Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu M.P. i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje u delu presude Vrhovnog kasacionog suda kojim je zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao neblagovremen. Sud poništava taj deo presude i nalaže ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11573/2017
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P, na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . izjavljena protiv drugog dela stava II izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1390/17 od 1. februara 2018. godine i utvrđuje da je u ovom delu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se drugi deo stava II izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1390/17 od 1. februara 2018. godine, u delu u kome je braniocu podnosioca ustavne žalbe odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presude Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine i određuje se da Vrhovni kasacioni sud donese u ovom delu novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. P . izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P, na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica, podneo je Ustavnom sudu, 15. decembra 2017. godine, preko punomoćnika B. B, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 3. maja 2018. godine, protiv presude Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine, presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1390/17 od 1. februara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da Viši sud u Subotici i Apelacioni sud u Novom Sadu nisu bili nepristrasni;

- da je „indikativno da su svi optuženi tražili da budu pozvani na sednicu drugostepenog veća, ali je sud jednostavno to „prevideo“, održao sednicu veća u prisustvu branilaca i zamenika Apelacionog javnog tužioca i na taj način povredio jedno od krucijalnih osnova za pravično suđenje, a to je jednakost oružja“;

- da se drugostepeni sud oglušio na navod odbrane da jedna kap krvi na duksu okrivljenog M. P , ovde podnosioca ustavne žalbe, nikako ne može da bude mešani trag od tri osobe u kojem su pretežno prisutni aleli M . P, a posebno nije uvažio pitanje da li veštaci imaju akreditaciju za statičku obradu podataka;

- da postupajući sudovi olako prelaze preko postojanja uzročno-posledične veze između radnji optuženih i smrtne posledice;

- da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno;

- da je psihički odnos okrivljenog Marka Pavkovića prema izvršenom delu u osporenim presudama pogrešan;

- da je „osporenim presudama povređen krivični zakon, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti“;

- da je „Vrhovni kasacioni sud osporenom presudom Kzz. 1390/17 od 29. marta 2018. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M. P . podnet putem branioca 15. decembra 2017. godine kao neblagovremen, pogrešno utvrđujući da je okrivljeni drugostepenu presudu primio 14. novembra 2017. godine, iako u spisima predmeta postoji dostavnica na ime osuđenog sa datumom 15. novembar 2017. godine i njegov potpis nakon što mu je presuda uručena u KPZ Sremska Mitrovica“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz dostavljene dokumentacije i dopisa Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 18. oktobra 2018. godine i dopisa Vrhovnog kasacionog suda Su. II – 17 227/18 od 30. oktobra 2018. godine utvrdio:

- da su osporenom presudom Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine okrivljeni S.L, M.B.P, O.P, I.Č. i M. P . (ovde podnosilac ustavne žalbe) , oglašeni krivim da su učinili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2. u saizvršilaštvu u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i posledično su im izrečene kazne zatvora;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine usvojene delimično žalbe branilaca okrivljenih S.L, M.B.P, O.P. i I.Č, te je preinačena presuda Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine samo u pogledu odluke o krivičnim sankcijama, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena ; u osporenoj presudi je, između ostalog, navedeno da je „Apelacioni sud u Novom Sadu na sednici veća održanoj po članu 447. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu zamenika AJT u Novom Sadu i branilaca okrivljenih i maloletnog Č, s tim da prisustvo okrivljenih i maloletnog Č. nije obezbeđeno shodno članu 447. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku i člana 80. stav 3. ZM, obzirom da sud nije našao da je njihovo prisustvo neophodno odnosno korisno za razjašnjenje stvari, razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, navode žalbe, odgovore na žalbe …“;

- da je podnosilac ustavne žalbe presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 primio 15. novembra 2017. godine;

- da je branilac okrivljenog M. P . zahtev za zaštitu zakonitosti predao pošti 15. decembra 2017. godine;

- da su osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1390/17 od 1. februara 2018. godine odbijeni kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.B.P, O.P, S.L. i I.Č, dok su isti zahtevi u ostalom delu i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B.P. odbačeni kao nedozvoljeni; takođe, navedenom presudom odbačen je kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M . P.

U obrazloženju osporene presude Vrhovnog kasacionog suda je, između ostalog, navedeno da je „zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M . P, advokata B . B, neblagovremen, jer je podnet nakon proteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke okrivljenom, propisanog odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je okrivljenom M . P . drugostepena presuda uručena dana 14. novembra 2017. godine, što znači da je poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 14. decembar 2017. godine, a da je branilac okrivljenog zahtev podneo putem pošte 15. decembra 2017. godine“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 485. Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon (stav 1. tačka 1.), kao i da zbog povreda ovog Zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tač 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 39. tač. 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek (član 485. stav 4.).

5. Ustavni sud je, iz dopisa Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 18. oktobra 2018. godine i dopisa Vrhovnog kasacionog suda Su. II – 17 227/18 od 30. oktobra 2018. godine, utvrdio da je u konkretnom slučaju okrivljeni M . P . 15. novembra 2017. godine primio drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno izjavio preko branioca – advokata B . B . 15. decembra 2017. godine.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenoj presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1390/17 od 1. februara 2018. godine, drugim delom stava II izreke, odbačajem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M . P . kao neblagovremenog , procesno pravo primenjeno očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe, te je stoga utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa navedenog prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kada je u pitanju drugi deo stava II izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1390/17 od 1. februara 2018. godine, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem drugog dela stava II izreke osporene presude Vrhovnog kasacionog suda , u delu u kome je braniocu podnosioca ustavne žalbe odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M . P .– advokata B. B, izjavljenom protiv osporene prvostepene i drugostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Podnosilac smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno osporenim presudama Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine.

Prvo, Ustavni sud konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u osporenim presudama Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava iz člana 32. stav 1. Ustava već jasno, precizno i razumljivo obrazložena i ocenjena kao neosnovana od strane i prvostepenog i žalbenog suda, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda Višeg suda u Subotici K. 49/16 od 31. marta 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 848/17 od 29. septembra 2017. godine.

Drugo, Ustavni sud naglašava da saglasno praksi i stavovima kako ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu u krivičnom postupku, kao e lement prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1 . Ustava, ne znači garanciju da će tokom sudskog postupka biti prihvaćeni svi dokazni predlozi okrivljenog, kao i da će sud pokloniti veru svim dokazima odbrane. Naime, sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je i koje dokaze potrebno izvesti radi potpunog i pravilnog utvrđenja relevantnog činjeničnog stanja, kao i kojim dokazima će pokloniti veru, a kojim ne, a u presudi je dužan da izvedene dokaze oceni i obrazloži svoj stav u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, što je ovde detaljno i učinjeno u prvostepenoj presudi.

Treće, podnosilac navodi da je „indikativno da su svi optuženi tražili da budu pozvani na sednicu drugostepenog veća, ali je sud jednostavno to „prevideo“, održao sednicu veća u prisustvu branilaca i zamenika Apelacionog javnog tužioca i na taj način povredio jedno od krucijalnih osnova za pravično suđenje, a to je jednakost oružja“. Ustavni sud je ocenio da na navedeni način nije povređeno pravo na pravično suđenje, odnosno jednakost oružja kao element označenog ustavnog prava.

Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je održao sednicu veća, shodno članu 447. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, a koja propisuje da će se o sednici veća obavestiti onaj optuženi ili njegov branilac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji u roku predviđenom za žalbu ili odgovoru na žalbu, zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom, a odredbom člana 447. stav 4. Zakona propisano je da ako se o sednici veća obaveštava optuženi koji se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a ima branioca, predsednik veća će narediti da se obezbedi njegovo prisustvo samo ako veće nađe da je to neophodno za razjašnjenje stvari. Imajući u vidu izneto, te da je sednici veća bio prisutan branilac okrivljenog – advokat B. B . iz Subotice, a naročito da je Apelacioni sud u Novom Sadu na ustavnopravno prihvatljiv način primenio odredbu člana 447. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, kao i da je drugostepeni sud dao adekvatno i dovoljno obrazloženje, to je Ustavni sud ocenio ove navode podnosioca o povredi prava na pravično suđenje , odnosno o povredi prava na jednakost oružja kao elementa prava na pravično suđenje, kao očigledno neosnovane.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti