Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku zbog višestrukog vraćanja predmeta

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je trajao skoro devet godina. Kao glavni razlog navedeno je višestruko vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje između upravnih organa i Upravnog suda, uz dosuđenu naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. B . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Šapca – Odeljenje lokalne poreske administracije u predmetu broj 501-15-20741/2014 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo I. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. B. iz Šapca je, 15. decembra 2017. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu , a potom i brojne dopune ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava iz čl. 35. i 36. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Šapca – Odeljenje lokalne poreske administracije u predmetu broj 501-15-20741/2014.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao na nerazumno d ugo trajanje postupka i postavio je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne ž albe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta prvostepenog organa uprave, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Gradske uprave grada Šapca – Odeljenje za finansije broj 501-15/11742/2014 od 10. jula 2014. godine podnosiocu je utvrđena naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine za period od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2014. godine, u iznosu od 823,80 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 10. septembra 2014. godine izjavio žalbu, pa je rešenjem Gradske uprave grada Šapca – Odeljenje za finansije broj 501-15/11742/2014 od 22. septembra 2014. godine zamenjeno rešenje od 10. jula 2014. godine i podnosiocu utvrđena naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine za period od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2014. godine, u iznosu od 399,60 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 17. oktobra 2014. godine izjavio žalbu, koja je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak broj 300-501-00-00029/2014-I1001 od 6. januara 2015. godine odbijena kao neosnovana.

Podnosilac je 4. februara 2015. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2342/15 od 20. februara 2017. godine, poništeno je drugostepeno rešenje, sa obrazloženjem da je o žalbi odlučivao nenadležni organ, te da je potrebno da o istoj odluči Gradsko veće grada Šapca.

Rešenjem Gradskog veća grada Šapca broj 501-8/2017-15 od 25. maja 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Podnosilac je 6. jula 2017. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10400/17 od 4. oktobra 2019. godine, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje .

Rešenjem Gradskog veća grada Šapca broj 501-2/2020-15 od 9. januara 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Podnosilac je 3. februara 2020. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2433/20 od 10. maja 2023. godine, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen Ministarstvu finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd, kao nadležnom organu, na ponovno odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glas nik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Šapca – Odeljenje lokalne poreske administracije u predmetu broj 501-15-20741/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu da li je podnosiocu povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo merodavan period od 10. septembra 2014. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja . Ustavni sud ističe da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak traje skoro devet godina.

Navedeno trajanje postupka može ukazivati da prevazilazi standard odlučivanja u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, broja donetih odluka, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Po oceni ovog suda, odluka u predmetnoj upravnoj stvari za podnosioca ustavne žalbe nije mogla biti od posebnog značaja, imajući u vidu iznos naknade na čije plaćanje je obavezan.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju organa uprave kako bi podnosilac u cilju bržeg okončanja postupka mogao da koristi procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“.

Ispitujući postupanje organa uprave, odnosno suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su za skoro devet god ina u predmetnom postupku donete dve odluke prvostepenog organa uprave, tri rešenja nadležnih drugostepenih organa , te da su vođenja tri upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine , broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije , broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud o tužbi podnetoj 3. februara 2020. godine odlučio nakon više od tri godine, u trećem po redu upravnom sporu u ovoj upravnoj stvari. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom sluča ju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i značaj istaknutog prava za podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i Upravnog suda .

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kao i zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 4. izreke ove odluke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.