godine, kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 124/13 od 18. maja 2013. godine.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon podizanja optužnice osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1872/13 od 15. novembra 2013. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 30 dana.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da su podnosilac ustavne žalbe i S.M. opravadano sumnjivi da su „u dužem vremenskom periodu, i to od 2010. godine, pa sve do 16. maja 2013. godine, neovlašćeno nabavljali, držali radi prodaje i prodavali, delom sami, a delom preko preprodavaca, opojnu drogu – marihuanu, u većoj količini, oko 1,5 kilograma, koja je kritičnom prilikom bila oduzeta, pa su opojnu drogu u iznajmljenom stanu u ... uz pomoć tri digitalne vagice razmeravali i prepalovali za dalju prodaju, koju su ovde okrivljeni vršili lično ili preko drugih okrivljenih, pa imajući u vidu da su navedene radnje preduzimali u dugom vremenskom periodu od tri i po godine, koja okolnost ukazuje na kontinuitet u preduzimanju radnji i ozbiljnost, te stepen organizovanosti ovakvog ponašanja, pa navedene okolnosti po nalaženju ovog veća predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni u slučaju da se nađu na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogli nastaviti sa preduzimanjem navedenih radnji krivičnog dela za koje su opravdano sumnjivi, odnosno mogli bi ostvariti kontakte sa dobljavačima, preprodavcima i krajnim korisnicima, odnosno mogli bi bez većih poteškoća pokrenuti mržu za preprodaju opojne droge“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3552/13 od 28. novembra 2013. godine odbijena su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1872/13 od 15. novembra 2013. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1, 2. i 3.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede označenog Ustavom zajemčenog prava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu je, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da su podnosilac ustavne žalbe i okrivljeni S.M. opravadano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu - od 2010. godine do 16. maja 2013. godine - neovlašćeno nabavljali, držali radi prodaje i prodavali, delom sami, a delom preko preprodavaca, opojnu drogu – marihuanu u većoj količini (oko 1,5 kilograma), a koja im oduzeta, da su opojnu drogu uz pomoć tri digitalne vagice razmeravali i prepakovali za dalju prodaju, koju su vršili lično ili preko drugih okrivljenih, da stepen organizovanosti ponašanja za koje su opravdano sumnjivi uz ostale okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje „ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni u slučaju da se nađu na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogli nastaviti sa preduzimanjem navedenih radnji krivičnog dela za koje su opravdano sumnjivi, odnosno mogli bi ostvariti kontakte sa dobljavačima, preprodavcima i krajnim korisnicima, odnosno mogli bi bez većih poteškoća pokrenuti mržu za preprodaju opojne droge“.

Navedene razloge prvostepenog suda je kao valjane i zakonite u potpunosti prihvatio drugostepeni sud.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u osporenim odlukama argumentovano obrazložili konkretne osobite okolnosti (da su podnosilac ustavne žalbe i saokrivljeni opravdano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu, od 2010. godine do 16. maja 2013. godine, neovlašćeno nabavljali, držali radi prodaje i prodavali opojnu drogu, marihuanu, u većoj količini od oko 1,5 kilograma, a za koju postoji opravdana sumnja da su je razmeravali i prepakovali za dalju prodaju), koje u ovom slučaju dovoljno specifično ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu. Stoga je Ustavni sud navode podnosioca ocenio neosnovanim.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe i još tri lica pred Višim sudom u Novom Sadu složen, kako zbog krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak trajao sedam meseci, za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica, Ustavni sud smatra da je predmetni krivični postupak u svom dotadašnjem toku vođen sa primerenom hitnošću.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom ažurnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo razloge, niti pružio dokaze koji bi prima facie ukazivali na to da mu je osporenim rešenjima povređeno označeno ustavno pravo. Ovo iz razloga što iz sadržine osporenih rešenja nesporno proizlazi da sudovi nisu izneli tvrdnju da je podnosilac izvršio krivično delo koje je predmet krivičnog postupka, a navodi podnosioca u suštini predstavljaju subjektivnu ocenu razloga njegovog pritvaranja i zadržavanja u pritvoru, a ne tvrdnje zasnovane na objektivnim činjenicama.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti