Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja državine

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao deset godina. Postupak, koji se po svojoj prirodi smatra hitnim, neopravdano je dugo trajao zbog neažurnosti prvostepenih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11550/2017
04.03.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. T . iz Beograda, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba G. T . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu u predmetu P. 1815/14 (inicijalno predmet P. 474/07 ranijeg Opštinskog suda u Kovinu) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. T . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu , 15. decembra 201 7. godine, preko punomoćnika D. V , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 1815/14 od 26. juna 2015. godine i rešenja Višeg suda u Smederevu Gž. 55/16 od 29. marta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu u predmetu P. 1815/14 (inicijalno predmet P. 474/07 ranijeg Opštinskog suda u Kovinu).

Podnositeljka ustavne žalbe ukazuje na to da je spor radi smetanja državine, u kome je, najpre, imala svojstvo tužene, a zatim tužilje, započet 2007. godine, trajao deset godina, iako je u pitanju hitan postupak. Smatra da sama dužina trajanja ovog spora nedvosmisleno ukazuje na trajanje parničnog postupka van granica razumnog roka, te na povredu označenog ustavnog prava. Navedena rešenja podnosi teljka osporava iz razloga što sudovi nisu pravilno utvrdili činjenično stanje, niti pravilno ocenili izvedene dokaze, pa je u krajnjem ishodu pravnosnažno odbijen preostali deo njenog tužbenog zahteva, čime je došlo do povrede označenih ustavnih prava. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnositeljka nije postavila.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 1 815/14 Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe (tada G . S .), kao tužene, J.S. iz Beograda, podneo je 23. novembra 200 7. godine Opštinskom sudu u Kovinu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu zbog smetanja u mirnom posedu kuće za odmor, KO Mramorak, na način „tako što je 17. novembra 2007. godine isekla žičanu ogradu na ulaznoj kapiji, samovoljno ušla u ograđeni posed tužioca i izvadila ključeve iz male kuće“, sa predlogom za izdavanje privremene mere. Povodom tužbe je formiran predmet P. 474/07. Prvo ročište je zakazano za 7. februar 2008. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 14. decembra 2007. godine podnela tužbu zbog smetanja poseda protiv trojice tuženih, među kojima je , kao prvotuženi J.S. (njen bivši muž) iz Beograda , te A.M. iz Pančeva i S.Ž. iz Beograda, da se utvrdi da je prvotuženi J.S. 17. novembra 2007. godine ometao tužilju u mirnom korišćenju nepokretnosti upisanih u KO Mramorak, na način „što je naredio trećim licima da je spreče da uđe u posed nepokretnosti i na način da je fizički, vukući je za levu ruku, izbacivao iz kuće zvana „kačara“ , te da se utvrdi da su je tuženi A.M. i S.Ž. ometali u korišćenju katastarskih parcela u KO Mramorak, kao i objekata na parcelama, na način da su je „fizički sprečili da uđe u označene nepokretnosti i postavili metalni lanac sa katancem, uz pretnje da ni po koju cenu ne sme da uđe“, kao i da sud naloži tuženima da odmah vrate državinu nepokretnosti i da se ubuduće uzdrže od takvih i sličnih radnji . Povodom tužbe je formiran predmet P. 520/07. Prvo ročište je zakazano za 26. decembar 2007. godine, te još dva za 7. februar i 23. mart 2008. godine. Od početka spora sud je pokušavao da pribavi tačne adrese svih tuženih, obraćajući se nadležnim organima .

Rešenjem Oštinskog suda P. 520/07 od 28. februara 2008. godine su navedeni predmeti spojeni, s tim da će se parnični postupak voditi pod brojem P. 474/07. Prvo sledeće ročište održano je 23. marta 2008. godine, te dat nalog punomoćniku tužene-protivtužilje da dostavi adrese tuženih, koje je i sud u međuvremenu pokušavao da pribavi. Punomoćnik tužene-protivtužilje je 11. aprila 2008. godine predložio zastoj postupka, jer se tužilac -protivtuženi nalazi u pritvoru u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, a suprotna strana je predložila razdvajanje postupka.

Rešenjem Oštinskog suda P. 474/07 od 29. aprila 2008. godine je određen zastoj u ovoj pravnoj stvari koji će trajati do 90 dana, a odbijen predlog tužioca-protivtuženog da se postupci razdvoje.

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu, nadležnog nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, P. 474/07 od 16. avgusta 2010. godine, je nastavljen postupak, s tim što će mu se dodeliti novi broj i što je punomoćniku tužene-protivtužilje naloženo da u roku od 15 dana uredi protivtužbu i protivtužbeni zahtev tako što će dostaviti tačne adrese tuženih A.S. iz Pančeva, sada u Srebrenici, i S.Ž. iz Beograda, koji na datim adresama nisu uredno primili nijedan poziv ili podnesak suda, niti je njihova adresa pribavljena putem traženih izveštaja nadležnih policijskih uprava, a sve pod pretnjom posledica propuštanja.

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 3978/10 od 23. septembra 2010. godine tuženima A.S. i S.Ž, na nepoznatoj adresi stanovanja, postavljen je privremeni zastupnik.

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 3978/10 od 26. januara 2011. godine je utvrđeno da je tužba tužioca J.S. u ovoj pravnoj stvari povučena.

Do donošenja rešenja Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 1780/12 (mada se iz spisa ne može utvrditi kada je poslovni broj predmeta promenjen) od 22. oktobra 2012. godine, kojim se tužba tužilje smatra povučenom, bilo je zakazano još osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je četiri održano. Razlozi za neodržavanje ročišta su bili u tome što za sva četiri ročišta nije bilo uredne dostave poziva za prvotuženog, koga je trebalo saslušati u svojstvu parnične stranke (ali stoji i da je istom prilikom i tužena – provtužilja izostala sa dva ročišta). U toku dokaznog postupka saslušana su dva svedoka, a za svedoke koji se nisu uredno odazivali pozivima sud je doneo više rešenja o kažnjavanju. Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu su upućene tri zamolnice, preko v.f. predsednika suda, za uručenje poziva za ročište radi saslušanje u svojstvu parnične stranke, od kojih su dve bile prevedene na holandski jezik. Tim zamolnicama nije udovoljeno, a takođe ni po tri zamolnice upućen e Prvom osnovnom sudu u Beogradu , koje su upućene na osnovu obaveštenja tužilje da se tuženi nalazi u Beogradu . Prema izveštaju toga suda razlog je bila „neuredna dostava“ poziva tuženom , pri čemu prvotuženi nije hteo da potpiše dve dostavnice, iako je tada dostava vršena putem PU Vračar. Na ročištima po zamolnici, zakazanim za 27. septembar 2012. godine, a zatim 1. i 26. oktobara 2012. godine, punomoćnik prvotuženog je bio prisutan.

Po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje ili žalbi punomoćnika tužilje, na ročištu odr žanom 24. januara 2013. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto rešenje Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 1780/12 od 22. oktobra 2012. godine. Predmet je dobio novi broj P. 2293/13 .

U ovom delu postupka, posle šest zakazanih ročišta za glavnu raspravu, dva održana na kojima je pored čitanja pismenih dokaza saslušana tužilja, na ročištu održanom 18. novembra 2013. godine, kada je doneto rešenje kojim se otklanja izvođenje dokaza saslušanjem tuženog, zaključena je glavna rasprava. Četiri ročišta nisu održana jer nije bilo „uredne dostave“ poziva tuženom radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, koje je on odbijao da primi, iako su tri dostave vršene preko PU Vračar.

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 2293/13 od 18. novembra 2013. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je prvotuženi ometao tužilju u mirnom korišćenju nepokretnosti na dan 17. novembra 2007. godine, na način da je naredio trećim licima da tuž ilju spreče da uđe u označene nepokretnosti i na način da je fizički, vukući je za levu ruku izbacio iz kuće zvane „kačara“, dok je u drugom stavu izreke navedenog rešenja zabranjeno prvotuženom J.S. da u buduće smeta tužilju u mirnoj državini nepokretnosti. U trećem stavu izreke rešenja je odbijen preostali deo tužbenog zahteva u kome je traženo da se utvrdi da su tuženi A.M i S.Ž. o metali tužilju u mirnom korišćenju nepokretnosti, na način opisan u tom stavu, kao neosnovan. U četvrtom stavu izreke rešenja je obavezana tužilja da naknadi troškove parničnog postupka privremenog zastupnika drugotuženog i trećetuženog, a u petom stavu je prvotuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Punomoćnici tužilje i prvotuženog su izjavili žalbe 8. januara 201 4. godine.

Rešavajući u žalbenom postupku, Viši sud u Smederevu je rešenjem Gž. 171/14 od 29. oktobra 2014. godine je u prvom stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 2293/13 od 18. novembra 2013. godine stavu trećem i četvrtom izreke, dok je u drugom stavu izreke ukinuo navedeno rešenje u stavu prvom, drugom i petom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinut im delovima. Predmet je, pred sada nadležnim Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu dobio novi broj P. 1815/14, a prvo ročište je zakazano za 4. decembar 2014. godine.

Do zaključenja glavne rasprave 19. juna 201 5. godine, u ponovnom prvostepenom postupku, bilo je zakazan a četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih su tri održana. U dokaznom postupku je saslušana ponovo tužilja, kao i prvotuženi, u svojstvu parnične stranke, te jedan svedok, kao i pročitani pismeni dokazi. U ovom delu postupka na ročištu održanom 5. februara 2015. godine određen je vremenski okvir od 90 dana za okončanje postupka, a predsednik suda je rešenjem od 31. marta 2015. godine odbio predlog za izuzeće postupajućeg sudije. Razlog za neodržavanje jednog ročišta je izostanak uredne dostave poziva parničnim strankama.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 1815/14 od 26. juna 2015. godine, u prvom stavu izreke je odbijen preostali deo tužbenog zahteva tužilje kao neosnovan, da se utvrdi da je tuženi dana 17. novembra 2007. godine ometao tužilju u mirnom korišćenju nepokretnosti bliže opisanim u izreci , na način da je naredio trećim licima da tužilju spreče da uđe u označene nepokretnosti i na način da je fizički, vukući je za levu ruku izbacio iz kuće zvane „kačara“, te da se zabrani tuženom da ubuduće smeta tužilju u mirnoj državini nepokretnosti pod pretnjom novčanog kažnjavanja . U drugom stavu izreke navedenog rešenja je obavezana tuži lja da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka. Protiv navedenog rešenja je tuži lja izjavi la žalbu 17. septembra 201 5. godine, koju je dopunila narednog dana.

Viši sud u Smederevu je osporenim rešenjem Gž. 55/16 od 29. marta 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuži lje i potvrdio prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu P. 1815/14 od 26. juna 2015. godine . Dostavna naredba za uručenje rešenja punomoćnicima stranaka data je 5. oktobra 2017. godine, a ekspedovano je 10. novembra 2017. godine. U spisima predmeta nema dokaza – dostavnice kada je punomoćniku tužilje uručeno drugostepeno rešenje, a prema navodima punomoćnika tužilje drugostepeno rešenje mu je uručeno 16. novembra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP iz 2004 . godine ) i Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/ 13 – Odluka US i 55/ 14) (u daljem tekstu: ZPP iz 20 11. godine ).

Zakonom o parničnom postupku – ZPP iz 2004. godine, koji je važio u vreme započinjanja parnice, bilo je propisano: da je sud dužan da odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud uvek obraćati pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 44 7.) i da će sud odluku o zahtevu doneti u roku od 90 dana (član 448. stav 2.) . Sadržinski slične odredb e sa naveden im odredb ama, koj e se odnos e na efikasno postupanje parničnog suda i potrebu hitnog rešavanja sporova zbog smetanja državine ima i važeći ZPP iz 2011. godine u trenutku okončanja spora , uz razliku što ne sadrži više rok od 90 dana za odlučivanje.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom započet 23. novembra 2007. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kovinu protiv podnositeljke ustavne žalbe, a da je pravnosnažno okončan 29. marta 201 7. godine, donošenjem rešenja Višeg suda u Smederevu Gž. 55/16.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o devet godina i četiri mesec a.

Imajući u vidu potrebu hitnog rešavanja predmeta po tužbi zbog smetanja poseda, navedeno trajanje parničnog postupka ukazuje na to da postupak svakako nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanj e nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom nije bio posebno činjenično složen, ali da je procesno bio usložnjen, te produžen, kako otežanim uručivanjem poziva tuženima po protivtužbi podnositeljke (jer je prvotuženi za vreme trajanja postupka bio jedan period u pritvoru u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, a adrese drugotuženog i trećetuženog nepoznate), ali i određivanjem zastoja postupka.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavn e žalbe, Ustavni sud nalazi da je on a svakako ima la legitiman interes da se ovaj spor, inače hitan po svojoj prirodi, okonča u razumnom roku. Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je ona u izvesnoj manjoj meri doprinela dužini trajanja postupka, time što se dva puta nije odazvala urednom pozivu radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, ali se ovim ne može opravdati devetogodišnje trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena ipak su dali nadležni prvostepeni sudovi, koji nisu preduzimali adekvatno sve procesne mere da bi obezbedili hitno sprovođenje postupka, kako povodom zakazivanja ročišta, tako i kada je bilo u pitanju uručenje poziva tuženima , odnosno odbijanje prijama poziva ili izvođenje dokaza . Iako je prvostepeni sud postavio privremenog zastupnika drugotuženom i trećetuženom, kod traženja pravne pomoći od inostranog sud a, a vezano za prvotuženog, nisu poštovana pravila upućivanja molbi diplomatskim putem na propisan način , niti je sadržina molbi vodila efikasnom okončanju postupka u ovoj specifičnoj situaciji u kojoj se nalazio prvotuženi. Takođe, prvostepeni sud je imao period neaktivnosti u trajanju od skoro dve godine, računajući od isteka perioda određenog zastoja do zakazivanja prvog narednog ročišta ( kraj jula 2008. godine do sredine avgusta 2010. godine). Bez obzira na hitnost u rešavanju ovih sporova, prvostepeni sud je tek posle šest godina doneo prvo prvostepeno rešenje, koje je, u žalbenom postupku u delu ukinuto, i vraćeno na ponovni postupak. Drugi po redu prvostepeni postupak okončan je za šest meseci, a spor je pravnos nažno okončan nakon još godinu i devet meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu u predmetu P. 1815/14 (inicijalno predmet P. 474/07 ranijeg Opštinskog suda u Kovinu). Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe.

6. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, po oceni Ustavnog suda, navodi podnositeljke iz ustavne žalbe, koji su uglavnom ponovljeni raz lozi iz žalbe protiv prvostepenog rešenja, i odnose se prevshodno na nezadovoljstvo ishodom spora jer činjenično stanje nije tačno utvrđeno, ne mogu se smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja povodom glavne stvari i troškova postupka.

Polazeći od toga da podnositeljka povredu prava iz čl ana 36. stav 1. i člana 58. Ustava obrazlaže na identičan način kao i povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud se nije posebno bavio tim navodima.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u celu izjavljenom protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, te člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja državine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti